Пређи на садржај

Разговор:Мамелуци/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

--АПлећаш 23:20, 7. август 2007. (ЦЕСТ)[одговори]

Испремештај мало сличице. Изгледају пренатрпано.--Војвода 17:24, 8. август 2007. (ЦЕСТ)[одговори]
.Грузијци или Грузини?--Војвода 17:24, 8. август 2007. (ЦЕСТ)[одговори]

Ако је земља Грузија, ста мислис?--Мадуиxа кажи 18:41, 8. август 2007. (ЦЕСТ)[одговори]

Мене интересује једна ствар: Грузијци су ваљда становници Грузије а да ли постоји народ Грузини? (израз који сам чуо а не измислио)--Војвода 21:01, 8. август 2007. (ЦЕСТ)[одговори]
                                  Univerzitet u Beogradu
                                    Filološki fakultet




                                     Seminarski rad
                                         Tema:     
                                       Mameluci









Професор:Дарко Танасковић

Студент:Боривоје Стојановић


                                                Beograd,april 2008.godine.       




Садржај

Увод..................................................................................3

Мамелуци у Египту..............................................................4

Династија Бурџи и Османско освајање Египта......................6

Мамелуци у Ираку................................................................7

Мамелуци у Индији................................................................8


Увод


Пре него што се детаљно упознамо са историјом ових војничких редова који су поносно носили назив-Мамлуци или Мамелуци,треба тај исти назив објаснити и појаснити.Ова реч означава “особу која је поседована” или у слободном преводјењу значи роб немуслиманског и неарапског порекла којег су арапски освајачи узимали у своје војничке одреде за службу. Они се могу такодје дефинисати нама познатијом одредницом а то је –јањичари. Припадници Мамелучких одреда били су првенствено Турци, Јермени , Курди,Черкези и припадници осталих племена данашњег северног Ирака ,Турске и области Кавказа који су се нашли под чизмом арапских освајача. Временом су се претворили у веома моћан еснаф и више пута су отимали власт што се најбоље може видети приликом њиховог освајања Египта што ће бити један од главних тема овога семинара. Први Мамелуци су служили Абасидске халифе у 9.веку у Багдаду и представљали су војску која није била повезана ни са једном структуром моћи тако да су сваком владару одговарали.Ипак су најбоље служили своје локалне командатне и шејике него слутане и халифе.У целокупној војничко-друштвено-социјаној хијерархији они су били војници са најнижим статусом, а некада су служили као плаћеници.


Организација


Пре него што би припадник мамелучких јединица добио одговарајућу обуку за своју службу прво је морао да предје у Ислам,потом је следила обука за коњаника где су поред стандардне обуке морали да прате кодекс звани –фуруси по коме су се учили о војничким вредностима,-храбрости и дарежљивости као и разним практичним наукама попут стрелаштва,лечења рана и војне тактике. Највише времена проводили су у свом гарнизону вежбајући и такмичући се медјусобно у стрелаштву и јахачким вештинама и услед свега тога они су постајали једна веома извежбана и добро обучена војска. Они су представљали халифову односно султанову активну војску и били су под његовом директном командом тако да је он у случају побуне у својој држави или неке друге претње могао брзо и лако да је пошаље до места инцидента. Поред Султана мамелучке одреде могао је да поседује и локални Емир.Временом моћ и утицај Мамелука је порастао тако да су њихови команданти могли да утичу и учествују у разним политичким збивањима државе коју су служили.У почетку њихове титуле нису биле наследне али после освајања Египта и устоличења Мамелучких династија и уопсте уплитања њиховог у структуре моћи држава попут Египата, Сирије, Ирака, Индије то правило је поштовано, свакако колико су то околности дозвољавале. Ови војнички редови, њихова историја и утицај и трагови могу се најбоље видети приказивањем једног дела историје исламског Египта, пошто је то држава у којој су они остварили своју потпуну власт и оставили после своје пропасти Каиро и Египат онаквим каквим га ми сматрамо данас- синонимом Оријента и прича из 1001 ноћи.



