Корисник:Зиеглер/Шајетет 13

Прво раздобље

Специјална постројба Схаyетет 13, позната и под називом Флотила 13 или једноставно С13, улази у уски круг од двије-три најбоље израелске специјалне постројбе. У сам врх пирамиде настале, на основи захтјева које њезини припадници морају испунити, тежини обуке, лепези њихових способности припадају и Саyерет Маткал (Постројба 262) - специјална постројба под изравном ингеренцијом ГС ИДФ-а Yамам под управом сигурносне службе Схабацх те Саyерет Схалдаг - специјална постројба израелског РЗ.

Специјална постројба Схаyетет 13 има коријене у времену непосредно након завршетка II. свјетског рата. Свјетске силе побједнице међу собом су подијелили поражену Њемачку и учврстиле се у својим интересним сферама. У складу с таквом политиком, неоколонијални господар Блиског истока и надаље је остала Велика Британија. Тијеком рата подручје Палестине било је од изнимне стратешке важности за Британију у очувању Суеског канала и његове посљедње обране у Египту. Од почетка 1933., односно од доласка нациста на власт у Њемачкој, дио њемачких Жидова (који су имали ту срећу) успјели су емигрирати у Америку, остале еуропске земље и у Палестину. Бојећи се великог прилива избјеглица у то подручје (због могућности убацивања њемачких шпијуна и диверзаната) британске војне власти настојале су ограничити, чак и прекинути доток људи. Палестински Жидови су као одговор на такво стање почели "шверцати" своје сународњаке покрај британских контролних точака. У томе су били прилично успјешни. Избијањем II. свјетског рата британска СОЕ препознала је важност тог удаљеног кутка Средоземног базена за опстојност Британског Империја. Препознала је и вјештине којима су се Палестински Жидови користили у кријумчарењу својих сународњака и закључили да би било паметно искористити те вјештине за своје циљеве. Британска војска почела је регрутирати и обучавати дотадашње "шверцере и кријумчаре" и укључивати их у своје војне и полувојне формације. На тај начин је оформљена прва група од 40 жидовских ронилаца-диверзаната који су дјеловали под британским заповједништвом. Била је то заправо језгра из које је створена Хагана - жидовска тајна војна организација која се борила за стварање самосталне државе. У склопу такве организације настали су тијеком свибња 1941. први тзв. Пал´Мацх односно "ударни водови". Успјешно проведене операције против талијанских снага наметнуле су потребу оформљавања већих снага које ће укључивати и ограничене зракопловне способности. Оформљени су Пал´yам, односно "поморске сатније" које су у склопу британских снага дјеловале до краја рата.

Од 1943. ратна срећа се на сјеверноафричком бојишту окренула у савезничку, односно британску корист. Савезничко искрцавање у сјеверној Африци резултирало је тоталним распадом талијанске војске и поразом Роммеловог експедицијског афричког корпуса. Кад је рат на афричком континенту био завршен, нагло је попустио британски интерес за постројбе састављене од жидовских диверзаната. Но, Хагана је наставила с полуилегалним животом и радом. По завршетку рата поновно је велик број жидовских избјеглица кренуо према Палестини гдје им је била обећана држава. Заокупљене понајприје очувањем и консолидирањем свог распадајућег империја послије рата, британске власти су након извјесног времена поновно забраниле долазак жидовских насељеника у Палестину. Опет је оживјело кријумчарење људи. Британске власти су настојале по сваку цијену зауставити доток људи, па су њихове поморске снаге на мору пресретале бродове и на њима пронађен "људски товар" депортирали у посебно оформљен логор на Ципру. У једном тренутку у депортацијском логору на Ципру налазило се готово 30 000 Жидова. Хагана је одлучила да је вријеме за оружану акцију против британских постројби. Поновно су активиране постројбе Пал´yам које су се први пут бориле за националне интересе. У првом препаду још увијек неформалних израелских снага (које су обучили и устројили Британци) који је испланирао Yитзак Садех, двојица поморских диверзаната дигла су у зрак у луци Јаффа два британска патролна брода. Био је то тек први у великом низу успјеха које су припадници Хагане, односно Пал´yама постигли против британских интереса. Почетком 1945. у склопу Пал´yама основана је посебна диверзантска група под именом Хаоулиа, намијењена искључиво поморским диверзантским дјеловањима. Био је то зачетак постројбе коју данас знамо под именом Схаyетет 13. Након изврсно изведене акције у липњу 1946., у само једној ноћи жидовски поморски диверзанти уништили су 13 мостова што је узроковало велике проблеме британским војним властима. Акције Хагане нису биле ограничене на териториј Палестине. Нападали су британске војне инсталације на Ципру, у талијанским лукама и другдје све до оснивања државе Израел у свибњу 1948.

