Пређи на садржај

Корисник:Проданов20088/песак2

С Википедије, слободне енциклопедије


Кањон Вердон је највећи европски кањон урезан у избледеле кречњачке стене у Провансу.

Камени зидови двоструко виши од Ајфеловог торња оивичавају реку Вердон у јужној Француској. Кањон је дуг око 20 км, а дубок 700 метара, што га чини највећим кањоном у Европи. У најширем делу на врху је широк нешто више од 1,6 км, док су на дну његови камени зидови на неким местима удаљени колико и зидови просечне дневне собе. Река Вердон напаја се водом од отопљеног леда с Алпа, а кањон је обликовао брзи ток реке, који је поступно урезивао све дубљи и дубљи канал у кречњачку плочу Горње Провансе. Киша која падне на тло изнад кањона пролази у стену, тако да нема потока који би изазвали ерозију и заравнали камени зид који чини кањон.

У пролеће је читаво подручје око кањона ружичасте боје од бадемових цветова, а лети има тамнољубичасти одсјај поља лаванде, која се узгаја за потребе фабрике парфема у Грасе.

Нико се није спустио до самога дна кањона Вердон све до 1905. године, кад је Едуард Мартел, један од француских зачетника спелеологије, повео експедицију кроз кањон. Путовање је трајало три и по дана, а сви склопиви платнени чамци које су имали, осим једнога, ударили су у стене и потонули. Мартел је говорио да је кањон „призор који изазива највише страхопоштовања у читавој Француској“, али да га није могуће учинити приступачним за туристе.

Данас туристичке стазе пролазе уз рубове кањона, опремљене видиковцима с којих посетиоци могу погледати у вртоглаве дубине, према стенама необичних облика и светлуцавој води.[1]

Настанак[уреди | уреди извор]

Током периода Тријаса, Прованса је била велика наслага каменца. Неколико милиона година касније, доласком јурског периода, подручје је било покривено топлим плитким морем, што је омогућило раст разних корала. У периоду Креде дошло је до подизања данашње Доње Провансе и доласка мора до тренутног положаја Алпа, који су и сами подигнути током Терцијарне ере. Као резултат велике геолошке активности, мноштво јурских наслага кречњака је пукло, формирајући рељеф са долинама и другим сличним карактеристикама.

Кањон је први пут описан у штампи 1782. и 1804. године, постаје познат у свету 1906. године.

Коришћење Речног Тока I Кањона[уреди | уреди извор]

Између 1929. и 1975. године постављено је пет брана на току Вердона, између Цастеллане и Греоук-лес-Баинс.

Туризам и Спорт[уреди | уреди извор]

Кањон Вердон привлачи бројне туристе, посебно током летњег периода. Тиркизна боја реке настаје пролажењем воде из ледничких извора која пролази кроз кречњак и меша се са минералима.

Кањон привлачи и многе алпинисте који воле да се пењу по стенама због својих више од 1.500 места за пењање.

Река Вердон такође је омиљено одредиште рибара, посебно за пецање на мушицу.

Пешачење, кану, параглајдинг, рафтинг, пењање и кањонинг су неки од спортова који се могу практиковати у околини Кањона Вердон.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сва чуда света, водич кроз највеће природне лепоте, Мозаик књига, Загреб 2004, страна 124.
  1. https://en.wikipedia.org/wiki/Verdon_Gorge