Нацрт:Стицај кривичних дјела

Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дјела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дјела, па ће на основу оцјене свих тих дјела у њиховој укупности и личности учиниоца за сва та дјела изрећи јединствену казну.

Из овога произилази да је за постојање стицаја потребно испуњење сљедећих услова:

• Два или више кривичних дјела

• Дјела учињена од исте особе

• Да се за сва дјела учиниоцу истовремено суди и изриче једна пресуда

За постојање стицаја није битно да ли је сва та дјела учинилац остварио сам или у саучесништву са другом особом.

Постојање више кривичних дјела на страни једног учиниоца показатељ је великог степена друштвене опасности учиниоца, понекад се ради и о великом броју извршених кривичних дјела, серијама, те одмјеравање казне је од великог значаја.

Код одмјеравања казне за кривична дјела у стицају, постоје три система:

• систем кумулације – казне се сабирају

• систем асперације – за свако кривично дјело се утврђује казна посебно, па се најтежа, односно највиша казна увећава уз одређена ограничења и учиниоцу кривичних дјела се изриче јединствена казна. Јединствена казна мора да буде већа од највеће утврђене казне, али када се све казне саберу, она не смије да даје збир свих појединачно утврђених казни. Не смије да се пређе општи законски максимум, сабирањем свих појединачних казни.

• систем апсорпције – утврђују се казне за свако кривично дјело индивидуално, па се изриче она казна која је највећа, односно најтежа.

Стицај кривичних дјела може бити

• а) идеални
• б) реални

Идеални стицај

Идеалан стицај кривичних дјела постоји када је учинилац са једном радњом учинио више кривичних дјела. Идеални стицај назива се још и формални стицај кривичних дјела. Дакле, код идеалног стицаја учинилац предузима само једну радњу, чињење или нечињење, и том радњом проузрокује више посљедица, и тиме изврши више кривичних дјела, али му се приликом изрицања казне изриче јединствена казна за сва кривична дјела која је учинио. Из наведеног јасно произилази да закон идеални стицај сматра као стицај кривичних дјела, што је оправдано. Ако учинилац једном радњом проузрокује више посљедица, нема никаквог разлога да се не призна да је учинилац у таквом случају учинио више кривичних дјела. За постојање идеалног стицаја потребно је, на првом мјесту, да је учинилац предузео само једну радњу извршења. Други услов за постојање идеалног стицаја јесте да је извршеном радњом проузроковано више посљедица, тј. да је извршено више кривичних дјела.

Постоје два облика идеалног стицаја, с обзиром на врсте кривичних дјела која се могу у њему наћи и то:

а) Хомогени или истоврстан идеални стицај постоји онда када учинилац једном радњом учини више посљедица исте врсте (истоврсних) кривичних дјела. Нпр. учинилац једном истом радњом проузрокује двије тјелесне повреде на двије особе.

б) Хетерогени или разноврстан идеални стицај постоји онда када учинилац једном радњом проузрокује више разноврсних кривичних дјела Нпр. када једном радњом учинилац проузрокује смрт једног лица и тјелесну повреду другог лица. Разликовање хомогеног од хетерогеног идеалног стицаја није од значаја за постојање самог стицаја, а може да буде само од значаја код одмјеравања казне.

Реални стицај

За разлику од идеалног, реални (материјални) стицај постоји када је учинилац са више радњи (чињења или нечињења) учинио више кривичних дјела, која могу бити просторно и временски одвојена. Нпр. учинилац једним ударцем нанесе тјелесну повреду једном лицу, а након одређеног времена и другом лицу. За реални стицај карактеристично је да се ради о више кривичних дјела једног учиниоца за које му није суђено, тј. да се ради о више дјела за која му се истовремено суди. Као и код идеалног стицаја, и реални стицај може бити:

а) Хомогени или истоврстан реални стицај постоји када учинилац са више радњи учини више истоврсних кривичних дјела (нпр. провалне крађе, преваре, разбојништва, итд.).

б) Хетерогени или разноврстан реални стицај постоји када учинилац с више радњи учини више разноврсних кривчних дјела (нпр. кад једном радњом изврши убиство, а другом радњом изврши силовање).