Друго раздобље

Након проглашења жидовске државе Израел више није било потребе за постојањем тајних војних формација, па су Хагана и остали жидовски покрети отпора заједно са својим војним постројбама укомпонирани у новоосноване Обрамбене снаге. Тако је и постројба Хаоулиа прешла у надлежност и организацијски оквир израелске ратне морнарице (ИРМ). Под тим именом је дјеловала још годину дана, кад је промијенила службени назив у Схаyетет 13 (Флотила 13). Од 1950. па до данашњег дана сједиште те постројбе је у поморској бази ИРМ Атлит у близини Хаифе. Од 1951. постројба је отпочела реализацију програма обучавања и измјене искустава с другим поморским постројбама сличног типа: понајприје с француским Цоммандо Хуберт и британским Специал Боат Сервице (САС). У исто вријеме ИРМ основала је још једну специјалну постројбу, тзв. Дефензивну ронилачку постројбу (Постројба 707). Унаточ интезивној обуци коју су њезини припадници пролазили и борбама у Шестодневном рату, постројба Схаyетет 13 није се прославила. Дапаче, било је много више разочарања и неуспјеха него успјешних акција. Операције које је подузимала постројба завршавале су великим губицима. Узрока је било много: од војничке недисциплине, жеље за самоистицањем, непридржавања договорених планова и заповиједи, професионалне ароганције и неуважавању туђих искустава - нарочито оних које су стекле друге специјалне постројбе унутар ИДФ-а. Углед постројбе је толико био срозан да су припадници других специјалних постројби збијали грубе шале на њихов рачун. Унаточ реакцијама из врхова ИДФ-а ривалитет између најбоље израелске специјалне постројбе Саyерет Маткал (Постројба 262) и Схаyетет 13 и надаље се погоршавало, што се одразило на неуспјех одређених операција. Осим тога, јачале су и негативне тензије између морнаричких специјалних постројби Схаyетет 13 и Постројбе 707. Такво лоше озрачје било је кривац за одређене неуспјехе и тијеком Yом Киппурског рата 1973. Главни стожер ИДФ-а био је приморан спашавати ситуацију. Као први потез дошло је 1975. до уједињавања двију морнаричких специјалних постројби, при чему је Постројба 707 у потпуности инволвирана у С13.

Ново поглавље у повијести постројбе наступило је 1979. кад је заповједником Схаyетет 13 постао Амy Аyалон. Аyалон је прије тога службовао неколико година у другим постројбама и стожерима унутар ИРМ и није био укључен у клановске сукобе. Главни стожер га је послао једноставно да "почисти кућу и ствари доведе у ред". Пошто је примио нову дужност, Аyалон је провео потуну реорганизацију те морнаричке специјалне постројбе у свим сегментима њезиног постојања и дјеловања: селекцији кандидата, улазним процедурама, вјежбовним поступцима, борбеној упораби, опреми и наоружању, унутрашњем реду и дисциплини.

