Пређи на садржај

Маријана Мараш

С Википедије, слободне енциклопедије
Маријана Мараш
مريانا مرّاش
Maryānā Marrāsh
Лични подаци
Пуно имеMaryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh
Датум рођења1848.
Место рођењаАлеп, Османско царство
Датум смрти1919.
Религијакатоликиња
Занимањесписатељица и песникиња
Породица
СупружникХабиб Гадбан
Деца1 син, 2 ћерке
РодитељиФетхулах Мараш
Књижевни рад
Језик стварањаарапски
ЖанрНахда

Маријана Мараш ( арап. مريانا بنت فتح الله بن نصر الله مرّاش Maryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh) била је сиријска списатељица и песникиња покрета Нахде, арапске ренесансе. Оживела је традицију књижевних салона на Блиском истоку и била је прва Сиријка која је објавила збирку поезије. Сматра се првом женом која је писала за арапске дневне новине.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство и образовање

[уреди | уреди извор]

Маријана Мараш је рођена 1848. године у Алепу, у Сирији под османском влашћу, у старој мелкитској трговачкој породици познатој по својим књижевним интересима.[1] Пошто су стекли богатство и углед у 18. веку, чланови породице Мараш били су врло чувени у Алепу,[2] иако су пролазили кроз невоље: Маријанин рођак, Бутрус Мараш, у априлу 1818. године убијен је од стране грчких православних фундаменталиста.[3] Други мелкитски католици протерани су из Алеппа током прогона, међу њима и свештеник Џибраил Мараш.[4] Маријанин отац, Фетхулах, покушао је да смири међуверски сукоб писањем помирења 1849. године, у којем је одбацио Филиокве.[5] Он је изградио велику приватну библиотеку,[6] како би својој деци, Франсису, Абдулаху и Маријани омогућио детаљно образовање, посебно у области арапског језика и књижевности.[7] Према речима Мерилин Бут, Маријанина мајка је била из "познате породице Ал-Антаки", којој је припадао и надбискуп Деметри Антахи.[8]

Алеп је у то време био значајан интелектуални центар Османског царства, са многим филозофима и писцима који су се бавили будућношћу Арапа.[9] У француским мисионарским школама је породица Мараш учила арапски језик, заједно са француским, италијанским и енглеским језицима.[9] Обезбеђујући својој ћерки образовање, у време када жене на Блиском истоку нису имале никакав приступ, Маријанини родитељи оспорили су тада широко распрострањено уверење да девојка не треба да се образује, "како не би седела у пријемној соби за мушкарце", како цитира Мерилин Бут.[10] Тако је Фетхулах уписао своју петогодишњу ћерку у маронитску школу.[11] Касније, Маријану су училе монахиње св. Јосифа у Алепу.[12] На крају је похађала енглеску школу у Бејруту. Поред формалног образовања у овим школама, где је била изложена француској и англосаксонској култури, подучавали су је и њен отац и браћа, нарочито на тему арапске књижевности.[6] Прве биографије Маријане помињу да је била надарена за француски, арапски и математику, и да је свирала канон и прелепо певала.[13]

Сиријски историчар Мухамед Рагиб ал-Табах написао је да је била јединствена у Алепу и да су је „људи гледали другачијим очима”.[14] Иако је имала пуно удварача, она у почетку није желела да се уда.[15] Међутим, након смрти њене мајке, убедили су је да ступи у брак и изабрала је за мужа Хабиба Гадбана, локалног хришћанина.[16] Имали су једног сина и две ћерке.[17]

Литерарна каријера

[уреди | уреди извор]
Насловна страна дела Bint fikr.

Већ од 1870. године, Мараш је почела да пише чланке и песме за часописе, посебно ал-Џинан и Лисан ал-хал, оба из Бејрута.[18] У својим чланцима је критиковала стање арапских жена, позивајући их, без обзира на њихову верску припадност, да траже право на образовање и да се изјасне о питањима која их се тичу.[19] Њена збирка поезије Бинт фикр објављена је у Бејруту 1893. године. Маријана Мараш је добила дозволу од османских власти да штампа своју књигу након састављања хвалоспева за султана Абдул Хамида II.[20] У неколико других хвалоспева из њене колекције, такође се помињу османски гувернери Алепа.[21] Њена поезија била је у много традиционалнијем стилу од поезије њеног брата Франсиса, као што се може видети у елегији коју је она компоновала у част његовој смрти;[22] ипак је била највештија у поезији француских романтика, нарочито Алфонс де Ламартина и Алфреда Де Мисеа.[22] Сами Кајали је рекао о Маријани Мараш:

Појава жене која пише за штампу и ствара поезију у овој мрачној ери била је значајан догађај. Наша модерна историја показује да је било тешко чак и мушкарцима да читају и пишу; Њено појављивање у овим мрачним ноћима било је попут сјајне звезде у центру неба.[23]

Њени радови укључују и историју османске Сирије, Шаблон:''Tarikh Suriya al-hadith'', прву књигу о овој теми.[24]