Код реалног стицаја није битно колико је времена протекло између појединих кривичних дјела. Исто тако, небитно је да ли су сва дјела учињена на једном мјесту или на различитим мјестима. Као и код идеалног стицаја, за постојање реалног стицаја потребно је да се испуне два услова.

Први услов се састоји у томе да учинилац треба да предузме више радњи извршења, и са тим радњама проузрокује више посљедица које су обиљежје више кривичних дјела.

Други услов који мора да буде испуњен да би постојао реални стицај јесте да учиниоцу у вријеме извршења посљедњег кривичног дјела није изречена правоснажна судска пресуда ни за једно раније учињено кривично дјело, тј. да му се истовремено суди за сва извршена кривична дјела. Заједничко и за идеални и реални стицај је да је проузроковано више кривичноправних посљедица, док се разлика огледа у томе што су ове посљедице код идеалног стицаја проузроковане једном радњом, а код реалног стицаја са више радњи. Не појављују се у пракси по правилу тешкоће у разликовању идеалног од реалног стицаја.

Привидни стицај

Привидни идеални стицај кривичних дјела постоји нарочито у случајевима када између тих дјела постоји однос специјалитета, супсидијаритета, консумпције, инклузије или алтернативитета. Према томе, идеални стицај кривичних дјела је привидан кад се једном радњом оствари биће више кривичних дјела али се, и поред тога, сматра да је учињено само једно кривично дјело, и учиниоцу се суди и бива кажњен само за једно кривично дјело. Привидни идеални стицај појављује се у више облика.

То су:

• специјалитет

• супсидијаритет

• конзумпција

• инклузија

• алтернативитет

У закону привидни стицај се у опште не спомиње, већ је то правна и доктринирана категорија која је створена у судској пракси, а као таква разрађена у кривичноправној теорији. Због правилне правне квалификације учињеног дјела, потребно је разликовање привидног од правог стицаја. Код привидног стицаја постоји само једно кривично дјело, а код правог идеалног и реалног стицаја постоје два или више кривичних дјела.

Специјалитет постоји у случају када се једно дјело појављује као посебан облик неког другог, општег кривичног дјела. У том случају се примјењује правило леx специалис дерогат леги генерали (посебан закон дерогира или укида општи закон). У таквим случајевима не постоје два кривична дјела, тј. општи и посебни облик, већ само посебни облик одређеног кривичног дјела, иако су једном радњом остварена оба кривична дјела (нпр. кривично дјело убиства и кривично дјело убиства бремените жене). Ово друго кривично дјело се, у односу на кривично дјело убиства, појављује као специјални вид кривичног дјела убиства, па се и сам пропис који регулише то кривично дјело појављује као специјални пропис у односу на пропис који регулише кривично дјело убиства. Између ова два кривична дјела стицај је само привидан, а учинилац ће увјек одговарати само за једно дјело, тј. за његов посеби облик.

Супсидијаритет је привидни стицај који постоји кад једно кривично дјело представља претходни стадијум другог кривичног дјела. Нпр. ако једно лице учествује у тучи и у кривичном дјелу тешке тјелесне повреде, и ако то лице једном радњом изврши оба кривична дјела, постојаће само кривично дјело тешке тјелесне повреде. У том случају је претходно дјело супсидијарно накнадном дјелу као примарном. Дакле, у овом случају претходни стадијум је одређен као посебно кривично дјело ако се криминална радња на њему заустави. Ако се криминална радња настави, претходни стадијум губи своју самосталност у кривичном погледу и постаје саставни дио кривичног дјела које је остварено укупном дјелатношћу. У случају да се једно дјело појављује као примарно у односу према другом као супсидијарном дјелу, онда се по правилу леx примариа дерогат леги супсидиарие, има примијенити примарни а не супсидијарни закон. Суштина супсидијаритета је у дјелимичном преклапању бића два кривична дјела. Супсидијаритет може бити формални или законски и материјални.

