Разговор:Мауританија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Име ове државе требало би да се пише МаВританија, по аналогији, јер ми не кажемо Еуропа, већ Европа.--Грофаззо (разговор) 18:51, 7. јул 2009. (ЦЕСТ)

Или Мавретанија, као истоимена римска провинција? --Јагода испеци па реци 18:54, 7. јул 2009. (ЦЕСТ)

Ипак је Мауританија. Прћић, Речник географских појмова, стр. 92--Јагода испеци па реци 20:04, 7. јул 2009. (ЦЕСТ)

Прћић, барем се тако чини, јесте англиста. Такође, Прћић је написао боља упутства, транскрипционе речнике, личних и географских имена – то је велика разлика – и није реч о општем географском речнику.

Тај речник са пуним насловом: Енглеско-српски речник географских имена има 144 страна COBISS.SR 192340231. Такође, издат је у серији Змајеви Мини речници, ISBN 86-489-0411-0.

Матавуљ пише о Мавританији. Ту је веома интересантан и овај разговор.

Пронашао сам још два извора за Мавританију:

• Бихаљи-Мерин, Ото (ур.); Бибић, Петар (илуст.), Мала енциклопедија Просвета : општа енциклопедија, 3. изд., св. 2 : К – П, Просвета, Београд, 1978., стр. 442. COBISS.SR 445959
• Сретеновић, Љубинко Б. – Илић, Јован Ј. (саст.), Политичка карта света, 2. изд., (1 : 50 000 000; репродукција Завода за картографију „Геокарта“), „Научна књига“, Београд, 1965., COBISS.SR 11988748

Нажалост не поседујем примерак Правописа српскога језика, 10. изд., аутора Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мате Пижурице, ISBN 978-86-17-16658-6. Tamo bi se moglo proveriti šta se može da smatra standardom.

U svakom slučaju, reč Mavritanija zaslužuje da piše uz bilo koju reč koju je pravopis označio za pravosnažnu i dao joj sankciju.

Lep pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 21:42, 26. децембар 2010. (CET)

Пардон, читам ово већ пет пута и никако не могу да укапирам шта је поента овог писанија...? --Јагода испеци па реци 21:57, 26. децембар 2010. (CET)

И Маурицијус да се промени у Маврикија !--Zrno (разговор) 22:26, 26. децембар 2010. (CET)

Митар Пешикан (главни аутор), Јован Јерковић (аутор), Мато Пижурица (аутор - главни уредник, и др.), Милорад Дешић (члан уредничког одбора), Бранислав Остојић (члан уредничког одбора), Живојин Станојчић (члан уредничког одбора): Правопис српскога језика, Измењено и допуњено екавско изд., Нови Сад : Матица српска, 2010., ISBN 978-86-7946-079-0, str. 363. → Мауританија. Iako su na istoj strani i Маври.

Pravopis: COBISS.SR 256189191, COBISS.SR 513576121

Занимљиви су и наслови: COBISS.SR 181835783, COBISS.SR 118928135

Ипак, постоје разлике:

Сљедећи извор наводи овако:

Роберт Давид Греенберг, Лангуаге анд Идентитy ин тхе Балканс : Сербо-Цроатиан анд итс дисинтегратион, Неw Yорк : Оxфорд Университy Пресс, 2004., ISBN 0-19-925815-5, COBISS.SR 115727372

По Греенбергу (2000), три главне фракције у српској лингвистици

(1) лингвисти који заговарају статус qуо, који држе модерни српски језик одвјетком (енгл. оутгроwтх) српскохрватскога. Исти сматрају како треба наставити развој из бивше источне варијанте заједничког језика.

(2) Неовуковци заговарају повратак језичним принципима 19. вијека, истим које су заговарали реформатори српскога језика Вук Караџић и Ђура Даничић.

(3) Ортодоксна лингвистика, која прихваћа (енгл. еспоусе) изразито националистичке назоре и трага за правим (истинским, исконским) српским језиком и правописом.

Први се лингвисти налазе међу истраживачима Института за српски језик Српске академије наука и уметности, и међу професорима Филозофскога факултета Универзитета у Новоме Саду. Најзначајнији међу њима Павле Ивић. У тједнику Интервју, бр. 265 (2. 8. 1991.) дао је интервју (објављен на стр. 4. -- 7.). Интервју је носио назив Хрватска ће изгубити рат.

Пешикан припада том кругу, као и Слободан Реметић. Реметић иако изворно ијекавац, је подупирао пријелаз Срба Босне и Херцеговине на екавски стандард (1993-1994). Та скупина, по Р. D. Греенбергу је лобирала (потврђено) за напуштање ијекавскога и уједињење српскога језика с једним службеним изговором.

Лингвисти статуса qуо одбијали су корјените промјене у језику и за то добили потпору и велик дио њихове омиљености.

Неовуковци су скупина језикословаца с Филолошког факултета Београдског универзитета и Филозофског факултета у Никшићу Универзитета Црне Горе. Они су оспорили ауторитет сербокроатиста и држе како је сурадња с Хрватима у стварању заједничкога језика била медвјеђа услуга српскоме народу. Одбацили су новосадске закључке и правописни приручник из 1960. По њихову виђењу новосадски закључци представљају издају ијекавско-говорећих Срба из Хрватске и из Босне и Херцеговине. Њихови главни представници су Радоје Симић, Милош Ковачевић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић. По њима сербокроатисти превладавају јер добивају помоћ српске владе.

Милош Ковачевић, Србин из Босне, напустио је Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву на почетку рата, те је постао најжешћи бранитељ српскога језика (У одбрану језика српскога). Ковачевић се пожалио да статус qуо лингвисти чак имају и проблем у прихваћању назива (појма) српски језик. Ковачевић наводи да се у правописном приручнику Матице српске (Пешикан) назив српски језик избјегава под сваку цијену, те мијења називима српски стандардни језични идиом, или српски језични обрасци. Ковачевић то сматра самонијекањем..

Трећа скупина, по Греенбергу идеолошки блиска Српској радикалној странци. Њихов главни представник је Радмило Маројевић. Он је снажно против статус qуо лингвиста и сматра да Ивић и његови сљедбеници желе српски језик поставити у језичну средњоеуропску сферу, те у проњемачки табор - и одвојити га од православног и славенског културног насљеђа.

Сербокроатистички правопис (под српским именом) издали су Матица српска, Библиотека Српске академије наука и уметности те Народна библиотека Србије.

Влада Републике Србије је чак донијела одлуку да спаси правопис Матице српске. Одлука је донесена 16. 2. 1994., те су дата средства за завршетак тог пројекта.

Прво издање правописа Матице српске: 4000 комада екавски и 1000 комада ијекавски.

Само из тог разлога није чудно да је превладала Мауританија. -- Бугослав (разговор) 16:44, 28. септембар 2011. (ЦЕСТ)

Ковачевић лаже. Довољно је прелистати нови правопис и видети да правописци увек говоре о српском језику. Него, Бугославе, које је појента све ове твоје приче, и какве везе има с Мауританијом? --Јагода испеци па реци 20:45, 28. септембар 2011. (ЦЕСТ)