Пси који лају никада не гризу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пси који лају никада не гризу
Изворни наслов플란다스의 개
РежијаБонг Џун-Хо
СценариоБонг Џун-Хо, Сонг Џи-хо, Дерек Сонг Те-вонг
Темељи се наПас из Фландрије
Продуцентска
кућа		Cinema Service
Година2000.
Трајање106 минута
ЗемљаЈужна Кореја
Језиккорејски језик
IMDb веза

Пси који лају никада не гризу (кор. 플란다스의 개) је јужнокорејскa комедија из 2000. коју је режираo Бонг Џун-хо у свом редитељском дебију. Корејски наслов филма је сатирично назван по роману из 1872. Пас из Фландрије, европској причи о кућним љубимцима која је веома популарна у деловима источне Азије.

Радња[уреди | уреди извор]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Ко Јун-ју, незапослени академик, живи у великом стамбеном комплексу са својом трудном супругом Јун-сил. Бори се да постане универзитетски професор и са својим затегнутим односом са Јун-сил. Трагајући за псом једног од својих комшија који гласно лаје, који га излуђује, проналази Ши Цуа без надзора. Покушава да баци пса са крова, али оклева и заустављен је када старица дође да тамо осуши ротквице. Уместо тога одводи пса у подрум и, пошто није могао да га окачи, закључава га у ормар.

Парк Хјун-нам, лења књиговођа и чувар стамбеног комплекса, жуди да буде позната као банкар коју су она и њен пријатељ Јон Јанг-ми видели на ТВ-у који је награђен за заустављање пљачке. Девојчица долази Хјун-наму са летцима које жели да окачи како би пронашла свог несталог пса, Ши Цу. Јун-ју наставља да чује лајање и види старицу са крова са њеним Мин Пин-ом, правим извором буке. На летку за несталог пса чита да није могао да лаје због операције грла. Схвативши своју грешку, ноћу одлази у подрум да ослободи пса из кабинета, али се крије када уђе домар. Јун-ју ужаснуто гледа како домар вади мртвог Ши Цуа и спрема се да га поједе.

Следећег дана, Јун-ју се пришуња старици и краде њеног пса. Хјун-нам је сведок како баца пса са крова. Видећи прилику да оствари свој сан о стицању славе, она јури Јун-јуа, никада не видећи његово лице, али пада у несвест када је ударе врата која се отварају и Јун-ју бежи. Старица долази код Хјун-нама са изгубљеним летцима за псе, а када јој Хјун-нам покаже тело Мин Пина, онесвести се од шока и бива хоспитализована. Хјун-нам тражи од домара да закопа Мин Пин, али чим она оде, он ископа тело и однесе га у подрум да направи гулаш. Када оде по зачине, бескућник који живи у подруму излази и проба храну домара. Домар се враћа и открива да му гулаша нема.

Док се Јун-џу бори да дође до новца да поткупи свој пут до професорског места, Јун-сил, која је изгубила посао, долази кући са пудлицом. Она показује више наклоности према псу, којем даје име Бејби, него свом мужу, и третира га као слугу. Док је у парку, Јун-ју постаје ометена и губи Бејби. Када га Јун-сил прекори што је изгубио пса, он је оптужује да је бацала новац. Јун-сил му у сузама каже да је пса купила малим делом своје отпремнине и планирала да остатак да Јун-ју како би он могао да постане професор. Шокиран, Јун-ју измишља нестале летке за псе и води их Хјун-наму, који му нуди помоћ, али он одустаје од потраге након што нико, чак ни домар који једе псе, изгледа да има Бебу.

Док кука због своје аљкавости на послу, Хјун-нам сазнаје да је старица умрла од шока због губитка свог пса, своје једине породице, и да је оставила писмо у коме је Хјун-нам завештала осушене ротквице које су још на крову. Када Хјун-нам оде по њих, она открива Бејби са бескућником, који ју је отео, пошто је желео псеће месо. Хјун-нам спасава пса, а човек је јури кроз стамбену зграду. Јанг-ми стиже и нокаутира бескућника, којег полиција хапси, а Хјун-нам враћа Бејби Јун-ју.

Хјун-нам гледа вести о несталим псима, али не види да се она помиње, због чега је избезумљена. Касније те ноћи, проналази пијаног Јун-ју на тротоару. Обузет кривицом након што је чуо да је добила отказ јер је проводила време у потрази за псима, он признаје да је он био човек кога је видела како баца Мин Пин са крова.

Нешто касније, Јун-ју је успео да постане професор, иако делује незадовољно, а Хјун-нам одлази на дуго очекивано пешачење по шуми са Јанг-ми.

Пријем[уреди | уреди извор]

На Ротен Томejtoс, филм има оцену од 87% на основу 15 рецензија, са просечном оценом 8,11/10.[1] На Метакритику, филм има пондерисану просечну оцену од 66 од 100 на основу 8 критика критичара, што указује на „генерално повољне критике“.[2]

Главна глумица Бе Дуна изјавила је 2019. да је филм садржао најупечатљивију сцену у њеној каријери, у којој је прогања бескућник по целом стамбеном комплексу.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barking Dogs Never Bite (на језику: енглески), Приступљено 2021-11-27 
  2. ^ Barking Dogs Never Bite, Приступљено 2021-11-27 
  3. ^ „Darcy's Korean Film Page - Documentaries”. www.koreanfilm.org. Приступљено 2021-11-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пси_који_лају_никада_не_гризу&oldid=26984142”