Формални или законски супсидијаритет постоји у случају кад закон изричито упућује на примјену једног кривичног дјела само онда ако нису остварени услови за примјену неког другог кривичног дјела. Нпр. учинилац ће се казнити за блудне радње, само ако није учињен ни покушај кривичних дјела силовања, полног односа с немоћном особом, полног односа злоупотребом положаја или принуде на полни однос. Овдје се ради о кривичним дјелима примарног карактера у односу на блудне радње које су супсидијарног карактера.

Материјални супсидијаритет произилази из саме природе одређене одредбе и њеног односа према одредбама којима су инкриминисана друга кривична дјела, а утврђује се њеним тумачењем. На примјер, кривично дјело учествовања у тучи је по својој природи супсидијарно у односу на кривична дјела убиства и тешке тјелесне повреде. Прописивањем овог кривичног дјела обезбјеђује се кажњавање оних учесника у тучи који нису предузели радњу којом је неко лишен живота или којом је другом нанијета тешка тјелесна повреда. Они учесници у тучи, који су својим радњама извршили убиство или нанијели тешку тјелесну повреду, неће се примјењивати одредба о учествовању у тучи, већ одредбе о убиству или тешкој тјелесној повреди, јер су те одредбе примарне у односу на одредбу о учествовању у тучи, која је супсидијарна. Консумпција постоји када биће једног кривичног дјела редовно у потпуности обухвата биће неког другог кривичног дјела, под условом да није ријеч специјалитету. Консумпција постоји само у оним случајевима у којима се извршење једног кривичног дјела не може замислити без извршења неког другог кривичног дјела. Нпр. лице А. нанесе лицу Б. више удараца од којих неки резултирају тешким тјелесним повредама, а неки лишавањем живота. Тада лице А. неће одговарати за тешке тјелесне повреде, већ само за убиство, јер ће тешке тјелесне повреде бити конзумиране убиством. Постоје случајеви када се са више радњи учињења оствари више кривичних дјела, с тим да једно главно конзумира остала кривична дјела. Овакве ситуације постоје код тзв. некажњивог претходног дјела и некажњивог накнадног дјела. Некажњиво претходно дјело је оно дјело чије је неправо у толикој мјери обухваћено неправом другог каснијег дјела да се узима да је довољно извршиоца казнити само за то касније дјело.77 Тако би некажњиво претходно дјело постојало нпр. када извршилац претходно украде кључ који му је касније послужио за извршење провалне крађе. Некажњиво накнадно дјело је оно дјело које учинилац извршава послије остварења претходног дјела, под условом да оно по својој суштини може да само представља реализацију претходног дјела. Нпр.учинилац украде ауто, и то ауто крије у гаражи. Овдје учинилац са двије радње остварује обиљежја два кривична дјела. Прво, кривично дјело крађе, а друго, кривично дјело прикривања. У овом случају кривично дјело прикривања ће бити конзумирано кривичним дјелом крађе. ц) Инклузија је посебан облик консупције гдје се неко дјело које се остварује кроз неко теже дјело указује као багателно у односу на то теже дјело. Нпр. код убиства пуцањем из пиштоља долази до остварења бића кривичног дјела оштећења туђе ствари оштећењем одјеће жртве. Код инклузије је пратеће дјело багателно тј. занемариво у односу на главно или теже кривично дјело. Дакле инклузија представља правни израз за некажњиво пратеће дјело. д) Алтернативитет је случај када се два или више бића јављају као равноправна и потпуно је небитно да ли ће се узети да постоји један, други или трећи облик тог кривичног дјела. Алтернативитет се јавља кад се ради о остварењу више квалификованих облика једног те истог кривичног дјела а предузимањем само једне радње учињења. Нпр. ако је учињено тешко убиство на окрутан начин а зарад прикривања другог кривичног дјела. У овом случају постоји само једно кривично дјело и то дјело тешког убиства.

