Пређи на садржај

Разговор:Утина/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Још једна совица је готова. Шалтер за похвале, примедбе, критике и предлоге је отворен до 21. септембра 2018. до 3:30. --Miljan Simonović (разговор) 03:24, 14. септембар 2018. (CEST)[одговори]

Коментари

 Коментар: Можда понављамо исту причу као и код ритске сове али сова утина је једна од најраспрострањенијих сова не само у свету него и код нас (9.000–13.000 пари у Србији), а највеће икада виђено јато на планети зимује у Кикинди. ББСи је направио и филм о томе, то би требало унети у чланак. Оно што ми је заиста чудно да код описа предњачи Америка а не Европа или бар, Евроазија. Да ли је то због абецедног приступа? Такође стоји да су то "Америке" као да живи по целом континенту, иако је у питању само најсевернији део, САД и Канада (видети мапу). Сад немам времена за детаљнији преглед, али ово искаче као прво питање које по мени треба решити.—JozefsuРазговор 15:33, 14. септембар 2018. (CEST)[одговори]

@Jozefsu: ја у литератури коју сам користио нисам наишао на толики број јединки у Србији. Свакако ћу погледати по интернету и додати, пошто је у овом случају ситуација другачија јер би онда Србија била једна од земаља са највећим бројем парова у Европи. Што се тиче ситуације Америка/Европа, да, просто сам ишао азбучним редом, па је због тога Америка прва, а Европа/Евроазија иде након ње. И последње, Америке је поднаслов који (заједно са осталима) преносим из чланка у чланак, па је због тога остало у множини. Исправио сам сада. --Miljan Simonović (разговор) 23:54, 14. септембар 2018. (CEST)[одговори]

Јесте, тај број је реалан, новија литература је чак то и повећала. У овој књизи има број од 19.000-28.000 парова које се процењују за Србију (са Косовом).

Ево, извињавам се да још зановетам, али управо сам завршио са читањем. Осим неких ситних измена што сам направио, једино је остало још ово, што звучи јако лоше и немамо објашњење ових појмова: "Конгенеричка (из истог рода) и широко симпатричка (истог порекла)". Не знам да ли да се реши линком (овако: "Конгенеричка и широко симпатричка") јер ће једном требати и тај чланак, или овако како сам написао, или их треба заменити нашим изразима овако: Ритска сова из истог рода Asio (конгенеричка) и истог порекла (симпатричка) ... Широка симпатрија мислим да не постоји или не звучи правилно, зато бих то извукао.
Миграције сам такође исправио на миграцију (а може и мигрирање), пошто нема миграција у множини, осим ако се мисли на различите континенте, т.ј. да постоје две миграције - једна у Америци а друга на Старом континенту.
У поднаслову Станиште: опет имам проблема са Америком, ако се ту набрајају поједине државе свака са покојом напоменом, зашто се то не би урадило онда и код Европе, Азије и Африке (где птица живи на дупло већем простору)? Мислим само на то да овако лоше изгледа и да би било лепше кад би се изнеле и неке напомене рецимо за Енглеску, Русију итд. Али верујем да би то био мало већи посао да се гледа у књигама и радовима (овај линк понекад набраја неке појединости популације, као код ове сове за Енглеску, види под Threats).
Такође не верујем да тај опис по врстама дрвећа одговара реалном стању, јер је ова сова опортунистичка и гнезди се буквално свуда, а само у зависности од доступности хране. Гнезди се у напуштеним гнездима других птица, то је већ наведено у даљем тексту. Ово са дрвећем – по мени или обрисати или мало лепше објаснити.
Ово су само предлози за побољшање. Све што сам навео нису препрека да чланак буде изабран.—JozefsuРазговор 00:23, 15. септембар 2018. (CEST)[одговори]

С моје стране ништа више не бих додао, само да појасним то у вези бројности. Ти бројеви су јако нова ствар у орнитологији. Пре десетак година нико се не би усудио да пише бројеве. А ми у ствари и неможемо то тачно знати. Обично у књигама стоји само нешто начелно, као честа је у Централној Србији, Војводини итд. или се наводе поједини радови где је неко обрадио неки локалитет и избројао толико и толико. Међутим данас има све више орнитолога па и података, те се научним методама екстраполације направи пресек стања. Пошто Србија као и у другим областима каска за светом, под притиском тренда наши орнитолози су морали да изађу са новијим подацима. То је уједно и анализа биодиверзитета, да би се видело треба ли неку врсту посебним мерама у некој земљи штитити и сл.—JozefsuРазговор 00:41, 15. септембар 2018. (CEST)[одговори]

Хвала на коментарима и појашњењима. Мислим да сам уважио све. Додао сам за Србију (и регион генерално), додаћу још ових дана. Код станишта сам побројао и европске државе и лепше објаснио ситуацију са дрвећем. Што се тиче синтагме широко симпатричка, вероватно сам ово широко ставио мислећи на широко распрострањена. Свакако је непотребно и збуњујуће тако да сам га уклонио, а потрудићу се да ових дана напишем чланке и о конгенеричности и о симпатрији. --Miljan Simonović (разговор) 01:41, 15. септембар 2018. (CEST)[одговори]