Пређи на садржај

Корисник:ВМаринковиц9/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Паучине разних стилова

Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду.
Датум уноса: мај - јун 2019.
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања.
Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.


Округле паучине[уреди | уреди извор]

Паукови плету различите врсте паучина, које, без изузетка, служе за хватање плена. Најпознатије и најсложеније су симетричне кружне паучине какве плету, на пример, женке европског паука баштенског крсташа (десно). За уобичајену паучину крсташа потребно је, по правилу, око 20 метара влакана и чак 1000 тачака ослонца. Таква паучина је тешка мање од 0,5 милиграма, али може да издржи 4 000 пута тежег паука.

Паучине као прекривачи или као мрежа за љуљање[уреди | уреди извор]

Неки паукови — на пример ситан европски новчани паук — праве од својих мрежа готове прекриваче. Када их се скупи 50 или више, они својим паучинама знају да обложе читав жбун. Паучине, које подсећају на мрежу за љуљање, обично су пречника до 30 цм. Када инсекти налете на такву мрежу или прелећу изнад ње, нађу се у сплету „сидренихланаца“. Паук, који је вребао испод паучине, зграби плен иза густе мреже, провуче га кроз паучину и обмота нитима. Касније закрпи поцепану мрежу.

Паучине као скеле[уреди | уреди извор]

Паучина која на високим биљкама, жбуњу и ниском дрвећу изгледа као прилично хаотично саграђена скела, вероватно припада неком од чешљоногих паукова. Таква паучина је лепљива и ухваћена жртва не може да се ослободи. Европски чешњоноги паук Ацхаеаранеарипариалакоусидри дуг затегнут прекривачуза земљу; ово влакно је покривено ситним лепљивим капљицама. У тренутку када се неки инсект ухвати у ову замку, и почне у њој да се копрца, покида сидра изалепљена жртва се подигне на горе на „скелу“, као скакач банџи-џампинга.

Паукови који своје мреже бацају[уреди | уреди извор]

Паукови рода Динопсис плету паучину величине поштанске марке. Ову мрежу ухвате предњим ногама и закаче се за лист главом на доле; када пролеће неки ситан инсект, паук затегне мрезу, баци се напред и плен се у њу ухвати.

Јаке и еластичне[уреди | уреди извор]

Влакно паукова крсташа рода Непхила је најјаче влакно у природи уопште. Може се истегнути чак за трећину, а да се не прекине. Стога је изванредно за прављење паучина из којих се жртва може ослободити само ако је изузетно снажна.


1 Крсташ се спусти са водоравног, премошћавајуцег влакна право надоле, све до места где удари у нешто чврсто.

2 Сагради базу паучине тако што у центру састави поједина радијална влакна.

3 На радијале затим слаже широку спиралу сувог влакна; при томе се помера из средине према крајевима.

4 На крају полаже крсташ од крајева према средини паучине лепљиво влакно.


У ТЕШКИМ НЕПРИЛИКАМА ако се инсект ухвати у замку паука рода Динопсис, његово избављење је практично немогуће.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 1000 ЧУДА ПРИРОДЕ Реадерс Дигест Младинскакњига БЕОГРАД година издања је 2006,а страна је 59