Пређи на садржај

Разговор:Александер Махон

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов

[уреди извор]

О које се у енглеском чита као ОУ, се у српски преноси као О само у једносложним именицама, не? Дакле, Џо, Мо, исл. али Махоун, Боулинг, итд.? --Дарко Максимовић (разг.) 19:43, 12. јануар 2009. (CET)[одговори]

Надаље, ако нећемо узимати уобичајено Александар за њихово Alexander, него онако како они изговарају, не би ли требало Алигзандер? Мислим да је то просто глупо. --Дарко Максимовић (разг.) 19:45, 12. јануар 2009. (CET)[одговори]


По Прћићу, енглеско "ou" се у српски преноси само у једносложним речима, па тако имамо Стоун, Боун, Роуд, Џоуд итд, док се у вишезложним речима преноси као "о" (иако се оригинално изговара као "оу"), па имамо Малон (а не Малоун), Махон (а не Махоун), итд. Џо и Мо су укорењене транскрипције, иако би требало Џоу и Моу.

--Sly-ah (разговор) 16:17, 8. март 2009. (CET)[одговори]

Океј, онда сам ја то побркао. А Алигзандер или Алегзандер? --Дарко Максимовић (разг.) 16:24, 8. март 2009. (CET)[одговори]


Енглеско Alexander је код нас укорењено као Александер.

--Sly-ah (разговор) 17:08, 8. март 2009. (CET)[одговори]

Облик Алегзандер би био ближе изворном изговору.

--Sly-ah (разговор) 17:12, 8. март 2009. (CET)[одговори]

Ја бих рекао да је укоријењено Александар, искрено. Имаш ли неки извор гдје пише да је укоријењено Александер? Тражио сам у „Језичким недоумицама“, али тамо нема ништа о томе. Имаш ли неки други извор, гдје то пише? --Дарко Максимовић (разг.) 11:39, 9. март 2009. (CET)[одговори]


Све то има код Прћића, само сам пропустио да за име Александер наведем тај податак.

--Sly-ah (разговор) 19:54, 9. март 2009. (CET)[одговори]

Гдје код Прћића? Мислим, у којој књизи, на којој страни исл. Да не буде послије неспоразума. Овако напамет ко да ништа није ни речено. Хвала. --Дарко Максимовић (разг.) 16:44, 11. март 2009. (CET)[одговори]


Увек иста прича: тражи се тачно у којој књизи, која страна, издавач итд., а зна се да је Прћић издао само једну књигу са транскрипцијом енглеских личних имена, а одредница Alexander може се наћи само под словом А, а такође је општепознато да нико од Википедијанаца не може да провери тај податак сем да оде до прве библиотеке. Даље, да ли би био љубазан да наведеш где то пише да је "укоријењено Александар" (књига, страница, издавач). Зашто увек ја морам да подносим рачуне? Да ли сам ја икада направио неку измену а да је нисам образложио и поткрепио навођењем компетентног извора?

--Sly-ah (разговор) 21:56, 11. март 2009. (CET)[одговори]

Извини, али ми сви добро знамо шта је укоријењено (океј, не сви), али нас Прћић учи шта треба да буде укоријењено. И зато немој да си непријатно изненађен кад ти се траже извори, јер ти и још пар њих сте ти који доносе „никад-чуо-буди-бог-с-нама-укоријењене-тј.-исправне“ облике које прописаше господа академици, јер нам је академско језгро зна се како марљиво у посљедњих пар десетљећа. Ја стварно не знам колико је Прћић књига написао, нити ме занима, те само тражим формалност - не можеш рећи тек име аутора да то буде извор, него се зна који је уобичајен облик најједноставније референце: аутор, назив дјела и страна, у намјању руку. --Дарко Максимовић (разг.) 21:13, 12. март 2009. (CET)[одговори]