Мамелуци у Египту

Да би човек остварио неки велики циљ у свом животу он треба да поред вештине, воље, жеље и осталих особина које су одлике великих људи, људи који припадају Историји-који су део Историје,има на својој страни и ону срећну звезду која осветљава све путеве и уклања све препреке и чији сјај чини да све околности иду човеку на руку. Њихово присуство у Египту везано је за Саладина(Салах-ед-Дин) који је преузео 1169.године контролу над Египтом.Он је свакако ишао традициом Муслимана да у своје војничке редове поред Арапа,Курда и осталих народа укључи и мамелучке јединице.Наредних година Саладин осваја Јерусалим и учвршћује своју власт тако што доводи у Египат своју многобројну курсдску породицу.Након што је постао суверен Блиског истока он оснива своју династију-династију Ајубида која ће владати од 1171.до 1250.године.После Саладинове смрти долази до већ уобицајнеих свадја око власти медју Саладиновим потомцима али власт на кратко осваја његов брат ал-Адил који усваја традицију да сваку поразену мамелучку војску прикључи својој и тако је увећа.Тај обичај наставили су остали чланови Ајубидске династије и све више постајали зависни од Мамелука да би их на крају укључили у друштвено-политичку структуру моћи. Оно што ће поставити Мамелуке на власт и омогућити њиховим династијама да владају то је поход француског краља Луја IX на Египат средином 13.века. Француска војска освојила је 1249.године Даменту, у то време умро је Султан ас-Саллих Аyубид а, власт је наследио његов син Турансах, убрзо потом и он је изгубио зивот и власт је на кратко преузела његова мајка Схајар ал-Дур која је окупивши мамелучке водје успела да протера француске трупе.Услед повлачења заробљен је и сам француски краљ Луј IX који је морао да плати велики откуп да би био ослободјен. Због великог политичког притиска који је владао у Египту, да се има муски суверен на владајућем месту,Сајар-ал-Дур се удала за мамелучког водју Ајбака.Десила се борба за власт и Ајбак је убијен(у својој кади).Власт је потом заузео мамелучки командант Кутуз, који је уједно оснивач и прве династије мамелука династије Бахри. Наредних година десио се веома значајан догадјај у историји арапског света-Хулагу кан Монголске краљевине опустошио је прво Багдад а потом и Дамаск. Из Дамаска у Каиро тада је побегао мамелучки генерал Бајбарс.После ових дешавања Хулагу кан тражи од Кутуза да му преда Каиро и територије Египта. Због смрти великог кана Хулагу кан одлази на исток и оставља свог поручника, хришћанског порекла, под именом Китбуqа да се побрине за мамелуке и освоји Каиро. Мамелучки генерал а ,сада и суверен Египта, Кутуз окупља своју војску и уз помоћ генерала Бајбарса у бици код Ајн Дзалута 1260.године победјује велику монголску војску.Наравно Мамелуци се нису само тиме задовољили него су те исте године поново победили Монголе код Хомса и преузели Сирију.Касније су протерали преостале Крсташе из Палестине и тиме су осигурали своју власт у том делу света.При повратку у Каиро Кутуза су убили .У завери је учествовао генерал Бајбарс који је потом преузео власт и постао следећи мамелучки владар у Египту.


