Korisnik:PotomOtom

BRANKO O. TOMIĆ Rođen 7. januara 1953. godine u Dokmiru kod Uba.Osnovnu školu završio u rodnom mestu. Od 1968. pohađao petorazrednu beogradsku bogosloviju do 1973. kada je i diplomirao. Služio vojni rok na Plesu, zagrebačkom aerodromu... Sedmog septembra 1975. rukopoložio ga u čin đakona tadanji patrijarh,Gospodin German, a 11. septembra u matičnoj školi u čin prezvitera. Zatim, po potrebi službe postavljen za privremenog paroha malopožarevačkog, gde je proveo od 10. oktobra 1975. do 1. oktobra 1985. godine, kada je, postavljen za privremenog paroha druge parohije u Železniku. Tu je ostao do svog odlaska u invalidsku penziju, 1. septembra 2002. godine. Za 26 godina parohijske službe nije odlikovan, a ni kažnjavan. U slobodnom vremenu,još od najranijih đačkih dana pisao poeziju, docnije imao i nekakve prozne pokušaje. Dok je bio na Pređašnjoj parohiji uspešno igrao dopisni šah, a na pragu sticanja zvanja majstorskog kandidata, preselio se na gore pomenutu parohiju i prekinuo šahovske aktivnosti. Dar za pisanu reč odredio mu je sve predstojeće godine života. Od objavljivanja aforizama u "Ježu" preko pisanja tekstova za narodnu komponovanu muziku u kojoj, na sreću, nije uspeo, nastavio sa pisanom reči... 1988. godine u hramovnom Letopisu, zapisao proslavu 70. godišnjice proboja Solunskog fronta i, naredne proslavu 600-godišnjice Kosovskog boja... Od tada do odlaska u penziju vodio Letopis hrama Svetog Kralja srpskog Stefana Dečanskog, koji je proglašen od trojice namesnika za najbolji u arhiepiskopiji. Iz toga nastale su dve potonje knjige. 1994. godine objavio svoju prvu zbirku pesama pod nazivom: Uzdah dubok i nem, a onda su usledili naslovi: Nisu svi grešni, 1994. kratak roman; Kroz nevid i teskob, 1995, pesme; Kliker navrh igle, 1996. roman; Reč nam/mi Sudija, 1997. prigodni govori; Na pola koplja, 1999, aforizmi; Crveno Slovo, 1999. pesme; Pamet je ženskog roda,2000. roman; Posvetnik i pamtila, 2001. album posveta; Snovi izvan snova, 2001. pesme; Sofijin vilajet, 2004. roman; Reč nam/mi Sudija 2, 2005, prigodni govori i Letopis i Rođena Mater, 2005. satira. A tokom 2006.koautorski sa Nenadom Živkovićem (vidi:www.Tvorac-Grada.com) osmislio i objavio Zbornik poezije pod nazivom: "511-203, Halo Avala" u kojem je uzelo učešća 53 pesnika srpskog jezičkog napeva. Knjiga je svojim punim tiražom od 1.000 primeraka poklonjena RTS-u i Udruženju novinara Srbije da se prodaje ili... za vaspodizanje Novog avalskog tornja. Godine 2013. napravio Zbornik od svojih zbirki poezije pod naslovom Trag Punote Večne povodom 1700g Milanskog Edikta i svog 60. rođendana. A, 2015. napravio iѕbor svojih proznih tekstova, što iz objavljenih, što neobjavljenih naslova Rim-Kod-Iks. Član Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Živi i dela u Železniku kao pravoslavni sveštenik u penziji. Više o njegovoj pisanoj reči može se videti na ličnoj Web strani: www.brankootomic.com Email: brankootomic@gmail.com; potomotom@gmail.com. Verodostojnost ovog napisa overava sam autor, Branko O. Tomic 04.04. 2019.