Посебну позорност Аyалон је посветио повећању сурадње и заједничких вјежби с осталим ИДФ-овим специјалним постројбама, од којих се такођер могло много научити. Поновно је обновљена и оснажена и међународна војна сурадња на том пољу. Из процеса реорганизације постројба је изашла организацијски и бројчано јача него, с јасним циљевима и плановима обуке својих високомотивираних и поносних припадника. Постала је једноставно јача, боље утренирана и борбено спремнија. Процес реорганизације постројбе Схаyетет 13 није био ни брз ни једноставан. Након вишегодишњег труда и залагања постројба је у неколико година упорног увјежбавана по најстрожим критеријима поновно заузела своје мјесто на врху што јој признаје и врх ИДФ-а и израелске државе.

Најбољи доказ таквој тврдњи су борбене акције и успјеси које је постројба постигла у посљедњих 25 година судјелујући у готово свим оружаним сукобима које је Израел водио са својим арапским сусједима. Велик је број прикривених акција које су њезини припадници извршили на подручјима под муслиманским надзором и Либанона. Успјеси постигнути уз минималан број властитих жртава (или чак без њих) придонијели су широкој популарности и високом угледу који Схаyетет 13 има међу израелским грађанима.

Данашњи устрој и задаће

Према данашњем устроју Схаyетет 13 има структуру самосталне бојне, подијељене на три јуришне сатније које су у израелској војној терминологији називају Палга. Свака Палга је специјализирана за посебне задаће према сљедећој схеми: - Јуришна Палга (Хапосхтим) У саставу те сатније налазе се најбољи војници-специјалисти из састава Схаyетет 13. Организирани су у снајперске, десантне и протутерористичке водове. Попут најбоље израелске специјалне постројбе Саyерет Маткал и Схаyетет 13 у свом органском саставу има АТ вод службеног назива Т4, а који заправо представља ударну оштрицу јуришне Палге, а посебно у рјешавању поморских талачких ситуација.

- Ронилачка Палга (Хат´золелим) Задаће те сатније су извођење подводних акција као што је хидрографски надзор (надзор и преглед плажа и обала изабраних за искрцај снага) те офензивно подводно дјеловање против непријатељских лука, бродова, подморница, ронилица, диверзаната и осталих инсталација. Ронилачка сатнија врло често дјелује као супорт јуришној сатнији осигуравајући јој десантни простор и околни акваториј.

- Површинска Палга Специјализирана је за изненадна површинска борбена дјеловања и препаде на пловила и обалне циљеве уз упораба својих брзих јуришних чамаца типа Захарон, Снунит, Моулит и Морена те за сурадњу и здружено борбено дјеловање с површинским бродовима и подморницама ИРМ. Могла би се још назвати и транспортном јер често има задаћу друге сатније брзо и тајно пребацити у подручје операција. По бројчаном саставу највећа је јуришна сатнија. Одмах за њом је ронилачка, а најмања је површинска сатнија. Све три сурађују врло блиско, подупирући једна другу тијеком извођења заједничке мисије.

Селекција

Процес селекције нових припадника специјалних постројби ИДФ-а започиње процесом војне индоктринације док се израелски тинејџери и будући командоси налазе још у средњој школи. Управо ту лежи кључни чимбеник израелског специфичног приступа стварању и поштивању својих специјалних постројби. У већини других свјетских специјалних постројби у процес селекције могу се укључити само они кандидати који су прошли темељни ступањ класичне пјешачке обуке. У израелском случају за улазак у специјалне постројбе није потребно имати војно искуство нити је обвезујуће претходно одслужити војни рок у ИДФ-у. Чак штовише, пракса је показала да уколико припадник ИДФ-а у првим мјесецима службе није успио ући у састав специјалних постројби, то вјеројатно више неће остварити.

Надаље, пракса готово свих специјалних постројби у свијету је да своје припаднике регрутирају из редова регуларних војника, а затим поступно обучавају и усавршавају у постројбама "нижег рејтинга", који тијеком обуке и борбених течајева квалитетно прерастају одређене разине све док шачица понајбољих не постане припадницима најелитнијих постројби. Израелска пракса је потпуно супротна. Младићи који су прошли ригорозан програм селекције, укључени су од првог дана у најелитније постројбе у којима се не обавља само дуготрајна обука него и одгој припадника у духу највећих вриједности израелске државе. Израелски концепт функционира на начелу да се изабрани кандидати који нису у стању свладати обуку и задовољити критерије за припадника постројбе пребацују у састав мање захтјевних специјалних постројби, или чак у друге постројбе ИДФ-а. Према израелским подацима досад је забиљежено само неколико усамљених случајева кад су изнимно способни појединци успјели пријећи из регуларних постројби ИДФ-а и успети се у војничкој и организацијској структури специјалних постројби до заповједних положаја у Схаyетет 13.