Дела

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији радови

[уреди | уреди извор]
  • Bint fikr (Ћерка мисли), 1893.
  • Tārīkh Sūriyā al-ḥadīth (Модерна историја Сирије).[24]

Чланци

[уреди | уреди извор]
  • "Shāmāt al-jinān" (Пеге из баште), al-Jinān, 1870.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wielandt. стр. 119; Zeidan. стр. 50.
  2. ^ Wielandt. стр. 119; Hafez. стр. 274.
  3. ^ Wielandt. стр. 120; Charon. стр. 115.
  4. ^ Charon, стр. 115
  5. ^ Wielandt, стр. 120
  6. ^ а б Zeidan, стр. 50
  7. ^ Wielandt. стр. 122; Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). стр. 598.
  8. ^ Booth. стр. 125; de Tarrazi. стр. 241.
  9. ^ а б Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). стр. 598.
  10. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 235; Booth. стр. 125.
  11. ^ Booth, стр. 125
  12. ^ Dabbāgh; Watenpaugh, K. D.. стр. 52.
  13. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 226–227.
  14. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 226.
  15. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 227.
  16. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 227; al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  17. ^ Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  18. ^ Halevi & Zachs. стр. 172; Watenpaugh, H. Z.. стр. 227; Dorigo (ed.). стр. 43; Zeidan. стр. 50.
  19. ^ Zeidan. стр. 50; Ende & Steinbach (ed.). стр. 623.
  20. ^ Zeidan, стр. 284
  21. ^ Zeidan, стр. 57
  22. ^ а б Somekh. стр. 44; Zeidan. стр. 58.
  23. ^ Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). стр. 61.
  24. ^ а б Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). стр. 440.
  25. ^ Halevi & Zachs. стр. 172.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah (in Arabic). Volume VI. 1997. ISBN 978-9973150455.
  • Ashour, Radwa; Ghazoul, Ferial J.; Reda-Mekdashi, Hasna, ed. . Arab Women Writers: a Critical Reference Guide, 1873–1999. American University in Cairo Press. 2008. ISBN 978-9774161469. 
  • Booth, Marilyn (2001). May Her Likes Be Multiplied: Biography and Gender Politics in Egypt. University of California Press. ISBN 978-0520224209. 
  • Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri; Lewis, Bernard; Pellat, Charles, ed. . Encyclopaedia of Islam. Volume VI. . BRILL. 1991. ISBN 978-9004081123. 
  • Charon, Cyrille (1903). "L'Église Grecque Melchite Catholique. Chapitre VIII : persécutions d'Alep et de Damas (1817–1832)" (in French). Échos d'Orient. Volume VI.
  • Cooke, Miriam (2007). Dissident Syria: Making Oppositional Arts Official. Duke University Press. ISBN 978-0822340355. 
  • Dabbāgh, ‘Ā’ishah (1972). Al-Ḥarakat al-fikriyyah fī Ḥalab: fī al-nișf al-thānī min al-qarn al-tāsi‘i ‘ashara wa-maṭla‘ al-qarn al-‘ashrīn (in Arabic). Dār al-Fikr.
  • De Tarrazi, Philippe (1913). Tārīkh al-ṣiḥāfah al-‘arabiyyah (in Arabic). Volume II. Al-Maṭba‘ah al-adabiyyah.
  • Dorigo, Rosella, ed. (2000). Quaderni di studi arabi. Volume XVIII: Literary Innovation in Modern Arabic Literature. Herder.
  • Ende, Werner; Steinbach, Udo, ed. (2010). Islam in the World Today: a Handbook of Politics, Religion, Culture, and Society. Cornell University Press. ISBN 978-0801445712. 
  • Hafez, Sabry (1993). The Genesis of Arabic Narrative Discourse: a Study in the Sociology of Modern Arabic Literature. Saqi Books. ISBN 978-0863561498. 
  • Halevi, Sharon; Zachs, Fruma . (2015). Gendering Culture in Greater Syria: Intellectuals and Ideology in the Late Ottoman Period. I. B. Tauris. ISBN 978-1-78076-936-3. 
  • Masters, Bruce (2001). Christians and Jews in the Ottoman Arab World: the Roots of Sectarianism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80333-5. 
  • Somekh, Sasson (1992). „The Neo-classical Arabic poets”. Ур.: Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0521331975. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian . Booth, Marilyn, ур. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian; Booth, Marilyn, ур. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Wielandt, Rotraud (1992). „Fransis Fathallah Marrashs zugang zum Gedankengut der Aufklärung und der französischen Revolution”. Ур.: van Gelder, Geert Jan; de Moor, Ed. The Middle East and Europe: Encounters and Exchanges. Rodopi Publishers. ISBN 978-9051833973. 
  • Zeidan, Joseph T. (1995). Arab Women Novelists: the Formative Years and Beyond. State University of New York Press. ISBN 978-0791421727. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријана_Мараш&oldid=28696873”