Разговор:Опсада Дубровника 1806./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ко су „источнохерцеговачки Власи (православци)“? --ЦарРадован (разговор) 19:57, 9. октобар 2014. (ЦЕСТ)

У ком дневнику ово пише (вјероватно у ХРТ-овом из 1991): „Црногорци и православни Власи и Херцеговци фанатично су се борили против католика Дубровчана и Француза под паролама "свети рат", "и до Загреба ако треба" и слично“???--ЦарРадован (разговор) 20:05, 9. октобар 2014. (ЦЕСТ)

То пише у књизи Робина Харриса Повијест Дубровника. Источнохерцеговачки Власи (православци) су они чији се потомци данас изјашњавају као Срби. Они су заједно с Црногорцима двапут похарали дубровачки крај, 1806. и 1991. Пошто се у Херцеговини не наилази на српско име прије 20. стољећа, а тамошњи се православни кршћани називају Власима, нисам рабио назив Срби. Ни тај назив не би био неисправан, али онда се поставља питање треба ли и умјесто Црногорци и Бокељи написати Срби јер се многи њихови потомци данас тако изјашњавају.

--185.18.60.188 (разговор) 22:59, 9. октобар 2014. (ЦЕСТ)

Зашто пишеш под шифром кад имаш отворен кориснички налог на име под којим пишеш текствове на хрватском и српскохрватском језику.--Дразетад (разговор) 00:32, 10. октобар 2014. (ЦЕСТ)

Види 185.18.60.188 - то што ТИ имаш проблем са храброшћу да се потпишеш својим корисничким именом, то што ТИ имаш проблем са својим националним или етничким идентитетом, то што ТИ имаш проблем са историјом СРБА и других народа Балкана - то је САМО ТВОЈ ОСОБНИ проблем! Али твој шовинизам да цитирајући једног контроверзног британског пискарала просипаш овде - неће проћи и можеш га РАБИТИ на сличним пројектима гдје је то допуштено!

Похвално је то што си користио ћирилицу, писмо својих предака, па се искрено надам да ћеш научити и историју тих својих предака и видјећеш да су ти Власи из Дубровника сарађивали са СРПСКИМ племенима из Херцеговине, да су ти Херцеговци међу првима имали епископију СРПСКЕ православне цркве, да је њихов херцег био херцег од Светог Саве од Србије, да су они дизали СРПСКЕ устанке по Херцеговини, да су говорили СРПСКИМ језиком и у Херцеговини као и у Дубровнику. А гдје је ту помен хрватског имена (заобиђи ме фантазија о сивим Хобитима, зеленим Марсовцима и црвеним Хрватима) и заобиђи нас свог шовинизма, јер на твоје провокације одговорићу блокадом! --ЦарРадован (разговор) 21:48, 10. октобар 2014. (ЦЕСТ)

На свим сам Wикимедијиним пројектима пријављен као Аугуст Доминус, међутим прије опће пријаве овдје сам имао блокирани рачун Аугуст Доминус. Стога овдје могу писати једино под ИП адресом. Ти си се наљутио на моје тврдње, а не ја на твоје. Ја знам да су твоје тврдње лажне, а да сам ја у праву. Дубровник са Србима нема никакве везе. Wикипедија није форум па не знам је ли ово право мјесто за изношење тврдњи и доказа, али изнијет ћу ако треба. Моји преци су били неписмени, Дубровачка Република била је аристократска држава. Писмени су тек били властела, малобројно грађанство и свећенство. У Дубровнику се рабила хрватска ћирилица (босанчица), а не ова Вукова. С овом Вуковом Дубровчани немају никакве везе. Српска православна црква постоји тек од 1920. Источнохерцеговачки православни кршћани који су двапут похарали дубровачки крај уствари су отпадници хрватског рода, пошто су махом потомци у 17. стољећу прекрштених католика који су касније расхрваћени. У 20. стољећу постали су Срби. Можда би било више спомена имена да је сачувано више списа. Ово што је остало је доста, али тек је дјелић онога што је свеукупно било. Управо су сусједни православни кршћани сматрајући нас својим сународњацима запалили канцеларију конавоске кнежије Дубровачке Републике с мноштвом списа, спалили безбројне куће и љетниковце, бомбардирали Град. 1806. спалише 666 кућа, а 1991. 7 757 (међу њима и ону мог ђеда с мајчине стране).

..I твоју доброту и разум избрани

у дугу животу вишњи бога да схрани,

и да твој славан глас разумнијем уресом

то више сваки час диже к небесом;

од кога уреса, разума и славе

вишњи Бог с небеса разлике државе

у вриједности напуни, да вриједнос тај тече

у вијенцу и круни по свијету далече,

а навлаш куд језик хрватски проходи,

неумрла по вас вик туј вриједнос да ходи....

• Мавро Ветрановић: "Племенитому и вриједному господину Петру Екторовићу властелину хварскому с великијем приклонством..", 1539.

Бернардин Павловић : "Припрауглегние за достоино рецхи суету миссу и посли исте Боггу захуаглегне / и зуагиено из миссала римскога и скупглено, из томаçено из многхи осталy девоти книга и у' харуаски језик помглиуо и вирно приведено по Озцу Фра Бернардину Пауловицхиу из Дуброуника Реда Светога О. Францеска ... - У Млецзи, 1747 ."

Части 'збрана Нико и хвало велика,

хрватскога дико и славо језика,

спјеваоче изврсни, уресна крипости,

........................

Дубровник град свитли и славан задости

сваке Бог надили обилно милости,

господом уреси, законми и правдом,

разлицим узвиси имањем и благом,

свуда га јес пуна слава, свуд он слове,

хрватских круна градов се свих зове,

• Иван Видали, Корчула: "Посланица Николи Наљешковићу", 1564.

»Електра трагедија. Љубмир приповијес пастирска. I љубав и смрт Пирама и Тизбе, из веће туђијех језика у хрвацки изложене... Присвијетлому и приизврсному господину, Господину Ђурђу кнезу Зринскому, свјетнику цесарова величанства, владаоцу над благом круне Угарске на Дунају, мому господину вазда почтованому..Зато бивши тијем наслађењем ганут, јес њеколико годишта, и за обогатит такођер ови наш језик којомгоди ствари ка је достојна да се чти, принесох из латинскога пастијерску приповијес Тассову, пјеснивца у они језик толико сцијењена, колико мним да свак зна; и доведши ју на изврснос, колико ми од оније незрелијех љета бијеше допуштено, дах ју на свијетло, приказавши ју једному властелину од нашијех, вијећнику првому кому доста бијеху угодни оваци труди. Ставих се затијем с једнаком пожудом учинит Хрваћку Гркињу Електру Софоклову...«

• Доминко Златарић
• Доминко Златарић, Посвета пријевода Тассове »Аминте«, Софоклове »Електре« и дијела Овидијевих »Метаморфоза« Јурју Зринском, Венеција, 1597.

--89.201.187.36 (разговор) 09:10, 11. октобар 2014. (ЦЕСТ)