Сваке године, пошто израелски младићи заврше средњу школу започиње процес одабира кандидата који су се пријавили за улазак у Схаyетет 13. Неколико стотина кандидата, колико их се у просјеку пријави, подвргавају се захтјевном третману и програму селекције који је познат као Гибусх. Уобичајено трајање Гибусха је пет дана, а фокусиран је на провјеру моторичких способности, физичке спреме и психолошке издржљивости. Нарочита позорност посвећују се вредновању резултата које ти млади људи постижу у увјетима физичке исцрпљености, константне изложености напорима, недостатку сна, односно континуираном стању физичког и психичког притиска.

Саставни дио селекцијске фазе су и писмени испити и разговори с психолозима и часницима постројбе који се уобичајено обављају на крају ове фазе. Од неколико стотина кандидата у селекцијској фази, физички дио Гибусх програма успијева у просјеку проћи тек њих 50 до 100. Након обављених психолошких испитивање тек 20 до 25 добије зелено свјетло за "пролаз" и улазе у Схаyетет 13. Тек тада за њих почиње мукотрпан процес обучавања који ће у трајати идућих 21 мјесец.

Програм обуке

Након уласка у постројбу војници се придружују пјешачким постројбама ИДФ-а гдје за њих почиње посебно конципирани процес обуке познат као Масул програм. То је засигурно најстрожи физичко-стручно-ментални програм који се проводи у ИДФ-у. Тек кад прођу све његове фазе, новаци у постројби стјечу право на својим одорама истакнути службени знак постројбе (шишмишова крила с мачем и штитом). Тек тада добивају допуштење судјеловања у борбеним активностима. Двадесетједномјесечно раздобље обуке подијељено је по фазама: - Четири мјесеца темељне пјешачке обуке у војној бази Миткан Адам у којој специјалне постројбе ИДФ-а имају своје вјежбовне капацитете. - Два и пол мјесеца напредне пјешачке обуке која се проводи у склопу ИДФ-ове часничке школе (Бисласх) у јужном Израелу у пустињи Негев. - Три тједна напредне падобранске обуке у којој се припадници обучавају за извођење ХАЛО (хигх алитуде - лоw опен) и ХАХО (хигх алитуде - хигх опен) падобранских скокова. Ова обука се проводи у падобранској школи (а.к.а Мара) смјештеној у близини зракопловне базе Тел Ноф. Те три фазе представљају релативно лакши ступањ обуке и уобичајено је га успјешно пролазе готово сви кандидати. Садржај тих фаза у регуларним постројбама ИДФ-а представља заправо висок ступањ у одржавању темељних и надоградњи нових способности и борбених вјештина пјешачких бригада. По завршетку падобранског течаја, новаци С13 враћају се у домицилну базу - поморску базу Атлит. Тамо први пута задужују комплет особног наоружања, од америчке јуришне пушке М16 до руског АК-47 Калашњикова. Од тог тренутка започиње други дио обуке у којем морају задовољити најригорозније стандарде.

Други ступањ обуке обухваћа сљедеће фазе: - Припремна или Хамацхин фаза Траје седам мјесеци, а у то вријеме отпада највећи број новака. Статистика показује да највећи број кандидата који не могу задовољити постављене критерије отпада тек након два мјесеца од почетка те фазе. Обухваћа течајеве роњења и подводне борбене методе. Увјежбавају се темељни елементи ратовања на води, оспособљавање за упорабу свих врста пловила, пливачки тренинг на дугачким стазама, пјешачке ходње и диверзантске вјештине. У ту фазу је укључен и шестеротједни АТ течај - три тједна у АТ школи ИДФ-а и даљња три тједна на терену с матичном постројбом.

