Свет по Гарпу (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Свет по Гарпу
Свет по Гарпу, издање на српском језику, 2019. године
Настанак и садржај
Ориг. насловThe world according to Garp
АуторЏон Ирвинг
Земља САД
Језикенглески
Издавање
Датум1978

Свет по Гарпу (енгл. The world according to Garp) је четврти роман Џона Ирвинга (енгл. John Irving), о човеку ванбрачно рођеном од мајке која је феминистички вођа, и која постаје списатељица. Објављена 1978. године, књига је неколико година била бестселер. Књига је била у финалу Националне књижевне награде за белетристику 1979. године [1] а њено прво издање у мекој корици освојило је награду следеће године.[2][а]

Филмска адаптација романа у којој глуми Робин Вилиамс објављена је 1982. године, а сценарио је написао Стив Тешич.

Класична серија ББЦ Радио 4 емитовала је троделну адаптацију романа Линде Машал Грифин у јануару 2014. године. Продукцију је режирала Nadia Molinari, а у њој су наступили Миранда Ричардсон као Џени, Lee Ingleby као Гарп, Jonathan Keeble као Роберта и Lyndsey Marshalкао Хелен.[3]

Дана 3. новембра 2015, Ирвинг је открио да су му се ХБО и Варнер Бротхерс обратили да реконструишу Свет према Гарпу као мини серију. Он је описао пројекат као да је у раној фази.[4]

Радња[уреди | уреди извор]

Роман говори о животу Т.С. Гарпа. Његова мајка, Џени Филдс, је медицинска сестра јаке воље која жели дете, али не и мужа. Она наилази на самрти војника Гарпа познатог само као "Технички водник Гарп", који је задобио тешко оштећење мозга у борби. Џени његује Гарпа, посматрајући његово инфантилно стање и готово вечно аутономно сексуално узбуђење. Због практичности и љубазности да му смрт учини што удобнијом и смањи узнемиреност, она га мастурбира неколико пута. Неограничена конвенцијом и вођена жељом за дететом, Џени силује Гарпа оштећеног мозга, импрегнира се и добијеном сину даје име "Т.С." (име изведено од "Технички наредник", али се састоји само од иницијала). Џени сама одгаја младог Гарпа, заузимајући место у Управљачкој школи за све дечаке у Новој Енглеској.

Гарп одраста, постаје заинтересован за секс, рвање и писање белетристике - три теме за које његова мајка нема много интересовања. Након што је дипломирао 1961, мајка га води у Беч, где пише своју прву новелу. У исто време, његова мајка почиње да пише своју аутобиографију, A Sexual Suspect. Након што се Џени и Гарп враћају у Стеринг, Гарп се жени са Хелен, ћерком тренера рвања, и оснива своју породицу - он је тежак писац, она учитељица енглеског језика. Објављивање књиге A Sexual Suspect чини његову мајку познатом. Постаје феминистичка икона, јер феминисткиње на њену књигу гледају као на манифест жене која не мари за везивање за мушкарца и која сама одлучује да одгаја дете. Она негује и подржава жене које су трауматизирали мушкарци, међу њима и Елен Џамесиан, група жена која је добила име по једанаестогодишњој девојчици којој су силоватељи одсекли језик да је утишају. Чланови групе су себи одсекли језик у знак солидарности са девојком (девојка се сама противи овом сечењу језика).

Гарп постаје посвећен родитељ, борећи се са стрепњом за безбедност своје деце и жељом да их заштити од опасности света. Он и његова породица неизбежно доживљавају мрачне и насилне догађаје кроз које се ликови мењају и расту. Гарп учи (често болно) од жена у свом животу (укључујући трансродну бившу фудбалерку Роберту Мулдоон), које се боре да постану толерантније суочене са нетолеранцијом. Прича садржи велику количину (по речима Гарповог измишљеног учитеља) "лудила и туге".

Роман садржи неколико урамљених наратива: Гарпова прва прича, кратка прича под насловом Пенсион Грилпарзер ; Будност, есеј; и прво поглавље његовог трећег романа Свет према Бенсенхаверу. Књига такође садржи неке мотиве који се појављују у неким, али не у свим, романима Џона Ирвинга : медведи, Нова Енглеска, Беч, хотели, рвање и особа која преферира апстиненцију над сексом. И, као и скоро сви Ирвингови романи, садржи сложену дикенсовску фабулу која обухвата читав живот главног јунака. Прељуба (још један уобичајен Ирвингов мотив) такође игра велику улогу, а кулминира једном од најстрашнијих и незаборавних сцена у роману.

Позадина[уреди | уреди извор]

Мајка Џона Ирвинга, Frances Winslow, у време његовог зачећа није била удата [5] а Ирвинг никада није упознао свог биолошког оца. Као детету ништа му нису причали о оцу, а мајци је рекао да ће, осим ако му она не да неке податке о његовом биолошком оцу, у свом писању измислити оца и околности како је затруднела. Винслов би одговорила "Само напред, драга." [6]

Године 1981. часопис Тиме цитирао је мајку писца: "Постоје делови Гарпа који су за мене превише експлицитни." [7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Garp won the 1980 award for paperback general Fiction. From 1980 to 1983 in National Book Awards history there were dual hardcover and paperback awards in most categories, and multiple fiction categories, especially in 1980. Most of the paperback award-winners were reprints, including this one.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "National Book Awards – 1979". National Book Foundation. Retrieved 14 March 2012.
  2. ^ "National Book Awards – 1980". National Book Foundation. Retrieved 2012-03-14.
    (With essays by Deb Caletti and Craig Nova from the Awards 60-year anniversary blog.)
  3. ^ „Episode 1: The World According to Garp”. BBC Radio 4. 5. 1. 2014. 
  4. ^ Kevin Haynes (4. 11. 2015). „John Irving novel to become an HBO miniseries”. Purple Clover. Приступљено 5. 11. 2015. 
  5. ^ Nicholas Wroe (13. 8. 2005). „Grappling with life”. The Observer. Приступљено 5. 11. 2009. „his parents had married six months before his birth” 
  6. ^ Ariel Leve (18. 10. 2009). „The world according to John Irving”. The Times. Приступљено 4. 11. 2009. 
  7. ^ R.Z. Sheppard (31. 8. 1981). „Life into Art: Novelist John Irving”. Time. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2009. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свет_по_Гарпу_(роман)&oldid=27000512”