Корисник:Peki perorez

                                   Zivot me nije stedeo... 

…Zivot me nije stedeo oduzeo mi je celu levu ruku I desnu nogu do kolena zadobio sam paralizu a u ratu sam dobio I frakturu lobanje nosna piramida kod mene I ne postoji od silnih borbi po kafanama,kad kad iz ljubomore a ponekad od nesvesnog stanja,ona se samo slomila kao prozor bacen sa 10. sprata tumor na mozgu zaradio sam od silnog razmisljanja I pravljenja vojnih taktika cista u mom stomaku se jos uvek siri nadam se najboljem evo me sad ovde na kosovu posle deset godina I ponovo gledam istu bedu smrt I jad kao dok sam jos bio podpukovnik gledajuci ove nemile scene izopacenog nasilja suze mi same od sebe cure niz hladne crvene obraze I padaju na izbombasenu crnu zemlju kosovog polja prijatelj,stari drug iz vojske,gura moja davno kupljena invalidska kolica idemo ka zalasku sunca ceo ovaj prizor zajedno sa zalaskom podseca me na moju davnu I vecnu ljubav koja ce zauvek ziveti u meni moja draga Marija koja je umrla pre mog odaziva na duznost pred ocima mi samo prolaze prizori nasih vedrih dana pre ovoga rata taman je trebalo da se uzmemo I onda je stiglo prokleto pismo a sa njim I nase prve svadje znam da sam je napsovao I posle toga je u njenom stanu pala bomba I tu je bio kraj nasih planova ne znam da li sam ikada plakao vise nego li tada moje srce nije znalo gde da podje kuda da trazi utehu a I nisam imao od koga moja majka me je ostavila u domu kao malog u plasticnoj kesi Marija mi je bila sve sto imam a sad sam samo bio list hartije izgubljen u u gigantskom moru prepunog nafte kouja je htela da me proguta sve se cinilo tako crno bez njene topline I neznoga zagrljaja ali moja zemlja je za mene moja majka I pored takve situacije ja sam morao da odem sto sam I ucinio pometen predjasnjim desavanjima zadesile su me uzasne strahote nisam bio onaj isti ja niti sam na svet gledao istim ocima moje cete nisu vise mogle da vide onog ljupkog I dobrog podpukovnika vec samo obicnog klosara koji je iskaljivao bes na njima vecina pesadinaca me je zamrzela zivot mi se promenio iz lepog I tihog u bucnu jamu crnila sve se izbrisalo samo sam zeleo da izbrisem svoju voljenu iz glave ali mi nije uspevalo na taj nacim samo sam postao jos gori , onda pala je bomba tu sam zaradio dozivotnu paralizu I izgubio ruku I pola noge kasnije na klinici utvrdjeno je ostalo I evo sad dok ponovo setam kosovim poljem nadam se I verujem u bolje sutra jer ako meni nije uspelo u zivotu potrudicu se da drugi kroz zivot prodju najbolje moguce…