- Темељни борбени ронилачки течај Ова фаза траје мјесец дана. Тијеком ње војници уче елементе борбеног роњења, како преживјети у хладној води, роњење и подводну оријентацију у мраку или у потпуно замућеној води, методе преживљавања у околностима изненадних подводних опасности као што су одрони подводних масива, неконтролирани изрон или повећавање притиска. Сви зарони у овој фази обављају се у паровима (по два оперативца) ради сигурности и лакшег свладавања постављених задаћа.

- Напредни борбени ронилачки течај Тијеком тог течаја војници уче напредне ронилачке технике (упораба ронилачких апарата са затвореним циклусом дисања), подводне рушилачке технике, па проводе дуготрајну обуку у адаптацији на средства која служе за превожење поморских диверзаната на непријатељски териториј (море - копно операције). У тај дио програма укључено је њихово искрцавање из ронилица, подморница, чамаца, површинских ратних бродова и убацивање у непријатељски акваториј кориштењем ХАЛО/ХАХО дневних и ноћних падобранских скокова из хеликоптера и зракоплова. Фаза је специфична и по томе што се у њој комбинирају све три главне групе стечених знања и вјештина (земља-зрак-вода) у провођењу комбинираних АТ операција на површинским пловилима, нафтним платформама и обалним инсталацијама. У средини те фазе заповједне структуре Схаyетета 13 по дотад постигнутих резултата усмјерују новаке у једну од трију специјализираних Палги: јуришну, ронилачку или површинску. Неколико најбољих новака укључују се у јуришну Палгу. Они са средњом оспособљеношћу (наравно по С13 стандардима) улазе у састав ронилачке Палге. Већина оних најслабије рангираних укључује се у површинску Палгу. Притом се мора истакнути да се ради се о младим, високо мотивираним људима приближно исте доби од 18 до 21 године, с истим или врло сличним војничким "бацкгроундом". Због тога постигнути резултати нису драматично различити, али су мјерљиви. Израелска искуства потврђују повећање мотивираности код новака који су свјесни да ће мале разлике одлучивати о њихову рангу унутар постројбе. Критерији оцјењивања су оштри па су и разлике минималне. У случају слабије рангираног новака још увијек се ради о врхунски обученом специјалцу.

Након подјеле према успјешности у свладавању дотадашње обуке, новаци настављају обуку и фокусирају се на специјализацију у својим сатнија. Специфичност израелске методе обуке у Схаyетет 13 је да се сви новаци који су у неколико завршних мјесеци успјели проћи темељни ронилачки борбени течај с оцјеном просјечан, а који у једном тренутку пожелеле одустати због "недостатка морала", за вријеме трајања напредног борбеног ронилачког течаја не искључују се из постројбе. Израелци су дошли до закључка да би то било глупло и неекономично рјешење, јер су ти људи провели већ више од годину и пол на обуци. Они се, уколико то желе (а таквих је 99,99 %), аутоматски упућују у ронилачку и површинску сатнију. Како се ради се о врхунски војницима који из неког разлога не могу свладати напредну ронилачку борбену обуку, било би их штета изгубити. Често се у даљњем тијеку обуке такви појединци сами присиле да свладају и ту посљедњу препреку. Након успјешно завршеног циклуса од 21 мјесеца захтјевне обуке, новаци Схаyетет 13 добивају свој тешко заслужени знак постројбе - шишмиша.

