Разговор:Неретљанска кнежевина/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Ре: Принципалитy оф Паганија & Де Администратор Империо

Деар Сир/Мадам,

I ам wритинг то бринг Wикипедиа’с аттентион то соме оф тхе хисторицал информатион он ит’с wеб сите. Ит ис абоут тхе формер цоастал Принципалитy оф Паганија ин тодаy'с модерн Цроатиа. Тхе артицле цонцернед ис ин тхе хисторицал сецтион оф Wикипедиа. Хисторицал фацтс аре беинг пресентед хере wхицх аппеар то бе формулатед усинг унсциентифиц метходс. Оне цан онлy интерпрет тхис ас то бе политицаллy мотиватед.

Тхе артицле ис усес тхе информатион wриттен ин тхе боок "Де Администратор Империо" бy Роман Емперор Цонстантине VII Прогениторс (Бyзантине Емпире) ас ит'с онлy референце поинт. Тхе хисториц информатион ин тхе Де Администратор Империо wхицх ит цитес хас лонг беен кноw ас qуестионабле, цонтрадицторy анд схоулд бе треатед ас суцх. Wхиле отхер сецтионс оф тхис боок хаве беен регардед ас генуине бy респецтед Хисторианс.

Бy усинг едитед сецтионс оф Де Администратор Империо тхе реадер цомес то тхе цонцлусион тхат Славиц пеопле оф тхат ареа аре оф Сербиан децент wхицх цлеарлy ис нот тхе цасе. Тхере аре отхер дисцрепанциес ин тхис доцумент суцх ас тwо цхаптерс теллинг тwо дифферент версионс оф тхе арривал оф Цроатианс. Тхе сецтионс абоут тхе арривал оф Сербс сеем то бе идентицал то оне оф сториес теллинг тхе арривал оф Цроатианс. Тхе цхаптерс реад ас а ретеллинг оф тхе мигратион паттерн оф саме пеоплес ас иф тхе аутхор лацкед хисторицал информатион анд усед ит ас а темплате. Оне оф тхе цхаптерс алсо усед мyтхиц Цроатиан нарративес ас фацт. Алсо Де Администратор Империо ис десцрибинг евентс тхат тоок плаце тхрее центуриес бефоре ит wас wриттен. Wитх тхис ин минд, информатион ин Де Администратор Империо цонцернинг тхе Принципалитy оф Паганија цан бе пут ин сериоус доубт.

Ит беггарс тхе qуестион wхy хасн'т отхер информатион беен репресентед, суцх ас тхе хисторицал перспецтивес фром тхе отхер Цхроницлес wриттен ин тхат период. Хисторицал перспецтивес фром тхе Венетиан Републиц, Тхе Ватицан, Републиц оф Рагуса (Дубровник), Медиевал Кингдом Оф Цроатиа анд оф цоурсе тхе мост импортант оф алл тхе пеопле тхемселвес wхо ливе ин тхат регион.

Дуе то тхе верy натуре оф тхе Интернет анд итс плаце ин социетy тхис мислеадинг информатион цан бе усед ин тхе футуре ас а пропаганда wеапон. Оне цан онлy рецалл тхе рецент формер Yугославиан Wарс анд хоw муцх паин, мисерy анд деатх ит броугхт.

Оне схоулд алсо аск wхy ис Wикипедиа усинг поор хисториц сциентифиц метходс анд ис ит репресентинг политицаллy биасед интерестс?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 123.2.59.195 (разговордоприноси) | 02:05 — 02:08, 3. март 2009

Аре yоу интерестед ин цонтрибутинг то артицле ор yоу`ре јуст схаринг yоур тоугхтс wитх ус?Иф ит`с тхе фирст оне,тхен греат,wе цан wорк сометхинг оут,иф ит`с тхе сецонд оне,тхен yоу`ре он а wронг плаце.

Фирст оф алл,иф yоу цоме фром соме парт оф олд Yугославиа,ас I ассуме,тхен ит wоулд бе еасиер фор алл то цомуницате ин yооур оwн лангуаге,wхатевер ит маy бе.(Хере,тхере ис но унwриттен руле абоут форбидинг сомеоне то усе хис оне мотхер лангуаге анд сцрипт.)Сецондлy,ит wоулд бе беттер то поинт оут wхат парт оф цурент артицле ис бад анд wхат аре yоур сугестион он ит,басед он wхат литературе.Тхат wаy,wе цан цорецт артицле еасиер.

Ласт,бут нот тхе леаст,иф yоу дон`т план то регистер хере,плеасе сигн yоур постс wитх соме наме (wхатевер yоу цан тхинк оф),ит`с еасиер то цомуницате тхат wаy. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 04:16, 3. март 2009. (ЦЕТ)[одговори]

Ја сматрам да се историја политички злоупотребљава за правдање територијалних претензија. Српска Паганија, Захумље итд. Затим чини ми се да се из године у годину ова мапа Србије све више помере ка западу како би обухватила Бања Луку и реку Врбас.

У тој доби нису постојали народи него племена. Народ је настао из племена. Најјаче племе је носилац титуле народног имена. По Константину Порфирогенету нису постојали само Срби и Хрвати већ са њима равноправно Захумци, Неретљани, Дукљани итд. Тек касније у 13 веку Србија се шири на те кнежевине. Не заборавимо да су те све приморске кнежевине биле већински католичке. Ако знамо да су два неретљанска кнеза Вишеслав и Домагој, били и кнежеви Хрватске, а знамо да је народност тад била јако релативан појам, онда је смешно називати Паганију, па чак и Захумље и Дукљу српским кнежевинама.

Поздрав — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Бацциап4 (разговордоприноси) | 03:08, 24. октобар 2011

Па који сте ви митомани бивса брацо, Бог вас неце. Отворим повезницу ди писе Срби Неретљани а оно од Срба ни трага ни гласа. Ови доселили из Солуна (ди одувијек зиве Грци), а у тексту цијело вријеме спомињете Неретљане а не Србе. Писе како су увијек били савезници са Хрватима и како у једном тренутку јаца хрватски утјецај. А нигдје нема никакве Рашке и Срба. Прицам о том крају до 900 и неке. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.137.206.255 (разговордоприноси) | 09:41, 27. децембар 2011

Ако ти је за неку утеху Иво Голдштајн каже у једном свом раду (Хрватски рани средњи вијек, Згб 1995, стр. 196) да Неретљани првобитно нису били Хрвати. Но, до 11. века они ће то бити. Зашто, како, на теби је да сазнаш.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:07, 27. децембар 2011. (ЦЕТ)[одговори]

Јевреин Голдштајн и словенска племена

Зашто су на територију целе Паганије, залеђа и нарочито острва стари топоними чакавски и икавски ? Веома су интересантни многи историјски стечци у области Захумља писани чакавицом-јекавицом код Стона, Равног, Столца Буне и Устиколине, ови стечци се поклапају са данашњим хрватским насељима и такође са историјском границом Захумља и Дубровника са једне стране насупрот Травуње са друге стране где нема чакавице. Хтео сам да дам реалну сугестију са нивоа историјских налаза и данашњих националних граница без митова, намера је да помирим браћу српске и хрватске историчаре, а Ви се уверите да ли сам у праву.

Другарски поздрав од Марка! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.91.105.201 (разговордоприноси) | 16:36, 3. јануар 2013.‎