Пређи на садржај

Френк Оушан

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Френк Оушен)
Франк Оцеан, Децембар 2011.

Френк Оушен (пуно име Кристофер Едвин Кукси; рођен 28. октобра 1987.) је амерички певач, текстописац, музички продуцент и фотограф. Он је своју музичку каријеру започео пишући текстове за друге извођаче, пре него што се 2010. придружио хип хоп групи Odd Future.[1]

Френк је 2011. године објавио свој критички успешан деби пројекат Nostalgia, Ultra, а потом је и следеће године потписао уговор са продуцентском кућом Def Jam Recordings 2012. године. Његов самиздат деби студијски албум Channel Orange (2012) добио је опште одобравање критичара. На додели Grammy-ја 2013. године, био је номинован за албум године и освојио је награду за најбољи урбани савремени албум. Хит сингл албума "Thinkin Bout You" је такође Френку донео номинацију за песму године на тој церемонији.

Пре објављивања свог дугоочекиваног другог албума Blonde (2016), који је био предмет полемике након што је Френк разрешио дуготрајне спорове око уговора са Def Jam-ом, Френк је свој први визуални пројекат, Endless, објавио искључиво на Apple Music, дан пре него што је објавио свој други студијски албум, Blonde, како би испунио свој уговор са Def Jam-ом и Blonde издао самостално.

Blonde је дебитовао на првом месту на Billboard 200 и био је врло цењен од стране критичара, што додатно показује чињеница да му је приписана титула најбољег албума 2016. године, на листи за крај године у часопису Time. Албум је добио платинумску сертификацију од стране Америчког удружење дискографских кућа (RIAA).

Међу наградама које је Френк освоји су две Grammy награде и једна Brit Awards награда. У музичкој индустрије је препознат због свог необичног музичког стила, интроспективних текстова песама, неконвенционалних техника продуцирања и широког распона вокала.[2][3]Музички критичари су му приписали заслуге за препород Р&Б-а, како је његов карактеристичан звук и стил писања песама утицао на бројне уметнике из различитих музичких жанрова.[4][5]

Ван своје музичке каријере, Френк је такође био специјални фотограф за Vogue на годишњој Мет Гала журци и направио је две насловне стране и визуални есеј за британски модни магазин i -D.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Френк, чије је пуно име Кристофер Едвин Кукси,[6] рођен је 28. октобра 1987. године у Long Beach-u u Kaliforniji.[7] Његово правно презиме је касније промењено у Бро (eng. Breaux).[8][9] Кад је имао само пет година, он и његова породица су се преселили у New Orleans.[10]

Френк се први пут упознаје са музиком помоћу његове мајке која је често пуштала џез музику у њеном аутомобилу.[11] Како је одрастао, почео је да посећује џез барове и салоне у New Orleans-у, што га је охрабрило да почне да снима сопствену музику.

Како би прикупио средства за изнајмљивање музичког студија, као тинејџер је обављао неколико послова попут прања аутомобила, кошења травњака и ходања паса својих суседа.[11]

Након што је 2005. матурирао у средњој школи John Ehret у New Orleans-у, Френк уписује универзитет у истом граду, студирајући енглески језик. [12][13] Међутим, ураган Катрина је погодио New Orleans у августу 2005. године, уништавајући његов дом и његов лични музички студио, присиливши га да се пребаци на универзитет у Louisian-и у Lafayette-у.[14] Тамо није остао дуго, пре него што се исписао.[13]

Каријера[уреди | уреди извор]

2006–2011: Почеци каријере, Odd Future и Nostalgia, Ultra[уреди | уреди извор]

2006. године Френк се преселио у Los Angeles како би наставио своју музичку каријеру, радећи притом послове на местима брзе хране и радећи разне услуге како би имао довољно новца да се прехрани. За мање од три године, утемељио је своју репутацију као текстописац.[13] Након што је склопио уговор са продукцијском куцом, Френк је пре свега писао песме за друге уметнике, укључујући Justin Bieber-а, John Legend-а и Brandy-ја.[13][14][15]

Френк је следеће рекао о свом раду у то време: "Било је тренутака када сам компоновао за друге људе, а можда би било и најлакше да то наставим и уживам у константом току прихода и анонимности. Али, то није оно због чега сам се одселио од школе и од породице." [16][17][18]

Френк на Coachella фестивалу, 2012. године

Френк упознаје чланове хип хоп колектива, Odd Future, и убрзо се и он сам придружује групи, 2009. године.[15] Његово пријатељство са чланон Odd Future-а, Tyler, The Creator-ом, поново је оснажило његову вештину писања песама. [19] Крајем 2009. године упознао је Tricky Stewart-а који му је у томе време помогао да потпише уговор са Def Jam Recordings-ом.[15][20][18] Како је време пролазило, Френк је бивао све висе исфрустриран на Def Jam и убрзо, започео је рад на сопственом пројекту.[13]