Наоружање

Стандардно особно наоружање војника у израелским специјалним постројбама је модифицирана америчка јуришна пушка типа M 16 ЦАР 15, врло често у комбинацији с М203 бацачем граната. Резултат је то велике реорганизације у специјалним постројбама након што је 1974. у акцији Махалот специјална постројба Саyерет Маткал доживјела фијаско. Због почињених грешака и пропуста (који су укључивали и примијењено оружје) ГС ИДФ-а забранио је упорабу совјетског (руског) оружја у специјалним постројбама. Осим у једној - Схаyетет 13. Руски АК-47 годинама је био једина јуришна пушка које су рабили оперативци поморских командоса. Након опсежног програма теренског испитивања и успоређивања тактичких значајки различитих пушака као што су АК-47, ИМИ Галил АР, ФН ФАЛ , М14 и М16 у Схаyетет 13 су дошли до закључка да су најпоузданије домаћа јуришна пушка ИМИ Галил 5,56 мм АР и АК- 47. Њихова поузданост се доказала у суровим увјетима кориштења под водом, у сланој води и пјесковитој средини. Осим критерија поузданости, оперативци постројбе Схаyетет 13 имали су још један важан разлог за упорабу совјетског оружја. Највећи дио својих досадашњих операција постројба је обављала у дубини непријатељског територија. Будући да су те операције биле прикривеног типа, израелски оперативци морали су се изгледом стопити с локалним становништвом: одјећом, познавањем језика, нагласком, навикама и одабиром оружја. Оперативцима постројбе Схаyетет 13 то обично даје неколико животно важних секунди предности, док противник не открије је ли пред њим пријатељ или непријатељ. У посљедњих 20 година АК-47 је постала прави мит у постројби поморских командоса, па је и данас прво оружје коју млади новаци у постројби задужују. Ипак, вријеме и техничка инфериорност те пушке и остале опреме која се уз њу раби у односу на данашње слично модерно оружје западног подријетла довели су до тога да се АК-47 раби само у операцијама које укључују ронилачке активности. Главно оружје постала је модифицирана америчка пушка М16 ЦАР 15 која је знатно лакша, свестранија и прецизнија. Други разлог због којег су се у Схаyетет 13 одлучили за ту пушку је што раби исто стрељиво (5,56 мм) као и лака стројница ИМИ Негев, такођер у наоружању постројбе. Израелске специјалне постројбе рабе (посебице у падобранским акцијама) посебну иначицу те стројнице са скраћеном цијеви на само 330 мм. Арсенал класичног ватреног наоружања које рабе поморски командоси из постројбе Схаyетет 13 је разнолик и у њему се налазе: - Министројница ИМИ 9 мм МИЦРО УЗИ за коју је посебно развијен пригушивач типа Сионицс, а омиљено је оружје за акције у којима је предвиђено роњење и пливање јер је лагана и оставља доста слободе кад су обје руке потребне за неке "пипаве" радње. - Мицро МАР Галил 5,56 - модифицирана иначица јуришне пушке Галил с редуцираном дуљином цијеви на 195 мм. - М16 ЦАР 15 Цоммандо - посебна иначица познате јуришне пушке намијењена специјалним постројбама. Одликује се скраћеном цијеви на 292,1 мм.

- Пиштољ Сиг Сауер П226.

Арсенал наоружања допуњавају различите врсте хладног оружја, ручних граната, подводних оружја и посебно дизајнираних и оружја као што је тзв. Цорнер Схот 40 (опремљено видеокамером намијењено пуцању "иза угла" и елиминацију циљева без излагања стријелца опасности). Одређене врсте и типови ватреног оружја наметнули су се помало као класика за све специјалне постројбе свијета. Израелске специјалне постројбе, па тако и Схаyетет 13, имају и у том сегменту неких специфичности. Наиме, Израел је једина држава западне провенцијенције чије специјалне постројбе не рабе ништа из њемачког Хецклер & Коцх арсенала, па тако ни ХК МП5 посебно дизајнирану пушку за специјалне постројбе. Разлог је понајприје политички, а не финанцијски или технички.

