Пређи на садржај

Разговор:Галаксија (рачунар)/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Видео систем, шифт-регистар

Може ли неко да ми објасни шта се тачно под овим подразумева?

Ово је рађено уз помоћ шифт-регистра („shift-register“) који је слао бит по бит телевизору, после примитка читавог бајта од процесора. Овај паметан и јефтин „трик“ је растерећивао процесор и знатно смањио цену и компексност рачунара

. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:07, 19. новембар 2009. (CET)[одговори]

Ја ћу покушати. Пошто је процесор био јако спор за данашња мјерила, ако би директно манипулирао са видео сигналом, графика би била изузетно груба јер би мијењање стања било јако споро (дакле имао би за сваку линију можда 10 он-оф стања). Да би то ријешио, Воја је додао помјерачки регистар (ел. коло), који је могао у једном такту да прими осам битова од процесора, и затим их у сваком даљем такту шаље један по један ван, на видео улаз телевизора. За то вријеме, процесор би довукао нови бајт податка из меморије, и био је спреман да га преда пом. регистру чим би овај завршио са осмим битом. На тај начин, и спор процесор је могао да изађе на крај са (изузетно захтјевном) брзином исписа видео-екрана. Надам се да је сад мало јасније.--Мирослав Ћика (разговор) 17:18, 19. новембар 2009. (CET)[одговори]

Захваљујем :). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:50, 20. новембар 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Мислим да питање заслужује целовитији одговор. Није уобичајено да се микропороцесор користи за генерисање видео сигнала. Обично је за то био задужен посебан склоп којем је процесор слао податак за приказивање (заправо, сам је уписивао садржај у видео меморију). Идеја да процесор рачунара може да обавља и ту функцију потекла је од Дон Ланкастера (Дон Ланцастер - плодни писац рачунарске литературе осамдесетих и деведесетих година прошлог века) и описана је у књизи "Тхе Цхеап Видео Цоокбоок" објављеној 1978. (Хоwард W. Самс & Цо., Инц.). Аутор је користио микропроцесор Роцкwелл 6502, веома мало додатног хардвера (да се не упуштам), сет програма и пуно креативно употребљеног знања о раду телевизијских апарата на којима је требало да се прикаже слика. Описани су начини генерисања графике и текста различитих резолуција. Употребљен је микропроцесор 6502 јер је могао да генерише промене на адресним линијама у такту од 1 микросекунде извршавајући једноставан програм. Сам програм којим се то постизало није имао превише смисла са становишта програмирања јер је имао низ истих инструкција. Истоветну идеју, али пакујући додатни хардвер у посебан чип, искористио је Синклер за своје рачунаре ЗX80 и ЗX81 као и Спецтрум, пуштене у продају 1980., 1981. и 1982. године. Галаксија је настала у тежњи да се начини рачунар са разумном ценом за наше тржиште гладно рачунара. Основа, до усвајања идеје Дона Ланкастера, био је рачунар ТРС Модел 1 са 4кБ БАСИЦ интерпретером. Настојање да се стандардно начињена видео јединица овог рачунара упрости није давала прихватљиве резултате тако да је сазнање о генерисању слике уз помоћ микропроцесора значајно допринела да се Галаксија уопште појави као производ. Вештина Воје Антонића је у томе што је успео да натера микропроцесор З80 да обавља исти посао као и микропроцесор 6502 иако је то било теже за извођење (али је свакако то успело и Синклеру неку годину раније). Овим поступком су добијени изузетно јефтини рачунари за то време. Сам аутор Галаксије наводи други извор идеје, потекао од употребе микропроцесора 1802 на начин који је лансирао Дон Ланкастер. Могуће да је коришћење те идеје разјаснило неке недоумице у начину реализације који је имао Синклер с обзиром да се није могао имати директан увид у садржај специјалног чипа израђеног за ту намену. Аутор Галаксије је свакако имао приступ коду рачунара ЗX81 јер је дисасемблирани РОМ овог рачунара већ био објављен, одакле се могао видети начин који је употребио Синклер. Значи, није микропроцесор био спор, већ сасвим довољно брз за то време да генерише слику и у време повратка млаза на почетак извршава БАСИЦ програм. За схватање овог текста потребно је елементарно познавање принципа рада ТВа и микропроцесора.

Написи ово слободно у цланак. Јос ако неко има слику целе Галаксије -- Bojan  Razgovor  09:02, 11. новембар 2011. (ЦЕТ)[одговори]

Мислиш, да заменим цео део о видео систему (има смисла)?

Допунис ста нема, исправис ста је нетацно или непрецизно. То је сва филозофија рад а овде. -- Bojan  Razgovor  09:19, 11. новембар 2011. (ЦЕТ)[одговори]