Корисник:ПотомОтом

БРАНКО О. ТОМИЋ Рођен 7. јануара 1953. године у Докмиру код Уба.Основну школу завршио у родном месту. Од 1968. похађао петоразредну београдску богословију до 1973. када је и дипломирао. Служио војни рок на Плесу, загребачком аеродрому... Седмог септембра 1975. рукоположио га у чин ђакона тадањи патријарх,Господин Герман, а 11. септембра у матичној школи у чин презвитера. Затим, по потреби службе постављен за привременог пароха малопожаревачког, где је провео од 10. октобра 1975. до 1. октобра 1985. године, када је, постављен за привременог пароха друге парохије у Железнику. Ту је остао до свог одласка у инвалидску пензију, 1. септембра 2002. године. За 26 година парохијске службе није одликован, а ни кажњаван. У слободном времену,још од најранијих ђачких дана писао поезију, доцније имао и некакве прозне покушаје. Док је био на Пређашњој парохији успешно играо дописни шах, а на прагу стицања звања мајсторског кандидата, преселио се на горе поменуту парохију и прекинуо шаховске активности. Дар за писану реч одредио му је све предстојеће године живота. Од објављивања афоризама у "Јежу" преко писања текстова за народну компоновану музику у којој, на срећу, није успео, наставио са писаном речи... 1988. године у храмовном Летопису, записао прославу 70. годишњице пробоја Солунског фронта и, наредне прославу 600-годишњице Косовског боја... Од тада до одласка у пензију водио Летопис храма Светог Краља српског Стефана Дечанског, који је проглашен од тројице намесника за најбољи у архиепископији. Из тога настале су две потоње књиге. 1994. године објавио своју прву збирку песама под називом: Уздах дубок и нем, а онда су уследили наслови: Нису сви грешни, 1994. кратак роман; Кроз невид и тескоб, 1995, песме; Кликер наврх игле, 1996. роман; Реч нам/ми Судија, 1997. пригодни говори; На пола копља, 1999, афоризми; Црвено Слово, 1999. песме; Памет је женског рода,2000. роман; Посветник и памтила, 2001. албум посвета; Снови изван снова, 2001. песме; Софијин вилајет, 2004. роман; Реч нам/ми Судија 2, 2005, пригодни говори и Летопис и Рођена Матер, 2005. сатира. А током 2006.коауторски са Ненадом Живковићем (види:www.Tvorac-Grada.com) осмислио и објавио Зборник поезије под називом: "511-203, Хало Авала" у којем је узело учешћа 53 песника српског језичког напева. Књига је својим пуним тиражом од 1.000 примерака поклоњена РТС-у и Удружењу новинара Србије да се продаје или... за васподизање Новог авалског торња. Године 2013. направио Зборник од својих збирки поезије под насловом Траг Пуноте Вечне поводом 1700г Миланског Едикта и свог 60. рођендана. А, 2015. направио иѕбор својих прозних текстова, што из објављених, што необјављених наслова Рим-Код-Икс. Члан Удружења књижевника Србије од 1997. године. Живи и дела у Железнику као православни свештеник у пензији. Више о његовој писаној речи може се видети на личној Wеб страни: www.brankootomic.com Емаил: brankootomic@gmail.com; potomotom@gmail.com. Verodostojnost ovog napisa overava sam autor, Branko O. Tomic 04.04. 2019.