Пређи на садржај

Разговор:Национални парк Биоградска гора

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије


Први поднаслов

[уреди извор]

Национални парк Биоградска гора је основан 1952. године. Смештен у простору североисточне Црне Горе, између река Таре и Лима, у средишњем делу планине Бјеласице, захвата површину од 5.650 хектара. Омеђен планинским висовима, испресецан потоцима и увалама, украшен прелепим језерима, окићен вековним шумама и питомим ливадама, представља величанствен дар природе. Његова заштита датира још од 1878. године, када је ова територија постала Књажев забран, поклон ондашњем господару Црне Горе књазу Николи. Пејзаж је изузетно питом, са доминантном зеленом бојом услед пространстава јединствених шумских екосистема, које смењују живописни крајолици са ливадском вегетацијом. Глацијални облици рељефа као што су врхови високи и преко 2000 метара (Црна глава - 2.139 м) и глечерски валови и циркови, са више глечерских језера, дају пределу непоновљиву лепоту. Најзначајнија природна вредност овог националног парка је прашума Биоградска гора, која заузима површину од 1600 хектара и једна је од последњих трију у Европи. Има карактер строго застићеног резервара. У срцу прашуме сместило се прекрасно Биоградско језеро, највеће и најпознатије у низу ледничких језера на подручју националног парка. У бистрој језерској води огледа се сва лепота древне шуме дајући јој модро-зелену боју и чинећи пејзаж таквим да оставља утисак дубоке импресије. Знаменитости прашумског резервата, остале природне вредности и пејзажне лепоте националног парка кандидују ово подручје за укључење у Светску природну баштину и међународни еколошки програм Човек и биосфера. Историја је на овим просторима оставила дубоке трагове. Културно-историјска наслеђа националног парка чине археолошки локалитети, сакрални споменици, народно градитељство. Бројни аутохтони објекти народне архитектуре у селима и катунима, куће, брвнаре, куле, воденице расути су по ободу прашумског резервата планине Бјеласице. Врло сликовито и атрактивно делују катуни Пешица рупе, Врањак, Сиска, Врагодо. Лети падине оживе, катуни се испуне, а пропланци заспу звуцима чактара.