Немој да мислиш да ја имаш ишта против тебе што наводиш њихове радове. Ја само имам најниже мишљење о њиховим радовима (моје слободно, грађанско мишљење). Проблем је, међутим, што се неколико пута показало да некоме смета што ја имам своје мишљење (и што се усуђујем да га још и испољим). Бојим се, авај, да је тај проблем нерјешив јер ћу ја, док ме има, имати и своје мишљење. И могу да га искажем ди год ми то право припада. А коме то смета, има проблем у глави. Ето, и баш је лијеп тај осјећај. Слобода! :) Ајд нека неко каже да има шта љепше? :) [1] !!!! :) --Дарко Максимовић (разг.) 21:13, 12. март 2009. (CET)[одговори]


Извини, али ми сви добро знамо шта је укоријењено (океј, не сви), али нас Прћић учи шта треба да буде укоријењено.

Против овакве "аргументације" човек је напросто немоћан.

Успут, имам и ја врло ниско мишљење о неким особама на Википедији и о њиховом деловању на истој, али не мислим да је то моје мошљење имало релевантно управо због тога што је то само једно мишљење и ништа више. Најгоре у свему је да ти своје мишљење покушаш наметнути свима, а притом не нудиш никакве аргументе, осим цитираних. А успут од саговорника тражиш навођење детаљних извора за чињенице. Претпостављам да увиђаш апсурдност ситуације. А ниси ти једини који се тако понаша.

--Sly-ah (разговор) 07:02, 13. март 2009. (CET)[одговори]

О које се у енглеском чита као ОУ, се у српски преноси као О само у једносложним именицама, не? Дакле, Џо, Мо, исл. али Махоун, Боулинг, итд.?

Океј, онда сам ја то побркао.

А овај твој дијалог са самим собом показује колики је ниво знања на којем засниваш своје мишљење и на основу којег си написо и овај трактат о слободи мишљења којем, успут, овде уопште није место. Не заборави, Википедија није демократија.

--Sly-ah (разговор) 07:12, 13. март 2009. (CET)[одговори]

Нећу уопште да се расправљам с тобом више о томе, јер ти или вријеђаш особу директно или просто ниподаштаваш њено знање и моћ резоновања кроз лепезу ироничних коментара усмјерених директно против особе, исмијавајући њене реченице итд. („овај твој дијалог са самим собом“, „трактат о слободи“, „колики је ниво знања на којем засниваш своје мишљење“ итд.). Имаш ли или немаш тачну страницу и број реда, име дјела, ИСБН број и аутора књиге о којој причаш? Ја то немам, али вјероваће ти се на ријеч ако ти имаш. Може и касније да се провјери. Засад се испоставило да немаш. --Дарко Максимовић (разг.) 13:51, 13. март 2009. (CET)[одговори]


Спустимо ми лепо лопту на земљу. Нема потребе за повишеним тоном и издавањем ултимативних и бесмислених наредби типа "тачну страницу и број реда, име дјела, ИСБН број и аутора књиге о којој причаш"?. Колико је мени познато, до сад је на Википедији већ неколико пута навођено о ком се речнику ради, ко је аутор, ко је издавач итд. Бесмислено је то сваки пут понављати, сем ако твоји захтеви нису заправо одраз неког ината и жеље да се под сваку цену саговорник испровоцира и дифамира. Право да ти кажем, уопште нисам импресиониран твојим заповедним тоном и наређивачким приступом решавању овог проблема тако да од мене, у инат, нећеш добити те податке. Сем можда у случају када ти изнесеш изворе на којима се засновао своје ставове типа:

Извини, али ми сви добро знамо шта је укоријењено (океј, не сви), али нас Прћић учи шта треба да буде укоријењено.

или

О које се у енглеском чита као ОУ, се у српски преноси као О само у једносложним именицама, не? Дакле, Џо, Мо, исл. али Махоун, Боулинг, итд.?

или

Ја бих рекао да је укоријењено Александар, искрено.

Мислим, кад већ тражиш детаљне изворе за моје тврдње, био би ред да исто тако детаљно наведеш и изворе за своје тврдње. Само да те упитам који си то фактор на Википедији и ко си ти па да ултимативно тражиш од сарадника тако детаљно навођеље извора?

