Razbojništvo

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Razbojništvo je kriminalno oduzimanje ili pokušaj uzimanja nečega vrednog silom, pretnjom sile ili zastrašivanjem žrtve. Prema opštem pravu, pljačka se definiše kao oduzimanje imovine drugog lica, sa namerom da se osoba trajno liši te imovine, silom ili zastrašivanjem; to je razbojništvo ili krađa izvršena napadom.[1] Precizne definicije krivičnog dela mogu se razlikovati između različitih nadležnosti. Razbojništvo se razlikuje od ostalih oblika krađe (poput provale, krađe u radnjama, džeparenja ili krađe automobila) po svojoj suštinskoj nasilnoj prirodi (nasilni zločin); dok su mnogi manji oblici krađe kažnjivi kao prestupi, pljačka je uvek zločin u jurisdikcijama koje prave razliku. Prema engleskom zakonu, većina oblika krađe je sudski kažniva, dok je pljačka osudiva na osnovu optužnice.

Među tipovima pljačke su oružana pljačka, koja uključuje upotrebu vatrenog oružja, i teška pljačka, kada neko sa sobom donese smrtonosno oružje ili nešto što izgleda kao smrtonosno oružje. Pljačka na putu ili pljačka presretanjem pešaka odvija se izvan zatvorenog prostora ili na javnom mestu kao što su trotoar, ulica ili parking. Otmica automobila je čin krađe automobila od žrtve nasilu. Iznuđivanje je pretnja da se učini nešto ilegalno ili ponuda da se nešto nelegalno ne učini, u slučaju da se roba ne daje, pre svega korišćenjem reči umesto akcija.

Kanada[уреди | уреди извор]

U Kanadi, Krivični zakonik čini pljačku krivičnim delom, sa maksimalnom kaznom doživotnog zatvora. Ako optuženi koristi ograničeno ili zabranjeno vatreno oružje za vršenje pljačke, za prvo delo postoji mandatorna minimalna kazna od pet godina, a za naredna krivična dela sedam godina.[2]

Republika Irska[уреди | уреди извор]

Razbojništvo je zakonski prekršaj u Republici Irskoj. Stvoren je članom 14(1) Zakona o krivičnom pravosuđu (krađe i prevare) iz 2001. godine koji predviđa:

Osoba je kriva za pljačku ako krade, i neposredno pre ili u vreme kada to čini, i da bi to učinila, upotrebljava silu nad bilo kojom osobom ili zastrašuje ili želi da nekoga zastraši putem primene sile.[3]

Ujedinjeno Kraljevstvo[уреди | уреди извор]

Engleska i Vels[уреди | уреди извор]

Razbojništvo je statutorni prekršaj u Engleskoj i Velsu.[4] Definisan je člankom 8 (1) Zakona o krađi iz 1968. koji glasi:

Osoba je kriva za pljačku ako krade, i neposredno pre ili u vreme kada to čini, i da bi to učinila, upotrebljava silu nad bilo kojom osobom ili zastrašuje ili želi da nekoga zastraši putem primene sile.[5]

Statistike razbojništva[уреди | уреди извор]

Razbojništvo po zemlji[уреди | уреди извор]

Ured Ujedinjenih nacija za drogu i zločin napominje da „prilikom upotrebe podataka, bilo kakvih međunacionalnih poređenja treba to treba činiti s oprezom zbog razlika koje postoje između zakonskih definicija krivičnih dela u državama ili različitih načina brojanja i evidentiranja krivičnih dela”. Takođe nije prijavljen svaki pojedinačni zločin, što znači dve stvari; (1) stope pljačke će se činiti nižim nego što zapravo jesu; (2) procenat kriminala koji nije prijavljen biće veći u nekim zemljama nego drugim, na primer - u jednoj zemlji je prijavljeno 86% pljački, dok je u drugoj zemlji prijavljeno samo 67% pljački. Poslednje što treba napomenuti je da će se kriminal razlikovati u određenim četvrtima ili područjima u svakoj zemlji, tako da, samo zato što je stopa na nacionalnom nivou data, ne znači da se svuda u toj zemlji zadržava ista količinu opasnosti ili sigurnosti.

Ubistva tokom razbojništva, po zemljama[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Carter, Floyd J. vs U.S.”. 12. 6. 2000. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2006. Приступљено 2008-05-04. 
  2. ^ Criminal Code, RSC 1985, c C-46, ss 343, 344.
  3. ^ Digitised copy of section 14 of the Criminal Justice (Theft and Fraud Offences) Act, 2001. From the Office of the Attorney General.
  4. ^ The extent of section 8 of the Theft Act 1968 is provided by section 36(3) of that Act.
  5. ^ Digitised copy of section 8 of the Theft Act 1968, from Legislation.gov.uk.
  6. ^ Crime and criminal justice statistics, used table: robbery. Retrieved May-24-2014
  7. ^ UNODC Homicide Statistics 2013, used two tables: Homicide counts and rates, time series 2000–2012 & Homicide victims killed during robbery as percentage of total homicide victims, time series 2005–2012. Retrieved May-24-2014

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Matthew Hale. Historia Placitorum Coronae. 1736. 1800 Edition. Volume 1. Chapter XLVI. Pages 532 to 538.
  • Allen, Michael. (2005). Textbook on Criminal Law. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-927918-7.
  • Criminal Law Revision Committee. 8th Report. Theft and Related Offences. Cmnd. 2977
  • Griew, Edward. Theft Acts 1968 & 1978. London: Sweet & Maxwell. London: LexisNexis. ISBN 0-406-89545-7
  • Coyle, Daniel (2009). The Talent CodeНеопходна слободна регистрација. Bantam Books. стр. 159. ISBN 978-0-553-80684-7. 
  • Stewart, James, "Corporate War Crimes: Prosecuting Pillage of Natural Resources", 2010
  • Abudu, Margaret, et al., "Black Ghetto Violence: A Case Study Inquiry into the Spatial Pattern of Four Los Angeles Riot Event-Types," 44 Social Problems 483 (1997)
  • Curvin, Robert and Bruce Porter, Blackout Looting (1979)
  • Dynes, Russell & Enrico L. Quarantelli, "What Looting in Civil Disturbances Really Means," in Modern Criminals 177 (James F. Short, Jr. ed. 1970)
  • Green, Stuart P., "Looting, Law, and Lawlessness," 81 Tulane Law Review 1129 (2007)
  • Mac Ginty, "Looting in the Context of Violent Conflict: A Conceptualisation and Typology," 25 Third World Quarterly 857 (2004)
  • Southwick, Lawrence, Jr. (1999). „Guns and Justifiable Homicide: Deterrence and Defense”. St. Louis U Pub Law Rev. 18: 217 [p. 227]. 
  • Wright, James; Rossi, Peter; Daly, Kathleen (1983). Under the GunНеопходна слободна регистрација. New York: Aldine. стр. 15. ISBN 978-0-202-30305-5. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]