Пређи на садржај

Личне заменице

С Википедије, слободне енциклопедије
Језици у Европи у погледу заменица
  обавезне личне заменице
  у некадашњим језицима заменице нису биле обавезне

Личне заменице су подгрупа заменица која постоји у свим природним језицима.

Личне заменице означавају лица (прво, друго и треће). Оне су једини начин означавања првог и другог лица, а у трећем лицу замењују именице.

Употреба

[уреди | уреди извор]

По начину употребе заменица језици се могу поделити у две групе:

  • неки језици омогућавају изостављање заменица у служби субјекта (нпр. српски: ја спавам или спавам); ти се језици у енглеском називају pro-drop (pronoun dropping, „изостављање заменица“);
  • други језици не омогућавају изостављање заменица (нпр. енглески: не може се изоставити I у I am sleeping).

Тек мали број језика у свету не омогућава изостављање заменица, али је занимљиво да их у Европи има доста: сви германски језици и француски.

У српском језичком стандарду

[уреди | уреди извор]

Категорију лица имају личне и присвојне заменице, те глаголи, док се она више не лучи у показним заменицама. Категорија лица може се јавити у једнини и множини.

Битна особина заменица је појављивање скраћених (енклитичких) облика у многим падежима, при чему скраћени облици долазе на друго место у реченици по правилном редоследу речи.

ј
е
д
н
и
н
а
Н ја ти он она оно
Г мене, ме тебе, те њега, га ње, је њега, га
Д мени, ми теби, ти њему, му њој, јој њему, му
А мене, ме тебе, те њега, га њу, ју, је њега, га
В - ти - - -
И мном, мноме тобом њим, њиме њом, њоме њим, њиме
Л мени теби њему њој њему
м
н
о
ж
и
н
а
Н ми ви они оне она
Г нас вас њих, их
Д нама, нам вама, вам њима, им
А нас вас њих, их
В - ви -
ИЛ нама вама њима

Ако говоримо о ненаглашеном облику, обичан облик трећег лица једнине женског рода у акузативу једнине је ју, а не је. Облик ју се може употребљавати и ради избегавања понављања истог слога, на пример:

  • Видео ју је. (Видео је је.)
  • Где ју је ставио? (Где је је ставио?)

Акузатив једнине личне заменице он може гласити и њ уз предлоге кроз, над, под, пред, уз који добивају покретни самогласник а.

  • кроза њ, нада њ, пода њ, преда њ, уза њ

Наглашени облици се употребљавају кад су у супротности један према другом, ради истицања или иза неких предлога:

  • Окривиће тебе, а не мене.
  • Верујем њему.
  • Учинио је то без мене.

За разлику од неких других језика (на пример енглеског), у српском језику се заменице не морају наводити уз глаголске облике, а ако се наводе, то је ради истицања.

  • био је видео, посматрасмо, ходала је, видех, трчиш, писаће (нормална употреба)
  • он је био видео, ми посматрасмо, она је ходала, ја видех, ти трчиш, он/оно ће писати (истицање)

Правопис

[уреди | уреди извор]

Личне заменице се могу писати великим почетним словом ако се односе на Бога:

  • У Њему је спасење.

У дописивању с појединцима, лична заменица ви се у свим својим облицима може писати великим словом.

  • Молим Вас да размотрите моју молбу!

Али ако се обраћамо већем броју људи, заменица се пише малим словом:

  • Јављамо вам да је семинар одложен.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Еугенија Барић, Мијо Лончарић, Драгица Малић, Славко Павешић, Мирко Пети, Весна Зечевић, Марија Зника: Хрватска граматика. Школска књига. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-0-40010-8. 
  • Славко Павешић, Стјепко Тежак, Стјепан Бабић: Облици хрватскога књижевнога језика, У: Стјепан Бабић [ет ал.]: Историјски преглед, гласови и облици хрватскога књижевнога језика : нацрти за граматику. Хрватска академија науци и уметности. . Загреб. 1991. ISBN 978-86-407-0014-6. 
  • Драгутин Рагуж: Практична хрватска граматика. Медицинска издаваштво. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-176-057-7.