Привидни реални стицај

Привидни реални стицај кривичних дјела постоји у случају када је са више радњи извршено више кривичних дјела, али са гледишта кривичног закона ипак постоји само једно кривично дјело, уколико су испуњени одређени услови. Разлика која се појављује између правог и привидног реалног стицаја огледа се у томе што се код правог реалног стицаја са више радњи остварује више кривичних дјела, па се казна посебно утврђује за свако од тих дјела, а изриче једна јединствена казна за сва та учињена дјела, а код привидног реалног стицаја се са више радњи остварују обиљежја више кривичних дјела, али се због повезаности радњи сматра да постоји само једно кривично дјело, а учинилац се кажњава казном која је прописана за то кривично дјело.

Облици привидног реалног стицаја су:

а) продужено кривично дјело

б) колективно кривично дјело

ц) сложено кривично дјело

Продужено кривично дјело

Иако југословенско кривично законодавство није познавало продужено кривично дјело, кривичним законицима свих новонасталих држава нормиран је овај институт. Разлагањем дефиниција продуженог кривичног дјела датих у свим законицима бивших југословенских држава на обавезне и факултативне елементе, издвојени су елементи заједнички за све системе. На основи заједничких елемената могуће је скицирати интегралну дефиницију продуженог кривичног дјела на следећи начин: продужено кривично дјело постоји када једно лице са више истих или истоврсних радњи умишљајно (са намјером) изврши више временски повезаних кривичних дјела („истовремено или једно за другим“ – синтагма употребљена у словеначком законику), при чему начин извршења и друге стварне околности попут истовјетности оштећеног, истовјетности предмета кривичног дјела, искоришћавања исте прилике или трајног односа, истовјетност места извршења доприносе интегрисању појединачно остварених кривичних дјела у јединствену цјелину (у правном смислу). Дакле, реч је привидном реалном стицају у облику конзумпције. У поређењу са овако датом заједничком дефиницијом продуженог кривичног дјела биће разматране све различитим законицима предвиђене особености у вези са овим институтом. Потребно је, ипак, издвојити појам продуженог кривичног дјела из КЗ Словеније. Наиме, КЗ Словеније предвиђа примену конструкције продуженог кривичног дјела само код имовинских кривичних дјела. Јасно је, дакле, да се у Словенији институт продуженог кривичног дјела не може примјенити на кривична дјела којима се повређује или угрожава неко друго правно добро или вриједност. Продужено кривично дјело (члан 54 КЗ Словеније) постоји када једно лице изврши или покуша да изврши, истовремено или непосредно једно за другим, два или више истих или истоврсних кривичних дјела против имовине, са намером да себи прибави корист или да другоме начини штету, при чему мјесто, начин и друге околности извршења дјела указују на јединство радње. Ова законска дефиниција садржи, поред заједничких елемената интегралног појма продуженог кривичног дјела, битна обележја

1) истовремено или сукцесивно извршјење више кривичних дјела

2) извршење више имовински кривичних дјела

3) учинилац врши кривична дела у намјери да себи прибави корист или другоме причини штету. Има мишљења да је неопходно да учинилац врши имовинско продужено кривично дјело са предумишљајем, што додатно сужава примјену овог института у пракси. Примена правила о стицају кривичних дјела када је у конкретном случају остварено продужено кривично дјело изричито је искључена Кривичним законицима Босне и Херцеговине и Словеније. Важно је примјетити да су одредбе о продуженом кривичном дјелу у црногорском КЗ идентичне одредбама о овом институту из домаћег законика, с тим што је у КЗ ЦГ предвиђена могућност изрицања строже казну од прописане под условом да продужено кривично дјело чини најмање три кривична дјела (ст. 5 чл. 49 КЗ ЦГ) и уз ограничење да строжа казна не сме да пређе ни двоструку мјеру прописане казне ни двадесет година затвора (ст. 6 чл. 49 КЗ ЦГ).

