Корисник:Тодосиц Ивана/песак

== Застава == Застава је обичан комад тканине који слободно лепрша причвршћен за чврсту усправну мотку или виси са положеног држача. Заставе могу бити истакнуте на јарболима бродова, могу се носити причвршћене за мотку или копље, могу стајати на стол на посебним постољима или висити саносача постављених под углом од 45 степени.

Застава Европске уније

Већина застава у новије времеизрађује се од полиестера, док су у прошлости биле коришћене различите врсте тканина, између осталих свила, тафт, памук, лан и вуна.

Већина поморских застава има облик правоуугаоника, као и заставе на копну, док су војне заставе по обичају квадратне.

Делови заставе

Заставе су подељене на четири квартира. Два квартира ближа јарболу чине јарболну зону, а друга два лепршаву зону заставе. Водоравна величина заставе назива се дужином заставе, а усправна њеном ширином.

Прве ознаке

Пре него што су се појавиле заставе које данас познајемо, коришћене су мотке са разним разбареним симболима на врху. Прва сведочанства о оваквим крутим симболима са наменом заставе долазе нам из старог Египта где су означавали различите делове краљевства. Свака римска војна јединица имала је своју посебну ознаку, укључујући  ту и славне орлове легије. Они су увели и прву заставу западног света- вексилијум. Заставе причвршћене бочном страном за усправну мотку први пут су се јавиле у Кини, а на Запад су их пренели Арабљани. Заставе са употпуњеним мотивима почеле су да се шире користе тек у времену крсташких ратова. Хришћани су заставе означавали крстом, док су муслимани користили заставе са натписима. У Америци су Мексиканци увели у употребу заставе од птичијег перја, а Астеци су употребљавали заставе које су ратници могли да носе на леђима.

Грбови

Хералдика је имала огромни утицај на развој застава, стварајући нове врсте. Свако ко је поседовао сопствени грб могао је да има хералдичку заставу.

Грб Кастиље и Леона

Савезник или непријатељ?

У биткама заставе су представљале средство за распознавање савезника или непријатеља. У 16. Веку и касније, поједини пукови и чете су почеле да користе сопствене посебне заставе. То су стегови, који се богато украшавају и имају извезене ознаке. Такве заставе су временом добијале већу улогу у војним свечаностима, док се на бојном пољу употребљавају заставе начињене од издржљивог материјала.

Боје и симболи

Заставе садрже симболе којима представљају идеје за чије би исказивање било потребно много речи. Симболи се изводе из разноврсних извора. Један од најпознатијих примера је лав из средњовековне хералдике који заступа идеју краљевства и храбрости.

Боје имају симоболички значај. Бела и плава боја симболизују мир. Зелено је боја растиња, симбол младости и наде. Верска уверења су се међу првима почела излагати на заставама. Крст је најстарији хералдички мотив. У муслиманским земљама полумесец је верски сyмбол од 14. Века. Исламски прописи не дозвољавају приказивање Божјег или људског лика док друге државе немају таква ограничења, па постоје бројне кинеске заставе које приказују богове, или хришћанске заставе са ликом светитеља. У савремене симболе спадају канадски јаворов лист и срп и чекић некадашњег Совјетског Савеза.

Сигнализација заставама

Најстарија улога заставе је сигнализација на мору. Сигнали су се упућивали истицањем обичних застава у нарочитом положају. Први прави сигнални код потиче из Енглеске 17. века. Хоум Попхем је увео употребу посебне заставице за слова азбуке. Током америчког грађанског рата развијен је метод сигнализације уз помоћ једне заставице којом су давали знаци одговарајућим тачкама и цртицама Морзеове азбуке. Семафорске заставице иду у паровима. То су једноставне заставе, најчешће једнобојне или двобојне, како би сигнал био јаснији.

Заставе народа

Заставе су у почетку локалног карактера и праве их појединци из потребе за симболима у верским, политичким или друштвеним покретима. У таквим околностима не обраћа се пажња на строга правила хералдике и изгледа застава, тако да настају барјаци који су спонтани и једноставни за израду. Често садрже текст или једноставне симболе. Неки барјаци остају и постају званичне државне заставе, а неке служе у кратком временском раздобљу. Њихова првенствена намена је окупљање истомишљеника.

Заставе спорта и славља

Заставе се користе у многим спортовима, укључујући оне на води, аутомото тркама, тимским спортовима, голфу, смучању, гимнастици и кросу. Имају улогу сигнала, маркера, краса, тимског обележја, навијачког реквизита. Њима се обележава отварање и затварање спортских догађаја. Олимпијске игре имају своју заставу која има пет прстенова разних боја који представљају пет континената.

Заставе Олимпијских игара

Венац- низ минијатурних троугаоних или четвртастих застава- уобичајен је украс на спортским приредбама.