Разговор:Панонија

Први поднаслов

Није наведено одакле је овај текст ископиран.

Оригинал

Н. Зупанић, Значење неких старих географских и етничких имена на балканском полуострву (1932)

IX. Паннониа.

Западни део низине средњег подунавја називало се у старо доба Панонијом. По природи свог земљишта тај крај представљао је деломице ливаде деломице пак мочваре и ритове, нарочиту уз Донав и Саву. Још и данас, кад су обале ових река заштићене вештачки подигнутим насипима, стрепи' становништво Војводине и Посавине свако пролеће и сваку јесен од опасности поплаве. Становници Паноније припадали су илирској етничкој скупини, доцније пак, нарочито у IV. столећу пре Хр., населила су се медју њима келтска племена, нарочито Боји и Скордисци.

Римљани нису Панонију освојили и пацифицирали једним махом, већ је тај посао трајао преко пола века. Године 35—34 пре Хр. повео је Октавијан, доцнији цар Аугуст, римску војску на Панонију и то из приморског Сења, преко данашњег Сиска (Сисица). Али тај ратни поход није притиснуо у довољњој мери одпорну снагу Панонаца пак су Римљани морали (12—9 пре Хр.) да обнове рат под водством Тиберија, пасторком цара Аугута. Рат је био успешно завршен. Пошле другог устанка (6—9 после Хр.) Панонија је била организована као римска провинција и добила је тиме одредјене границе Дунав је са граница на истоку и северу, на југу пак погранична црта није била идентична Савом, јер је Панонији припадала и десна страна равне Посавине. Западна граница пак није била стална, јер су биле вароши Птуј (Поетовио) и Цеље (Целеиа) некад унутра некад изван обима Паноније.

Одкуда и долази име Панониа? Имамо два објашнења на основи физичког карактера земљишта, које преставља деломице пашњиаке деломице пак мочваре и ритове. За први случај могло би се наћи тума¬ чење имена у басковском корену (наварски дијалекат) пен-тзе „продера, террено пара пастос", „праерие, терраин à пâтурагес", ливада, пашњак, степа. Име Паноније излазило би у том случају из корена пен са значењем „ледина** "пашњак". I заиста је било средње Подунавље област пашњака, које су посећивали разни коњанички народи, дошавши са источне стране Карпата: Јазиги, Хуни, Авари, Мадјари, који још данас пасу чопоре коња по широкој пусти. Ако узмемо у обзир другу карактеристику панонског тла, наиме сталне баруштине и периодичне поплаве, онда би се могло довести име ове велике земље у везу са староиндијским панкас „Сцхламм, Сумпф", стар. пруски паннеан „Моссбруцх" „Сумпф" гаи. анам „палудем".

По нашем мишљењу има ово друго објашњење више разлога за оправдање него прво.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:15, 22. март 2015. (ЦЕТ)