Стјепан Писек
| Стјепан Писек | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. јул 1892. |
| Место рођења | Требиње,  Османско царство |
| Датум смрти | 3. новембар 1979. (86/87 год.) |
| Место смрти | Дубровник |
| Рад | |
| Битна улога | Гости из галаксије |
| Веза до IMDb-а | |
Стјепан Писек (Требиње, 17. јул 1892 — Дубровник, 3. новембар 1979) је био југословенски позоришни и филмски глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну и средњу школу завршио је у Дубровнику, где се 1913. придружио путујућој дружини Петра Ћирића. После Првог светског рата обрео се у Вараждину, у чијем се казалишту запослио 1920.
1922. је прешао у ХНК у Загребу, где је био члан хора а истовремено се приватно музички образовао у Глазбеном заводу код професора Корнеста витеза Камарате.
Од 7. јуна 1924, после аудиције, радио је у НП у Ноном Саду као глумац али превасходно као певач до 1927, када је прешао у Вараждин, али се убрзо вратио и у Ноном Саду остао до почетка 1928.
Од пролећа 1928. наступао је у Београдској оперети, а затим у театрима у Скопљу, Сарајеву и Сплиту. Са Н. Архиповом, Н. Барановим и Б. Дубском, са којима је певао у новосадској Опери, и диригентима Светоликом Пашћаном и Јосипом Рајхенићем, учествовао је у покушају обнављања Опере у Ноном Саду, окупивши привремени ансамбл,
у сезони 1929/30. су по војвођанским местима давали представе Травијате и Мадам Батерфлај. После рата је био члан пулског па дубровачког казалишта; од 1. септембра 1955. до пензионисања био је запослен у НП у Суботици. Као члан НК у Пули награђен је на Републичком фестивалу Хрватске у Загребу јуна 1950. за улогу Прождора у Љубовницима непознатог аутора.
Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је 3. јуна 1954. насловном улогом у Молијеровом Грађанину племићу, у Дубровнику – у оквиру Љетних игара.[1]
Позоришне улоге[уреди | уреди извор]
- Гроф Болеслав Барански (Пољачка крв)
- Рене (Мадам Помпадур)
- Кнез Иван од Коруге (Играчица Каћа)
- Родерих (Холандска женица)
- Трике (Евгеније Оњегин)
- Алфред Жермон (Травијата)
- Едвин Роналд (Кнегиња чардаша)
- Витембург (Грофица Марица)
- Арман Милбо (Фраскита)
- Шандор Запоља (Шева)
- Максим де ла Вале (Клокло)
- Др Шеиква Омаи (Тајфун)
- Стева Драгић (Сеоска лола)
- Фердинанд од Шарплантреа (Мамзел Нитуш).
Филмографија[уреди | уреди извор]
| 1950 | 1960 | 1970 | Укупно | |
|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 5 | 0 | 1 | 6 |
| ТВ серија | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 5 | 0 | 2 | 7 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950.-те | |||
| 1951. | Бакоња фра Брне | Фра-Жвалоња | |
| 1955. | Милијуни на отоку | Барба (као С.Писек) | |
| 1956. | Путници са Сплендида | Шјор Бартол | |
| 1956. | Зле паре | Професор | |
| 1957. | Вратићу се | Човек у судници | |
| 1970.-те | |||
| 1971. | Мириси, злато и тамјан | / | |
| 1970 1971. | Наше мало мисто ТВ серија | Парон Антоњо - Цимавица | |
Извори[уреди | уреди извор]
- П. И., Оперско вече чланова Новосадске опере, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6
- Крит., Оперско вече, Застава, 14. IX 1924
- А-м, Две премијере, Comoedia, 1924, бр. 4, с. 7
- О. С(уботи)ћ, „Евгеније Оњегин“ (премијера), Застава, 10. X 1924
- В. Спасић, Реприза „Madame Pompadour“, Јединство, 4. I 1925
- А-м, A Hollandi menyecske, Délbácska, 5. IV 1925
- А-м, „Холандска невеста“, оперета у три чина, Видовдан, НСад, 12. IV 1925
- А-м, Премијера „Холандске женице“, Comoedia, 1925, бр. 11, с. 21
- Б. Ј., „Фраскита“, Јединство, 21. VI 1925
- A. Miklautz, Erstaufführung Operette „Polenblut“ von Nedbal, Deutsches Volksblatt, 25. IX 1925
- С. Зубац, „Пољачка крв“, оперета од Недбала, Јединство, 27. IX 1925
- О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“, Застава, 15. XI 1925
- О. С(уботи)ћ, Писек у „Травијати“, Застава, 17. I 1926
- Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица, 1926, св. 3, с. 34-35, св. 4, с. 168
- А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6
- О. С(уботи)ћ, „Шева“, Застава, 26. V 1926
- О. С(уботи)ћ, „Кло-кло“, Застава, 27. III 1927
- К. Николић, „Клокло“, опрета од Б. Јенбаха, Нови Сад, 1927, бр. 12, с. 3
- Др М. Петровић, Оперска представа приказана од чланова бивше народне опере у Н. Саду, Стража, Бачка Паланка, 1929, бр. 24, с. 2
- A. Miklautz, Madame Butterfly, Deutsches Volksblatt, 24. I 1930
- А-м, 3. априла о. г. слави 30. годишњицу…, Позориште, Тузла, 1954, бр. 4-5, с. 33.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Стјепан Писек на сајту IMDb (језик: енглески)