Корисник:Софили996/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Емпатија[уреди | уреди извор]

Шта је емпатија?[уреди | уреди извор]

Емпатија је неопходан предуслов успостављања здравих и конструктивних односа између вас и друге особе, односа који се неће претворити у вашу нераскидиву везаност или довести до захлађења односа при првом искушењу. Емпатија представља способност доживљавања осећања и доживљаја друге особе „као да“ су наши сопствени .У основи развоја емпатије стоји способност децентрације, односно спремности и способности да „уђемо у свет друге особе“ и тако разумемо њене проблеме и поступке, али и да пренесемо наше разумевање тој особи.


Мерење емпатичности[уреди | уреди извор]

Као део истраживања о природи емпатије Сали Вилрајт, Бони Ојунг и Кери Алисон су развили скалу за мерење емпатичности на различитим узрастима. Открили су да главни тест емпатичности који се користи у психолошким истраживањима вероватно није чиста мера емпатичности, па су смислили скалу звану Коефицијент епатичности. Коефицијент емпатичности (у верзији за одрасле) би изгледао овако:

  1. Лако могу да приметим када неко други жели да се укључи у разговор.
  2. Обично ми је тешко да објасним ддругима оно што ја лако схватим, а они не.
  3. Заиста уживам да се бринем о другим људима.
  4. Често не знам како да се бринем о другим људима.
  5. Често не знам како да се понашам у друштву.
  6. Често ми говоре да сам отишао предалеко у доказивању свог става у говору.
  7. Не узнемиравам се ако закасним на састанак са пријатељем.
  8. Пријатељства и везе су превише компликовани, тако да се трудим да се не оптерећујем њима.
  9. Често ми је тешко да проценим да ли је нешто неуљудно или учтиво.
  10. У разговору се обично више концентришем на сопствене мисли него на оно што би слушалац могао да мисли.
  11. Као дете, уживао сам сам да сечем глисте да бих видео шта ће се десити.

Уколико се слажете са тврдњама 2 и од 4-10, што вам је виши скор, то сте бољи у емпатичности.


Механизам за емпатичност[уреди | уреди извор]

Механизам емпатичности се може објаснити као круг у мозгу тј. круг емпатије који одређује колико емпатичности имате. Механизам за емпатичност има седам облика.

  • Нулти ниво

На нултом нивоу су људи који уопште немају емпатију. То су особе које су спремне за извршавање злочина , укључујући убиства, нападе, мучења и силовања.

  • Први ниво

I особе на првом нивоу могу бити способне да науде другима, али када дођу до одређене границе показују кајање, само што у том тренутку не могу да се зауставе.

  • Други ниво

Особа на другом нивоу емпатичности ће схватити да чини нешто погрешно када види да су осећања друге особе повређена.

  • трећи ниво

Особа зна да има проблем са емпатичношћу али покушава да то маскира тако што избегава послове или везе у којима се стално апелује на њихову емпатију.

  • четврти ниво

Особа има ,,низак просек" емпатије. Та делимично смањена емпатичност најчешће не утиче на њихово свакодневно понашање, иако се осећа опуштеније када се не говори о осећањима.

  • пети ниво

Особа је за нијансу изнад просека у емпатији, и више је жена него мушкараца на овом нивоу. Особа не размишља стално о осећањима других људи, али се ипак пажљиво опходе према људима на послу или нпр. код куће.

  • шести ниво

Особа има високо развијену емпатију. То су појединци који су усмерени константно на осећања других људи.

Када је нулти степен позитиван[уреди | уреди извор]

Велико је питање да ли је нулти степен исто што и зло Нулти степен би значио да особа уопште није свесна како разгова са другим људима. Осећања и мисли других људи уопште не занимају особу која је на нултом степену емпатичности. Живот такве особе је несхваћен, то је усамљен облик бивствовања. То би значило да таква особа нема никаквих граница у понашању. Она ће испунити своје тренутне жеље или урадити оно што јој у том тренутку падне на памет, без размишљања о последицама и осећањима других. У екстремним случајевима такво понашање може проузрокавати убиство или силовање. У мање екстремним може довести до вербалног злостављања, прекомерног причања или злоупотребе нечијег гостопримства. Особа која је на нултом нивоу емпатије обично је сурова и безосећајна према другима или социјално изолована. То би значило да се не нулти степен не може изједначити са оним што људи називају зло. Оваквом степену емпатије претходе три пута који се називају нулти негативни тип. У нулти негативни тип спадају:

  1. Гранични поремећај

Особа са граничним поремећајем је бесна на људе које воли. Када се каже да је танка линија између љубави и мржње код оваквих случајева једва постоји. Упркос свом бесу према драгим људима њихова осећања су емоционални бол и депресија. Описују своје стање као празнину у осећањима. У већини случајева импулсивна понашања (пиће, дрога, коцкање итд.) ће описати као пут да дође до краткотрајног олакшања и да бар на тренутак осети нешто уместо тог осећаја празнине. Пример познате особе са овим поремећајем би била Мерлин Монро.

  1. Антисоцијални поремећај

Особа са антисоцијалним поремећајем је спремна да учини било шта да би задовољила своје жеље. Оне имају потребу да доминирају, да добију оно што желе без обзира на осећања других, у неким случајевима се и задовољавају посматрањем када неко пати (Немци то зову- сцхаденфреуде )Особа не показује емоционалне реакције на нормалан начин. Такође, оваква особа је и осетљива у моралном развоју.

  1. Нарцистички поремећај

Нарцизам може имати различите облике код различитих људи. Код неких се испољава тако што су веома друштвени, желе да буду у центру пажње, да буду вође групе или главни у друштву. Док су други повучени, имају привид стидљивости, али имају осечај беса што други не чине више за њих, очекујући од других људи да им се приклоне. Такође, претерано дивљење самом себи, претеривање у похвалама које се тичу изгледа или талента, као и повластице и прецењеност у ддруштву доводе до особе са овим типом поремећаја.


Када је нулти степен негативан[уреди | уреди извор]

Особе које припадају у неки од наведених поремећаја осим што припадају негативном степену емпатије могу да припадају и позитивном степену емпатије. Јер нулти степен емпатије не води нужно томе да особа са поремећајем чини лоше и ужасне ствари другим људима. Особа која има нулти степен емпатије а припада позитивном типу има веома јасан и прецизан ум. То су људи који имају Аспегеров синдром. Такви људи, са Аспегеровим синдромом припадају позитивном типу из два једноставна разлога. Први разлог је то што су тешкоће са емпатијом повезане са мозгом који обрађује информације на начин који води ка неком таленту. Други разлог: начин на који њихов мозак обрађује информације не води их ка аморалноси већ ка супериорности.

референце[уреди | уреди извор]

[1]

спољашне везе[уреди | уреди извор]

[2] [3]

категорије[уреди | уреди извор]