А ако желиш да уђеш у рат измена, само изволи. Ја тај рат нећу прихватити.

--Sly-ah (разговор) 17:15, 13. март 2009. (CET)[одговори]

Shvati ti moj ton kako hoćeš, to me uopšte ne zanima. Ja te samo pitam, otvoreno i bez uvijanja, imaš li taj izvor ili ne, jer nemam volje s tobom da se svađam satima. Imam i pametnija posla. Od tebe se zahtijeva izvor zato što je članak prvobitno napisan kao „Aleksandar Mahoun“, a tako se zove i u našem prevodu na RTS, kao i, uzgred, u amaterskim titlovima koji se mogu naći na netu. Ti si izmijenio naslov i sadržaj članka da bi se zvao „Aleksander Mahon“, i zato bi morao da daš izvor gdje piše da je to ukorijenjeno. Ne zato što ja tako kažem, nego zato što tako nalažu pravila vikipedije u takvim situacijama. Ako izvora nemaš, ili ne daš, onda je svakako jači onaj stav koji je zauzeo prvobitni kreator članka. --Дарко Максимовић (разг.) 20:07, 13. март 2009. (CET)[одговори]


А ко си ти да пресуђујеш шта је јаче? Шта си ти, овлаштени судија у правописним споровима? Немаш ти, соколе, ни знања ни квалификација за то.

prvobitno napisan kao „Aleksandar Mahoun“, a tako se zove i u našem prevodu na RTS, kao i, uzgred, u amaterskim titlovima koji se mogu naći na netu.

А то су баш јаки и поуздани извори, нарочито аматерски титлови на интернету. А ја сам већ неколико пута навео изворе за своје тврдње. Дакле, Твртко Прћић, Транскрипциони речник енглеских личних имена, Прометеј, Нови Сад, 1998, ИСБН 86-7639-326-5, За издавача: Зоран Колунџија, Корице: Балинт Сомбати, Коректура: АУТОР, Компјутерски слог: Младен Мозетић, ГРАФИЧАР; Нови Сад, Штампа: ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад, Пласман књиге: Књижара МОСТ, Нови Сад, Змај Јовина 22, тел. (021) 616-018; 51-077, Књижара МОСТ, Београд, Косовска 11, тел:(011) 32-48-250, Рецензент др Ранко Бугарски, Уводна реч проф др Ивана Клајна. Посвета аутора: Свима онима којима транскрипција није сплет површности, произвољности и случајности, већ осмишљен и систематизован процес. (болд мој).

А сад ти. Можеш монолог, а можеш и рецитацију: Назив епизоде преведен на српски у којој је коришћен облик Александар Махоун, назив епизоде на енглеском, редитељ, сценариста, глумци, име и презиме преводиоца, датум и сат када је емитована та епизода (или епизоде) и назив ТВ станице која је емитовала ту епизоду.

Поздрав. И срећно ти било.

--Sly-ah (разговор) 20:55, 13. март 2009. (CET)[одговори]

Океј, хвала. И немој да се срдиш, нисам ништа лоше мислио, само сам ти тражио извор за тврдње. Надам се да убудуће нећеш тако бурно реаговати кад ти неко тражи изворе. Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 23:34, 13. март 2009. (CET)[одговори]


И ја се надам да ти нећеш више помињати слободу мишљења и писати о томе трактате и есеје тамо где трактатима и есејима није место. И ако је неко бурно реаговао, онда си то ти. И то није први пут. Без обзира на све, само да те подсетим: остао си ми дужан одговор на моје два-три пута постављено питање. Или га можда немаш?

И само да знаш: навео сам ти детаљну референцу за своје тврдње и молим те да ми се више не обраћаш са таквим захтевима и таквим тоном.

--Sly-ah (разговор) 06:32, 14. март 2009. (CET)[одговори]

Захтјев ћеш добити и бићеш дужан да одговориш на њега кад год се позовеш на неког аутора. Поздрав. --Дарко Максимовић (разг.) 18:37, 14. март 2009. (CET)[одговори]