Разговор:Брисање идентитета/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Хуман Ригхт Wатцх је прихваћен извор за злочине током Југословенских ратова. Од када се извештаји Хуман Ригхтс Wатцха на Wикипедији називају пропагандом?--Младифилозоф 06:57, 8. март 2010. (ЦЕТ)

Трибунал у Хагу

Имајући у виду да је трибунал у Хагу оптужио многобројне официре војске и полиције за злочине на Косову и Метохији, уколико постоје пресуде које укључују и "Брисање идентитета" као основ за пресуду, онда је карактерисање ове појаве као пропаганде неадекватно. I обрнуто. Имајући у виду да Република Србија данас масовно издаје путне исправе (пасоше) за грађане Косова и Метохије свих, па и албанске, националности, можда би се могло закључити и без увида у пресуде Трибунала у Хагу да је у питању пропаганда. --Антидискриминатор (разговор) 09:54, 8. март 2010. (ЦЕТ)

Брисање идентитета одузимањем личних докумената?

Ја сам до сада минимум три пута себи избрисао идентитет. Изгубио сам пасош и личну карту и то по неколико пута.

Брисање идентитета је нешто што су урадиле власти Републике Словеније избрисавши преко 24.000 грађана из списка држављана. Ако неко изгуби личну карту или пасош, може увек да добије нову. Поседовање личне карте или пасоша није услов за поседовање идентитета и држављанства. Чињеница да су лична документа одузимана само оним Албанцима који су одлазили у Албанију и то не свима говори да таква пракса, ако је заиста постојала, није резултат планиране и координисане државне стратегије већ је могло да буде само дело неког необразованог цариника који није схватао да одузимање докумената нема никакве последице за статус грађана у погледу њиховог држављанства.

Нису наведени озбиљни докази у тексту чланка да су грађани Косова и Метохије који су по националности Албанци брисани из матичних књига. Да је то тачно не би и данас масовно вадили пасоше у Србији ради лакшег путовања.

Мислим да је ова наводна "стратегија српске власти" под називом "брисање идентитета" очигледно део антисрпске и антијугословенске пропагандне кампање НАТО агресора.--Антидискриминатор (разговор) 23:35, 9. март 2010. (ЦЕТ)

потврђено судским пресудама

Ова криминална пракса се нашла, заједно са другим злочинима, нашла у оптужници за ратне злочине бившем режиму:

Широм Косова, снаге СРЈ и Србије систематски су одузимале и уништавале документа за личну идентификацију и саобраћајне дозволе за возила која припадају албанским цивилима на Косову. Како су косовски Албанци истеривани из својих домова и упућивани ка границама Косова, на одабраним пунктовима на путу ка граничним прелазима и на граничним прелазима према Албанији и Македонији од њих је тражено да предају лична документа. Ове радње су предузимане како би се избрисао сваки траг присуства депортованих косовских Албанаца на Косову и како би им се ускратило право на повратак њиховим домовима.[1]
— Оптужница против Милошевића и његових сарадника за ратне злочине на Косову

Пракса присилног и нелегалног одузимања докумената касније је потврђена и правоснажним судским пресудама:[2]

Док су ти људи напуштали своје домове и кретали се Косовом или према граници, односно преко ње, многи су и даље излагани претњама, пљачкани, малтретирани или злостављани на друге начине. На многим местима мушкарце су раздвајали од жена и деце, возила су им била украдена или уништена, куће намерно паљене, одузиман им је новац и били су присиљавани да се одрекну својих личних докумената.

Јужно од Дечана, у граду Ђаковица, од почетка НАТО кампање бомбардовања снаге полиције и ВЈ створиле су општу атмосферу терора. ... Због тога је велик број косовских Албанаца побегао из града и отишао преко албанске границе. Током путовања снаге ВЈ и МУП су им одузеле лична документа.

Становници Целина који су побегли из својих домова и сакрили се у оближњој шуми касније су похватани и отете су им драгоцености и лична документа. Неки су физички злостављани и послани према албанској граници.

...снаге ВЈ и МУП напале су и оближњу Белу Цркву у општини Ораховац; село је гранатирано, а куће спаљене, што је становништво натерало у бекство. ... Сељани косовски Албанци сакрили су се у шуми и касније су похватани, а женама и деци је наређено да оду у Албанију. Више од 110 мушкараца лишено је драгоцености и личних докумената, злостављано, а потом затворено у један амбар, где су на њих ватру отворили локални припадници полиције, након чега је амбар запаљен.

Следствено налазима суда, чланак је потребно темељно преуредити. Правоснажне судсе пресуде су ипак мало озбиљнији извор него непоткрепљена мишљења корисника.--Младифилозоф (разговор) 02:44, 7. април 2010. (ЦЕСТ)

Уистину, чланак треба прерадити, али ...