                              O mameluckoj dinastiji Bahri i Egiptu toga doba

Династија Бахри је једна од две највеце мамелуцке династије које су владале Египтом.Владала је у периоду од 1250-1382.године.Ова династије је била турског порека и сматра се да је у њено доба Египат цветао у култрно-политицко- војном смислу.У њену династију спада 25 султана од којих је само неколико владало преко десет година, пошто је постао обичај да се власт осваја проливањем крви.Египат је у то доба полако постајао центар Оријента,посебно се развијала трговина посто се као што знамо Египат налазио на раскршћу два континента и два значајна мора.Можда назначајније достигнуће Мамелука у Египту било је ширење војне моци пошто су за време њихове владавине протерани Монголи и Крстаси а притом освојене и територије у Сирији и Палестини.Династија је преузела титулу халифата после пропасти Абасида у Багдаду. Оно што нам је остало од њих су монументалне градјевине и разни биографски и историографски списи.У то време заврсена је потпуна арабизација Египта, арапски се употребљавао како у приватном тако и у јавном зивоту.Хрисцани и Јевреји нису били велики предмет мрзње Мамелука осим у период борбе са Монголима пошто су одредјене јединице у монголској армији биле хришћанске,али штавише временом су Копти и остали Хришћани заузимали значајна административна места,а европски трговцима дате су повластице.Један од кључних услова које су им гарантовали успех то је њхов одабир војске који се мерио по способности и вештини а не по пореклу. Најпознатији владари из ове династије су Бајбарс ал-Бундуqдари и Малик ан-Насир ад-дин Мухаммад.За време њихове владавине протерани су Крсташи I Монголи и тиме је сачуван Арапски ислмаски свет од стране оних који чак и нису били пореклом ни Муслимани ни Арапи. Током своје валдавине проширили су своје територије на рачун Нубијског краљевства а временом су постали и заштитници светих исламских градова Меке и Медине. Династија Бахри • 1250 Схајар ал-Дурр • 1250 ал-Муизз Изз-ад-Дин Аyбак • 1257 ал-Мансур Нур ад-Дин Али • 1259 ал-Музаффар Саиф ад-Дин Qутуз • 1260 ал-Захир Рукн-ад-Дин Баyбарс ал-Бундуqдари • 1277 ал-Саид Насир-ад-Дин Бараках Кхан • 1280 ал-Адил Бадр ал-Дин Соламисх • 1280 ал-Мансур Саиф-ад-Дин Qалаун ал-Алфи • 1290 ал-Асхраф Салах-ад-Дин Кхалил • 1294 ан-Насир Насир-ад-Дин Мухаммад • 1295 Ал-Адил Заyн-ад-Дин Китбугха • 1297 ал-Мансур Хусам-ад-Дин Лагин • 1299 ан-Насир Насир-ад-Дин Мухаммад • 1309 ал-Музаффар Рукн-ад-Дин Баyбарс II ал-Јасханкир • 1310 ан-Насир Насир-ад-Дин Мухаммад • 1340 ал-Мансур Саиф-ад-Дин Абу-Бакр • 1341 ал-Асхраф Ала-ад-Дин Кајк • 1342 ан-Насир Схихаб-ад-Дин Ахмад • 1342 ас-Салих Имад-ад-Дин Исмаил • 1345 ал-Камил Саиф ад-Дин Схабан • 1346 ал-Музаффар Зеин-ад-Дин Хајји • 1347 ал-Насир Бадр-ад-Дин Абу ал-Ма'алy ал-Хассан • 1351 ал-Салих Салах-ад-Дин Ибн Мухаммад • 1354 ал-Насир Бадр-ад-Дин Абу ал-Ма'алy ал-Хассан • 1361 ал-Мансур Салах-ад-Дин Мохамед Ибн Хајји • 1363 ал-Асхраф Зеин ал-Дин Абу ал-Ма'али ибн Схабан • 1376 ал-Мансур Ала-ад-Дин Али Ибн ал-Асхраф Схабан • 1382 ал-Салих Салах Зеин ал-Дин Хајји II



                 Dinastija Burdži ili Bukri I Osmansko osvajanje Egipta


Ова династија добила је назив по њиховом седишту,наиме седиште династије Букри била је Каирска цитадела.Ова династија била је черкеског порекла.Они су владали у периоду од 1382-1512.године.У овом периоду долази до гасења моћи I утицаја Египатског султаната,опада њихова трговачка моћ коју од 15,века угрожава Португалија.Услед појаве куге становништво је десетковано медју њима I припадници ове династије.Још један значајан разлог стагнације овог мамелучког султаната био је I то што мамелучке водје би приликом регрутације нових припадника стављали акценат на порекло новог регрута а не на његову вештину. То је доводило до смањена броја регрута I уопште смањења мамелучких одреда. Још више су исказали своју неспособност I немоћ у решавању значајних економских I пољопривредних питања због унутрашњих несугласица I подела у завадјене таборе,Последица сведа тога била је губитак територија Сирије I њихово освајање од стране чувеног турског водје Тимур Ленка године 1400.Током двадесетих година 15.века долази до благог побољшања за време владавине султана Барсбеја који је освојио Кипар али овај поход је прилично угрозио египатске финанасије.Њихова војно-техничка заосталост их је коштала пораза I губитка територије како у Сирији тако I у самом Египту I то се десило 1517.године. После њиховог пораза I припајања Египта I Сирије Отоманском царству Мамелуци ипак успевају да одредјене делове власти задрже само за себе.Попуњавајући своје редове новим присталицама I робовима из разних делова земље,они су I даје чинили срз армије I Турци Османлије су им врло често давали официрска места I задужења.Успели су да се инфилтрирају у владајуцу отоманску класу, која им је дала у руке знатан чиновнички апарат, I да доминирају у њој.Током 17. I 18.века долази до слабљења Отомаснког царстава I уједно њихове власти у Египту што је Мамелуцима омогућило да поново приграбе сву власт коју су ионако де фацто већ имали.Разлог њиховог успеха лежи у томе што су успели да се прилагоде сваком систему владавине I да оснују сназна братсва или куће чији су утицај ширили стално ширили њихови чланови I потомци.Непосредно пре Наполеоновог освајања Египта Отоманскла власт сведена је на следецу чињеницу ат то је да призна аутономију оној Мамелуцкој власти која јој годишње исплаћује одредјену суму. Десило се дас у били на кратко потиснути од стране Наполеона у Гроњи Египат али су после његовог одласка 1801.године поново преузели власт.Дошле су године немира I побуна због Османске власти што су Мамелуци стално користили да се домогну власти. Наредних пар година сматрају се пресудним за ове војничке редове,1806.године постављен је за гувернера Египта Мухамед Али Паша-један од најистакнутијих владара Египта у 19.веку- који је одлучио да се коначно реши Мамелука тако што је над њима извршио масакр у једној каирској улици приликом једне прославе.Тог дана је убијено преко 600 мамелучких водја а широм Египта у току наредних дана преко 3000 припадника њихових одреда.То се десило 1811.године .Од тада они потпуно губе свој удео у власти I њихов статус у Египту се више никада није вратио.