Остале специфичности постројбе Схаyетет 13

Тијеком посљедњих 20 година постројба Схаyетет 13 обавила је према израелским подацима преко 1000 различитих задаћа и сигурно је једна од постројби с највећим борбеним искуством унутар ИДФ-а. Њихове операције су углавном обавијене тајном, јер Израелци сматрају да је шутња о њима њихов најбољи савезник. Међу акцијама с којих је скинута ознака тајности треба набројити:

- Операцију потапања египатских миноловаца у египатској поморској бази у Александрији - у липњу 1967. - Операцију Есцорт у рујну 1969. - потапање египатских ракетних чамаца у поморској бази Рас-Садат. - Операцију Равив такођер у рујну 1969. - потапање египатских десантних бродова који су превозили тенкове у луци Рас-Содер на Синају. - Операцију заузимања и уништења египатских војних инсталација на стратешки важном Зеленом отоку у јужном улазу Суеског канала. - Операцију Авив Неурим, позната и као Прољеће младости, у којој су 1973. заједно с оперативцима Моссада у Бејруту откривени, лоцирани и убијени организатори и највећи дио извршитеља покоља израелских спорташа на Олимпијади у Минхену 1972. - Операцију уништења египатских ракетних чамаца 1973. у Yом Киппурском рату, што је омогућило ИДФ и морнарици само дан касније десантирање оклопних и пјешачких снага на египатски териториј. Оперативци из Схаyетет 13 провели су појединачно и преко 20 сати у води. - Интезивну укљученост постројбе у борбене активности тијеком прве и друге палестинске Интифаде. - Судјеловање у свим борбеним активностима у јужном Либанону, појасу Газе и Западне обале. - Заробљавање трговачких бродова Санторини, Карин А и Абу Yусуф који су 2002. превозили оружје за потребе палестинских бораца.

- Активно судјеловање у борбама против постројби Хезболаха, Хамаса, Бригада Ал-Аксе и осталих палестинских снага у јужном Либанону у тијеком љетног рата 2006.

Колико је тешка и захтјевна али и изнимно опасна обука кроз коју пролазе припадници поморских командоса из Схаyетет 13 може се појмити из једног од ријетких интервјуа које је израелским новинарима 2004. дао тадашњи заповједник постројбе, познат само под кодним именом Даннy. Он је потврдио податак да је у раздобљу од 1989. до 2004. постројба имала 9 погинулих у борбеним акцијама, а чак 20 смртних случајева тијеком увјежбавања борбених поступака и обуке. У највећем дијелу осталих израелских специјалних постројби припадници остају на дужности 3 године, а онда се упућују на мање захтјевне дужности у регуларним постројбама ИДФ-а. Мањи број таквих специјалаца пребацује се у састав причувних снага ИДФ-а, али најбољи од њих служе у причувном саставу ЛРРП (Лонг Ранге Рецоннаиссанце Патрол) односно извидничких опходњи за дубинско извиђање терена у саставу причувних пјешачких бригада. У двијема најбољим израелским специјалним постројбама Саyерет Маткалу и Схаyетет 13 то није пракса.

Осим што је њихова обвеза служења у својим постројбама дуља од осталих (за 6 мјесеци у Саyерет Маткалу и чак 18 мјесеци у Схаyетет 13), њихови припадници могу након првог "нормалног" рока службе у постројби потписати и други "професионални" уговор. Прилику за то добива тек мањи број врхунских припадника, а остали који то желе остају у причувним снагама постројбе.

Још једна од специфичности које његује ова постројба је колективни брифинг и анализа послије сваке вјежбе и борбене акције. На таквој колективној сеанси сваки од припадника без обзира на чин и положај у војничкој хијерархији отворено говори о свом погледу на обављену задаћу, о њеним добрим странама и пропустима, како туђим тако и својим. Једина су израелска постројба таквог типа која у свом саставу нема психолога.

Оно што Схаyетет 13 представља за ИДФ и израелску државу, што је придонијело угледу једне од најбољих специјалних постројби на свијету, можда се најбоље огледа у једној реченици заповједника Данниyа у већ споменутом интервјуу: "Зашто је Схаyетет 13 вјероватно једна од најбољих постројби своје врсте? Једноставно зато што ми можемо обавити све оно што и друге постројбе - али велика већина других не може обавити оно што ми можемо!"

Извор

Напомена: Овај текст или један његов део је преузет са веб сајта хрватског часописа Хрватски војник. Види дозволу.