Мишљења сам да само непобитан доказни материјал (документи, изјаве свједока и сл.) са горњих суђења може да уђе у обзир при дефинисању природе појма "брисање идентитета". Исто важи и за ОЕБС, УН и УНХЦР извјештаје са терена.

Завршни или годишњи (читај политички изнуђени или наручени) извјештаји и анализе, као и пресуде и оптужнице (их Хага) нису увијек објективне и њих треба навести само при контроверзама и представљањима других мишљења у чланцима. --Kašter (разговор) 03:19, 7. април 2010. (CEST)

Није спорно да је било одузимања личних исправа. Оно што је спорно је назвати овакво одузимање личних докумената од дела Албанаца (не од свих, него од дела Албанаца који су излазили из Србије у Албанију) брисањем идентитета. Одузимање личних исправа, иако непрописно, није брисање идентитета. Мислим да није оправдано написати у наслову овог коментара да је брисање идентитета потврђено судским пресудама па цитирати делове оптужнице и пресуде у којима се нигде не наводи израз „брисање идентитета“ већ само потврђује да је било одузимања личних исправа.--Antidiskriminator (разговор) 11:54, 7. април 2010. (CEST)

Изгледа да је порицање, заташкавање и релативизовање ратних злочина веома распрострањен хоби на српској Википедији. Суд установи једно, гомиле међународних извештаја то исто потврђују, али онда се нађе неколико корисника Википедије чије мишљење је ипак битније за чланак од свих тих чињеница.

Доста бре зајебанције. Наше је да пренесемо оно што је већ написано, одлучено и пресуђено, макар се нико и не слагао са тим. Дакле, разни извештаји су именовали ову праксу термином брисање идентитета. Исти ти извештаји наглашавају њен систематски карактер. Такође, постоје и статистике испитаника о одузимању исправа. То је оно што треба да се нађе у чланку. Остало су све нагађања којима није место ни на страници за разговор већ по разним форумима.--Mladifilozof (разговор) 15:53, 7. април 2010. (CEST)

Baš vala, dosta zajebancije. Daj ti reference KOJI to dokumenti i izveštaji to oduzimanje ličnih isprava nazivaju brisanjem identiteta. Daj referencu, pa sve može.--Јагода испеци па реци 15:59, 7. април 2010. (CEST)

Поновићу

није оправдано написати у наслову овог коментара да је брисање идентитета потврђено судским пресудама па цитирати делове оптужнице и пресуде у којима се нигде не наводи израз „брисање идентитета“.--Antidiskriminator (разговор) 16:11, 7. април 2010. (CEST)--

Нема никакве потребе да коментатори крше правило учтивости.--Antidiskriminator (разговор) 16:11, 7. април 2010. (CEST)

Pusti sad šta je opravdano u komentarima a šta nije. Komentari i služe za to da se daju lična mišljenja, nisu komentari članak. Bitno je šta piše u članku, a ne ovde na ovoj stranici. I kaže se učitivosti, ne učtivosti. --Јагода испеци па реци 16:12, 7. април 2010. (CEST)

Izveštaj OEBS-a

U većini izbegličkih izjava se pominje da je policija, VJ ili srpska pogranična policija, od kosovskih Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na makedonskoj, tako i na albanskoj granici. Ova praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se može govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod kuće, jer su bili naterani da kuće napuste bez odlaganja; drugima su ih uništili ili konfiskovali pripadnici paravojnih jedinica ili policije za vreme puta. Registarske tablice sa automobila i traktora su takođe bile skidane i oduzimane.[3]
— Izveštaj OEBS-a

Izveštaj Human Right Watch-a

Human Rights Watch je takođe zabeležio uobičajenu praksu “čišćenja identiteta”: izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su lični dokumenti a prilikom prelaska granice one su bile primoravane da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora. Mnogim Albancima su uništavani dokumenti pre prelaska granice, što ukazuje na to da su vlasti nastojale da spreče njihov povratak.[4]
— Izveštaj Human Right Watch-a

Ово није судска пресуда већ извештај ХРВ, организације која је веома контроверзна [5] и не може се узимати као кредибилан и веродостојан извор информација и основ за тврдњу да је одузимање личне исправе Брисање идентитета. Брисање идентитета је починила Словенија избрисавши више од 20.000 својих грађана из матичних књига. Србија то није урадила и дан данас издаје путне и личне исправе Албанцима, како са Косова тако и из Метохије [6] . --Antidiskriminator (разговор) 19:31, 8. април 2010. (CEST)

Verlor je izvršio vandalizam u ovom članku prije nešto više od godinu dana. Mijenjao je sadržaj a ostavio stare reference, tako da su reference tvrdilo potpuno suprotno od onog što se tvrdi u članku. Ukoliko postoje kritike tvrdnji o brisanju identiteta ili druga viđenja, treba naći reference i dodati ih u članak. Zbog toga sam ostavio praznu sekciju „kritike“.--В и к и в и н дР 11:43, 2. децембар 2011. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:27, 17. октобар 2013. (CEST)