16. фебруара 2011. године, Френк је самостално издао дати пројекат, Nostalgia, Ultra, на коме је добио позитивне критике публике.[21] Пројекат се фокусира на међуљудске односе и личне рефлексије.NPR-ов Andrew Noz је рекао да је Френково писање песама "паметно и суптилно ... издвајајући га из чопора." [22]

Исте године, Френк је изјавио да су се његови односи са Def Jam-ом побољшали од изласка Nostalgia, Ultra.[23] Пројекат је учинио Френка широко познатим, што је довело до његове сарадње са реперима Jay-Z и Kanye West.[24] Френк се први пут појавио у Tyler, The Creator-овом музицком видеу за сингл "She", са Tyler-овог деби студијског албума Goblin (2011).[25][26]

Његов први наступ био је у сурадњи са Odd Future на фестивалу музике и уметности, Coachella Valley, где им се касније и придружује на њиховој турнеји по источној обали Сједињених Америчких Држава. [27] 19. маја 2011. године, Френкова издавачка кућа је најавила планове за поновно избацивање његовог пројекта Nostalgia, Ultra у виду EP-а.[28] Сингл "Novacane" објављен је на iTunes-u у мају 2011. године, а EP, који је првобитно требао бити објављен следећег месеца, је био одложен.

28. јула 2011. године, песма под називом "Thinkin Bout You", је процурила на интернет.[29] Касније је откривено да је песма била референтна песма коју је Френк написао за студијски албум уметнице Bridget Kelly. Келлy је преименовала песму, и издала ју је под именом 'Thinking About Forever'.

У августу 2011. Френк се први пут појављује на насловној страни публикације FADER у часопису броју 75.[30]

2012–2013: Orange Channel[уреди | уреди извор]

Френк објављује омот за водећи сингл са свог деби студијског албума, 10. априла 2012. Званично име песме је „Thinkin Bout You“.[31] Међутим, месец дана раније него планирано, пуна верзија песме је већ процурила на интернет.

О перспективном синглу, Френк је рекао: "Укратко ме описује као уметника тамо где сам тренутно и то је и био циљ".

"Реч је о причама. Ако напишем 14 прича које волим, онда је следећи корак да направим музичко окружење како бих најбоље обухватио те приче у песме..."[31]

Франк Оцеан, 2013. година

Френк је 2012. објавио свој деби студијски албум Channel Orange на свеопшто одобравање критичара. Албум је касније и проглашен за најбољи албум године.Такође је освојио шест Grammy номинација, а неки писци су му приписали заслуге за преусмеравање Р&Б жанра у другом, изазовнијем правцу.

Разматрано као Френково прво комерцијално издање на традиционалној дискографској листи, Channel Orange је представио несвакидашње песме које су садржале необично приповедање и социјално свестан друштвени коментар, те густи музички спој који води инспирацију из хип-хоп, соул и Р&Б музике. Фанк и електрична музика су такође утицале на његов албум. Песме о неузвраћеној љубави су посебно привукле пажњу, делом и због Френкове изјаве уочи изласка албума, када је открио да је његова прва љубав био мушкарац. Изјава је имала глобални утицај, а неки критичари су је поредили са оном, када је David Bowie открио да је бисексуалан 1972. године.[24]

2014–2016: Endless и Blonde[уреди | уреди извор]

У фебруару 2013. године, Френк је потврдио да је започео рад на свом другом студијском албуму, за који је потврдио да ће такође бити концептуални. Открио је да је на снимању за албум сарађивао са Tyler, The Creator-ом, Pharrell Williams-ом и Danger Mouse-ом. [32]

У априлу 2014. године, Френк је изјавио да је његов други албум скоро завршен, а у јуну, Биллбоард  је пријавио о томе да је Френк радио са низом уметника као што су Хаппy Перез (са којим је радио на Носталгиа, Ултра ), Цхарлие Гамбетта и Кевин Ристро, а продуценти Хит-Боy, Роднеy Јеркинс и Дангер Моусе су такође били на албуму. [33]

Френк у априлу следеце године објављује да ће његов следећи студијски албум бити доступан у јулу, подељен на две верзије, а даљи детаљи нису били објављени. Албум на крају није изашао у јулу, без објашњења за одлагање или новог датума за излазак.

Истог месеца, 2016. године, Френк наговештава на могући други албум, са сликом на својој wеб страници која упућује на датум изласка у јулу. Слика приказује картицу за библиотеку са ознаком Boys Don’t Cry и бројним печатима, са различитим датумима истека рока. Најранији датум је 2. јул 2015. а најкаснији је јул 2016.

