Фантазијске новчанице
Фантазијске новчанице или фантазијски новац (енгл. fantasy issues) означава издања слична новцу, чија је основна карактеристика да нису одобрена од било које институције државне власти суверене државе у чије се име, или за чију се територију (или делове територије) тај „новац” штампа или кује. Како се ради углавном о приватним издањима новчаница она нису средство плаћања, већ најчешће имају политичку или неполитичку пропагандну улогу.[1]
Основне поставке[уреди | уреди извор]
Фантазијске новчанице, су измишљена и лажна монетарна издањима, често се врло типичним фалсификатима. Њихово издавање најчешће, има пропагандно-политичку улогу. Зато су у свету издавачи овог новца разни сепаратистички, ослободилачки и други покрети, углавном у иностранству (политичка емиграција).[2]
Издавачи ових новчаница могу бити и приватна лица или институције у самој земљи за коју се исти издаје.
Како се ради углавном о приватним издањима која нису средство плаћања, фантазијски новац најчешће има пропагандну функцију (политичку или неполитичку).
Занимљиво је да се највећи број новчанице ове врсте односе на бившу СФР Југославију.[3] Наиме први наговештаји распада Југославије тесно су били везани за нумизматику. Такав новац се појавио у свим федералним јединицама бише СФР Југославије осим у Војводини. Нека од ових издања попут словеначких тада још незваничних „Липа” које су проглашене за полу-званична средства плаћања, упоредо са још увек службеним југословенским динаром. Већ почетком 1990. године липа заузима место у монетарном систему Словеније. То толеришу словеначке, а не спречавају југословенске савезне власти. Прво издање била је новчаница од 1 липе са датумом 29.11.1989. године. Да овај тренд штампања фантазијских новчаница није карактеристичан само за оне земље које су желеле да напусте Југославију говори и податак да је и у Србије дошло до појаве издавања фантазијских новчаница почетком 1990-их. То су била сувенир издања пропагандног карактера, оба издања - за Србију и за Црну Гору - штампана у Ужицу. То је била „Србијанка” као новчаница Републике Србије и тзв. Уједињених Српских Република, као и „Перпер” као новчаница Републике Црне Горе.[1]
Међутим мотив за израду ових новчаница не мора бити политичко-пропагандни (ако је то најчешћи разлог издавања), већ жеља неког аутора да види и покаже другима како су неке новчанице могле изгледати да су биле издате.
Такође поједини нумизматичари да би мало освежили нумизматичко тржиште, у области фантазијских новчаница, приступају изради „нових” чији се дизајн базира на неизданим новчаницама. Пример за то су новчанице ФНР Југославије с краја 40-их и почетка 50-их година које су познате под именом „Информбиро серија”. Ове новчанице штампао је у Немачкој почетком 20. века нем. Manfred Dietl.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Ranko Mandic; Katalog fantazijskog metalnog novca jugoslovenskih zemalja (1934-1990); Moneta; Beograd; 1990
- ^ Dr. Ivan Turk; Omejevanje in razclenjevanje denarja v numizmatiki; Num. vestnik št.8; Ljubljana; 1980
- ^ Sulejmanagic, Amer. „KULINI - Fantazijski papirni novac Bosne i Hercegovine”. Magbul Škoro-sakupljač papirnog novca i razglednica. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2016.