Књажева пивара
| Књажева пивара | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | угао улица Адмирала Гепрата и Балканске, Београд,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | око 1840. |
| Затварање | прва половина 20. века |
Компаније
| |
| Архитекта | Хаџи Никола Живковић |
| Власник | Кнегиња Љубица[1] |
Књажева пивара се налазила на углу улица Босанске (данас Адмирала Гепрата) и Три кључа (данас Балканска) у Београду . Изграђена је око 1840. године, а у склопу ње налазила се и кафана.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Зграда Књажеве пиваре је саграђена око 1840. године, а према хроничарима тог времена изграђена је по налогу кнегиње Љубице. Риста Париповић Рудничанин је био први закупац пиваре, а 1842. године у пивари је отворена и кафана. Када је кнегиња Љубица преминула пивару је наследио кнез Михаило Обреновић. Забележени су подаци да је у периоду од Митровдана 1856. до Митровдана 1862. кафану водио извесни пивар Рајхер. Средином 19. века закупац је био и Карло Пероло који је био кувар код београдског паше. Док је он водио кафану уређена је башта и ангажовани су музичари. Закупац је био и Земунац Константин Хадија, српски политичар и у то време познати пивар. Пивара је 1871. године затворена, али су кафана и башта наставиле са радом. Почетком 20. века, тачније 1903. године пивара је продата Прометној банци, а као продавац се наводила краљица Наталија. Зграда је срушена 1935. године.[1]
Називи пиваре (кафане)[уреди | уреди извор]
У време закупа кафане (1856-1862) од стране пивара Рајхера кафана се звала Кафана књаза Михаила Обреновића. Књажева пивара позната је и под именима Велика пивара, Савамалска пивара и Краљева пивара.[1]
Производња пива[уреди | уреди извор]
Први произвођач пива био је Вајнхапел, а производња пива није прелазила триста хектолитара на годишњем нивоу. Осим њега власници су били и Ђорђе Вајферт старији, Игњат Вајферт и Игњатов син, Ђорђе Вајферт.[1]
Позоришне представе[уреди | уреди извор]
У пивари су организоване позоришне представе почетком шездесетих година 19. века. У записима из тог времена наводи се да је сала имала 20 редова столица, као и да је у пивару, на представе долазио књаз Михаило Обреновић. Позориште је добило назив Театар код пиваре, а са радом је престало 1865. године.[1]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
У сали пиваре новембра 1858. године одржана је Светоандрејска скупштина на којој је донета одлука о повратку кнеза Милоша Обреновића у Србију.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Голубовић, Видоје (2019). Механе и кафане старог Београда. Београд: Лагуна. стр. 208—211. ISBN 978-86-521-3248-5.
- ^ Београдске општинске новине, Год. 57, бр. 9 (1939), стр. 237