Никола Јоксимовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Јоксимовић
Никола Јоксимовић
Лични подаци
Датум рођења(1857-12-23)23. децембар 1857.
Место рођењаЗемун,  Аустријско царство
Датум смрти16. мај 1901.(1901-05-16) (43 год.)
Место смртиНови Сад,  Аустроугарска

Никола Јоксимовић (Земун, 23. децембар 1857 - Нови Сад, 16. мај 1901) је био српски новинар и главни уредник листа Браник.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Земуну је завршио основну школу и три разреда реалне гимназије. Средњошколско образовање довршио је у Грацу, где је похађао гимназију. Иако је усмераван на технику више је био заинтересован за новинарство.[1]

Каријеру је почео 1876. у земунском Граничару познатог новинара Јована Павловића, а објављује и у Милетићевој Застави. У белетристичким листовима објавио је више забавних и поучних ствари и расправа.[1]

Када је, почетком 1885, дошао у Нови Сад био је већ познати новинар. Постаје уредник Српског кола, политичког листа Мише Димитријевића, где је заменио Јашу Томића. Након раскола у Српској народној слободоумној странци, либерална струја је 17. октобра 1885. покренула нови лист - Браник, а Јоксимовић је изабран за главног уредника. Под његовим уредништвом Браник је убрзо постао један од најзначајнијих српских листова у Аустроугарској. Полемисао је са Заставом, критиковао хрватску политику и одлуке Угарског сабора, коментарисао прилике у Србији и бранио народно-црквену аутономију. Његови чланци су најчешће излазили непотписани или под псеудонимом Ајакс.[1]

Током седамнаест година колико је провео на функцији главног уредника Браника Јоксимовић се сврстао међу врхунске српске новинаре друге половине 19. века. Првобитно му је ментор био Миша Димитријевић, а касније др Михаило Полит Десанчић.[1]

Матица српска га је изабрала за члана Књижевног одељења. У знак признања за заслуге Дружина Браника уписала га је у ред приложника Српске православне велике гимназије.[1]

Сахрањен је на Алмашком гробљу.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Енциклопедија Новог Сада. Свеска 10, Јов-Кат. Нови Сад: Новосадски клуб. 1998. стр. 149. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија Новог Сада. Свеска 10, Јов-Кат. Нови Сад: Новосадски клуб. 1998.