Пређи на садржај

Разговор:Вук Драшковић/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Биографија

Ово је реч-по-реч са сајта Министарства иностраних послова. Има места и сумњи у неутралност. Хитно променити. --Dzordzm 10:21, 7 Мар 2005 (CET)

Vuk Drašković rođen je 29. novembra 1946. u Srbiji.

Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1968.

Od 1969. do 1980. bio je novinar u nacionalnoj agenciji "Tanjug". Skoro tri godine radio je i kao dopisnik iz inostranstva.

Novinarstvo je napustio 1980. i posvetio se literaturi. Njegovi romani "Sudija", "Nož", "Molitva", "Ruski konzul" i "Noć đenerala" bili su jugoslovenski i balkanski bestseleri. Neki od njih prevedeni su na engleski, francuski, ruski, grčki, rumunski, češki i još mnoge jezike.

Vuk Drašković 1990. zanemaruje svoj književni rad i osniva stranku Srpski pokret obnove. Od tada, on predvodi demokratsku opoziciju Srbije u desetogodišnjoj borbi protiv režima Slobodana Miloševića. Bio je najveći protivnik rata u Jugoslaviji, ratnih zločina i etničkog čišćenja. Miloševićev režim poubijao je desetine čelnih ljudi Srpskog pokreta obnove, a Vuk Drašković je dva puta hapšen (1991. i 1993.). Drugi put je uhapšen sa suprugom Danicom, kada su preživeli najsuroviju policijsku torturu. On i njegova supruga Danica oslobođeni su zahvaljujući pritisku vodećih državnika i organa međunarodne zajednice. Između ostalih, za slobodu Vuka Draškovića i njegove supruge najodlučnije su se založili američki predsednik Bil Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin, francuski predsednik Fransoa Miteran i njegova supruga Danijel, grčki premijer Konstantin Micotakis, britanski premijer Džon Mejdžor i mnogi još.

Po nalogu Slobodana Miloševića, u oktobru 1999. i junu 2000. tajna policija je organizovala dva atentata na Draškovića, kojom prilikom su ubijena četvorica njegovih najbližih saradnika.

Od 1990. do danas, u tri mandata bio je član Parlamenta Srbije.

Na kantonizaciji Kosova, on insistira još od 1990.

Zagovornik je pristupanja Srbije i Crne Gore "Partnerstvu za mir" i NATO-u, kao i uključenju države u borbu protiv globalnog terorizma.

Za svestrane je odnose saradnje sa SAD, Evropskom unijom, Rusijom, Japanom, Kinom, zemljama "trećeg sveta" i balkanskim susedima.

Još 1996. godine, Vuk Drašković se izjasnio za ispunjavanje svih obaveza prema Tribunalu u Hagu i na tome stalno insistira.

Govori engleski i ruski.

Енглески јеѕик Вука Драшковића

Мислим да није наодмет поменути како "добро" Вук Драшковић,министар спољних послова,говори енглески,па можда дати и који пример,као онај са "Mixing frogs and grandmoders".

Још једна хагиографија

"Био је највећи противник рата у Југославији"... ха, ха, Био је један од најзаслужнијих за избијање рата са својом тезом како су "српске земље тамо где су српски манастири и српски гробови". У јесен 1990. јавно је нудио Милошевићу 100.000 добровољаца за рат, само да скине петокраку и прогласи да се бори за границе Србије, а не за очување Југославије. Зар смо заиста толико ниско пали??????--Gorran 00:45, 25. април 2007. (CEST)[одговори]

Реченица је стварно ПОВ и апсолутно непроверљива, независно од тога шта ко мислио. Уз то, део о политичким ставовима просто моли за макар пар референци...има још места где би могле, али ово је баш неопходно.--Велимир85 00:53, 25. април 2007. (CEST)[одговори]

Вук је послужио националистичкој пропаганди у Хрватској као парадигма савремених четника којима су они плашили своју јавност и припремали је за рат. Својим бомбастичним изјавама о сечењима руку и стотинама хиљада добровољаца он је био добровољни давалац материјала. Иако је "највећи противник рата", такође је и persona non grata у Хрватској и БИХ, што је податак који би се морао наћи у тексту.--Gorran 01:46, 25. април 2007. (CEST)[одговори]

Све што си навео можеш да ставиш у текст, само нађи референцу. Без тога је исто ПОВ као и изјава коју сам претходно обрисао.--Велимир85 09:37, 25. април 2007. (CEST)[одговори]

Зашто сви Вукови биографи на википедији не знају ништа о из његове биографије у периоду од 1968 до 1980 или неће да знају, да је у Студентвом граду 1968 после завршених студентских демострација водио Козарачко коло, да је био у СК, да је био шеф кабинета Мике Шпиљка, да је у Експрес Политици објављивао фељтон у наставцима у којем напада четнички покрет и његову улогу у Другом светском рату, а највише Дражу Михајловића и сл. па се поставља питање неутралности целог текста --Drazetad (разговор) 22:25, 7. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Ако су неке ствари истините, не требате се плашити сами да допишете. -- Bojan  Razgovor  05:19, 29. јануар 2014. (CET)[одговори]

Мика Шпиљак или Мика Трипало?

Не сећам се за којег је од ова два комунистичка акрепа (да се не изразим непристојније, како исти заслужују) Вук Д. радио као батлер (камердинер). Зашто се прећуткује тај тренутак његовог трновитог успона до звезда црногорско-херцеговачке културне сцене? :-(