Друга разлика огледа се у томе што црногорски КЗ, за разлику од српског, не садржи правило о продуженом кривичном дјелу које обухвата кривична дјела чије је битно обељежје новчани износ. Хрватски и Кривични законик Републике Српске безусловно искључују примјену конструкције продуженог кривичног дјела када је појединим кривичним дјелима повређено или угрожено лично добро, то јест када су остварена кривична дјела против живота и телесног интегритета, против полне или других слобода човека. У овом случају црногорски законик поставља услов, те продужено кривично дјело могу чинити кривична дјела против поменутих добара када су извршена према истом лицу, док босански, македонски и словеначки законици немају одредбе којима је ово питање регулисано. У свим законицима на идентичан начин решено је питање квалификације продуженог кривичног дјела када су у његовом саставу лакши и тежи облици истог кривичног дјела, односно када је продужено кривично дјело састављено од истоврсни (а не истих) кривичних дјела – сматраће се да је остварен најтежи облик по ком ће продужено кривично дјело бити квалификовано. Посебно је нормиран, у КЗ Словеније, КЗ Северне Македоније и КЗ Републике Српске, случај када последице остварене дјелима у саставу продуженог кривичног дјела у својој укупности представљају последицу неког тежег кривичног дјела. Тада ће се продужено кривично дјело квалификовати као то теже кривично дјело.

Колективно кривично дјело

Колективно кривично дјело је законом одређени облик привидног реалног стицаја који постоји у случају учињења више истих или истородних кривичних дјела од стране исте особе која се правно третирају као једно кривично дјело при чему сва дјела резултирају из одређеног психичког стања учинитеља и његовог начина живота.

Колективно кривично дјело у виду заната

Колективно кривично дјело у виду заната постоји када учинилац учини једно или више истих или истородних кривичних дјела при чему учинилац показује спремност, склоност да на овај начин остварује извор прихода, тј. да прибавља противправну имовинску корист. Дакле, субјективни елеменат овог облика колективног кривилног дјела састоји се у постојању намјере код учинииоца кривилних дјела остварује сталне основне или допунске изворе прихода.

Колективно кривично дјело у виду занимања

Колективно кривично дјело у виду занимања постоји када учинилац учини једно или више истих или истородних кривичних дјела при чему од самог почетка показује спремност да настави са њиховим чињењем и то у виду обављања посла, занимања или професије. За постојање овог дјела битно је да се чинњење кривичног дјела појављује као врста пословања учиниоца без обзира да ли он на тај начин остварује имовинску корист или не.

Колективно кривично дјело из навике

Колективно кривично дјело из навике постоји када учинилац ућини једно или више истих или истородних кривичних дјела из склоности која је код њега настала ранијим чињењем тих кривилних дјела. Мотив чињења дјела није тенденције која одражава начин понашања навике, склоности тенденције која одражава начин понашања учинитеља његов стил живота у одређеним условима.

Сложено кривично дјело

Сложено кривично дјело се састоји из два или више кривичних дјела која су законом међусобно нужно повезана при чему је прописана тежа казна за његовог учиниоца. Уколико законодавац не врши спајање посебних кривичних дјела у једно дјело, тада не постоји сложено кривично дјело, веч два или више кривичних дјела у стицају. Сложено кривично дјело дакле, искључује постојање реалног стицаја, јер се оно законом одређује као једно кривично дјело.

Разликује се право и неправо сложено кривично дјело. Право сложено кривично дјело се састоји од два или више самосталних кривичних дјела. Неправо сложено кривично дјело састоји из једног кривичног дјела и друге комулативне, законом одређене дјелатности која је иначе дозвољени акт, али заједно чине ново, теже кривично дјело за које закон прописује строжију казну.

Од сложеног кривичног дјела треба разликовати двоактна и вишеактна кривична дјела гдје постоји више радњи али које самостално узете не чине кривична дјела свака за себе већ све заједно чине једно дјело и то само онда када су повезане у јединствени ток. Код двоактног и вишеактног дјела постоји једно кривично дјело које настаје из двије или више посебних радњи које самостално кривичнодјело при чему због законске повезаности са другим дјелом губи ту своју самосталност и улази у нову цјелину, у састав новог бића, гдје је свако од њих само елеменат тог новог бића.

За сложено кривично дјело закон одређује посебну казну вечу од оне казне која је прописана за свако дјело у саставу сложеног дјела. Уколико код сложеног кривичног дјела дође до учињења само првог дјела његовог састава тада постоји покушај.