Династија Бурји • 1382 аз-Захир Саиф ад-Дин Барqуq , прва владавина • 1389 Хајји II друга владавина –Привремена владавина династије бахри • 1390 аз-Захир Саиф ад-Дин Барqуq, друга владавина • 1399 Ан-Насир Насир Аддин Фарадј • 1405 Ал-Мансоур Аззаддин Абдал Азиз • 1405 Ан-Насир Насир Аддин Фарадј (сецонд тиме) • 1412 Ал-Адел Ал-Мустаyн (Аббаси Кхалеф, процлаимед ас Султан) • 1412 Ал-Муаyад Саиф Аддин Схаyх • 1421 Ал-Музаффар Ахмад • 1421 Аз-Захир Саиф Аддин Татар • 1421 Ас-Салих Насир Аддин Мухаммад • 1422 Ал-Асхраф Саиф Аддин Барсбаy • 1438 Ал-Азиз Дјамал Аддин Yусуф • 1438 Аз-Захир Саиф Аддин Дјакхмак • 1453 Ал-Мансоур Фахр Аддин Осман • 1453 Ал-Асхраф Саиф Аддин Енал • 1461 Ал-Муаyад Схихаб Аддин Ахмад • 1461 Аз-Захир Саиф Аддин Кхусхкадам • 1467 Аз-Захир Саиф Аддин Белбаy • 1468 Аз-Захир Темурбоугха • 1468 Ал-Асхраф Саиф Аддин Qаитбаy • 1496 Ан-Насир Мухаммад • 1498 Аз-Захир Qансхаw • 1500 Ал-Асхраф Дјанбулат • 1501 Ал-Адел Саиф Аддин Туманбаy I • 1501 Ал-Асхраф Qансух ал-Гхаwри • 1517 Ал-Асхраф Туманбаy II

                                    Mameluci u Iraku 

Владавина Мамелука у Ираку била је нешто другачија I несшто краћа него у Египту.Они ступају на сцену Ирака почетком 18.века I на њој се налазе до тридесетих година 19.века. Првих година 18.века у Истанбулу је на власти султан Ахмед III који поставља за гувернера Ирака Хасана Пашу I његовог сина Ахмеда Пашу.Обојица грузијског порекла, за време њихове владавине они праве чиновнички апарат I управљачки сиситем који чине Мамелуци из Грузије.То су хришћани који прихвативши Ислам I веч поменуту обуку добијају места у управљачкој хијерархији. Хасан Паша је хтео себе да учини незамењивим за његове господаре у Истанбулу.То му је I пошло за руком пошто је смирио локална племена I редовно доприносио Султановој каси.Што се тиче његовог сина,он је исто одиграо кључну улогу у одбрани Ирака од напада Ирана.Ова породица је проширила свој утицај I ван Багдадског вилајета на разне делове Ирачке територије I преузела је контролу над северним трговачким путевима који су јој доносили приходе.Такодје су имали утицај на важан трговачки град у јужном Ираку а то је Басра I трговачке руте које су водиле ка Персијском заливу,Арабији I Индији.За разлику од осталих локалних емира,паса I гувернера који су пружали I војну помоћ Османском царству,Мамелуци су чували своје одреде да би одржали како унутрашњу тако I спољашњу сигурност(првенствено ако су угрожени од стране Ирана што се често дешавало). После прпасти Сафавидске династије у Ирану на власт долази Надир шах који претендује на ирачке територије.Он у неколико наврата за време своје владавине(1736-1747) покушава да освоји Багдад I Мосул али му то не полази за руком.Уједињени Ахмед паша из Багдада I припадници Џалили породице(породица која је управљала Мосулом већим делом 18.века) успевају да отерају надир шаха I тим потезом они расту у очима својих господара у Истанбулу.Надир шах

умире 1746.године,а убрзо затим I сам Ахмед паша оставивши за собом добро организован I самоодржив управљачки мамелучки корпус од око 2000 припадника.Османлије су покушале да успоставе комплетну власт после пашине смрти али им то није пошло за руком тако да су поново морали да препусте власт овим Мамелуцима I уопште цела друга половина 18.века била је период управљања грузијских Мамелука.Један од најистакнутијих гувернера тога доба кога су подржавали мамелуци био је зет Ахмед паше,Сулејман абу Лејла који је у време смрти Ахмед паше био гувернер Басре.Он је био проглашен за мамелучког Пашу у Ираку. У Ирану поново долази до борбе за власт I она је освојена од стране Карим Кхана који је владао већим делом Ирана.Његов брат Садиq Кхан освојио је Басру 1776,године I поред великог отпора Сулејмана Аге који је због тога завршио у заробљеништву у Ширазу.Садиq Кхан је владао Басром до смрти свога брата 1779.године када се повукао из овога града.Те исте године Сулејма излази из заробљеништва I враћа се у Ирак где добија на управу Багдад,Басру I Шахризор од султана Абдулхамида I.Владао је у периоду од 1780-1802.године.То је био врхунац мамелучке власти у Ираку.Успео је да се реши Јањичара као независне конкуренције за власт у Ираку.Успостављена је релативно стабилна контрола над територијама а побољшана је трговина I пољопривреда.После његове смрти долази до опадања политичке моћи мамелука у Ираку да би Османлије тридесетих година 19.века збациле последњег гувернера Дауд пашу I преузели директну I потпуну контролу над Ираком.


Мамелуци у Индији

Индија представља још једну у низу области коју су Арапи,Турци I остали муслимански народи желели да исламизују.Постојало је много покушаја још од почетка Ислама да се ова древна I велика држава састављена од разних народа I вероисповести претвори у још један успешни џихад Мухамедових следбеника.Један од тих покушаја је успостављање мамелучке династије која је створила Делхијски султанат I управљала њиме кроз цео 13.век. Оснивач ове династије био је Кутуб ад-дин Ајбак официр у војсци Мухамеда Горија.био је турског порекла I врло брзо је стекао наклоност свога господара који је умро оставши без наследника.Победивши своје супарнике Ајбак је основао своју династију која ће наредни век да управља северном Индијом.Као I у Египту I овде су мамелуци заслужни за одбрану Индије од Монгола који су доживљавали свој врхунац под Џингис Каном.После Ајбакове смрти на трон долази његов зет Илтутмиш који постаје нови султан I чији ће директни потомци управљати Делхијским султанатом(медју којима је I једна жена која ће бити на власти 4 године)до краја 13.века.Нажалост као I све владавине Муслимана над Хиндусима I ова је оставила страшан печат на изузетно стару културу I цивилизацију Индије.Мамелуци можда I нису били ти који су уништили највише храмова I покрстили мачем највише Хиндуса,али свакако нису ни спречили нити покушали да изграде боље односе са народима горње Индије..Њима свакако остаје заслуга да су I у овом случају сачували Индију од Монголског освајања.


Закључак

Мамелуци као нус производ арапског освајања приказују сву комплексност односа како измедју самих Муслимана тако I измедју Муслимана I осталих народа са којима су долазили у додир.Можда највећи парадокс се огледа у томе што је често сама држава зависила од ових војника-робова који ипак по пореклу нису били ни муслимани,а веома често ни Арапи ни Турци. Њихова решеност да буду господари а не робови потврдјивала је сама Историја.



Литература: 1.Егyпт,Гуиде,Едитионс Марцус,Парис,1981.године. 2.Гуиде то Егyпт,Херманн Зиоцк,Лехнерт анд Ландроцк,Цаиро,1965године. 3.Енцyцлопаедиа Британница 2008/Егyпт. 4.http://wikipedia.org/Mamluk рулерс