1. августа 2016. године, око 3 сата ујутро, снимак, уживо сниман у негативном осветљењу, у наводном складишту у Brooklyn-u, [34] под покровитељством Apple Music-а, почео је да се приказује ​​на boydontcry.co. Снимак је представљао бесконачну петљу у којој се могао приметити Френк како резбари дрво, праћен спонтаним свирањем инструмената у позадини. Касније је постало јасно да су ови визуелни прикази са његовог новог пројекта, под именом Endless. Претпостављено је да пуна верзија снимка траје око 140 сати.[35]

18. и 19. августа, live stream је био попраћен музиком, и од поноћи, Apple Music линк у опису је водио до сајта пројекта под именом Endless.[36] Endless је био Френков последњи албум са Def Jam Recordings са којим је испунио свој уговор са дискографском кућом. Своје преговоре са дискографском кућом описује као "седмогодишњу шаховску игру", додајући да је заменио многе своје представнике (укључујући свог адвоката и менаџера) током процеса, као и да је морао откупити све своје музичке снимке који су раније припадали Def Jam-у .

Лого за пројекат Блонд

У поноћ, по пацифичком времену, 20. августа 2016. године, музички видео за песму под називом "Nikes" објављен је на Френковој Connect страницу на Apple Music, а касније и на његовом властиту вебсајту. [37] Такође 20. августа, Френк најављује pop-up продавнице у Los Angeles-у, New York-у, Chicag-у и Лондону за свој часопис Boys Don't Cry. Такође 20. августа, званицно је објављен његов други студијски албум, Blonde.

Blonde је дебитовао на првом месту у неколико земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, и забележио је продају од око 232.000 примерака у првој недељи.

Уместо да иде на типичну промотивну турнеју,  Френк је провео месец дана након објављивања Blonde, путујући у земље попут Кине, Јапана и Француске. Такође је одлучио да не преда свој други студијски албум на разматрање за Grammy номинацију, наводећи да "та институција сигурно има носталгичну вредност; чини се да не представља бас најбоље људе који долазе одакле је долазим." [38]

Time је Blonde сврстао као најбољи албум 2016. на својој листи за крај године.[39] Forbes је проценио да је Blonde, Френку зарадио готово миллион долара зараде након само недељу дана доступности. [40] Blonde је 9. јула 2018. године добио платинумску сертификацију од стране Америчког удружење дискографских кућа (RIAA)[41]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Phillips, Yoh. „A Brief History of Frank Ocean, Master Rapper”. DJBooth (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  2. ^ „A Close Look At Frank Ocean's Coming Out Letter”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  3. ^ Jonze, Tim (2016-08-25). „Frank Ocean: Blonde review – a baffling and brilliant five-star triumph”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-03-08. 
  4. ^ Petridis, Alexis (2012-07-11). „Frank Ocean: Channel Orange – review”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-03-08. 
  5. ^ Locker, Melissa (2012-07-10). „Frank Ocean Pours His Heart Out on Channel Orange: Album Review”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2020-03-08. 
  6. ^ „Christopher Edwin Cooksey, Born 10/28/1987 in California | CaliforniaBirthIndex.org”. www.californiabirthindex.org. Приступљено 2020-03-08. 
  7. ^ Wallace, Amy. „Frank Ocean: GQ's Men of the Year 2012 Interview”. GQ (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  8. ^ „Frank Ocean Legally Changed His Name To Frank Ocean”. The FADER (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  9. ^ „Frank Ocean”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2019-11-19. Приступљено 2020-03-08. 
  10. ^ „Frank Ocean: BBC News Interview – BBC Sound of 2012”. YouTube. 
  11. ^ а б „Frank Ocean | Biography & History”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  12. ^ Digital, D. J. „Frank Ocean Attended UL Lafayette In The Fall of 2005, But Somehow No One Really Noticed”. HOT 107.9 (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  13. ^ а б в г д Himmelman, Jeff (2013-02-07). „Frank Ocean Can Fly”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-03-08. 
  14. ^ а б Youngs, Ian (2012-01-05). „Sound of 2012: Frank Ocean”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  15. ^ а б в „Who Is Frank Ocean?”. Complex (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  16. ^ „Nas Hits the Studio with Frank Ocean”. Rap-Up (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  17. ^ Markman, Rob. „Nas Calls Odd Future's Frank Ocean 'New, Fresh'”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  18. ^ а б „Pharrell In The Studio With OFWGKTA's Frank Ocean | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales | HipHop DX”. web.archive.org. 2011-05-03. Архивирано из оригинала 03. 05. 2011. г. Приступљено 2020-03-08. 
  19. ^ „Frank Ocean Has a Cold”. Spin. 2012-04-17. Приступљено 2020-03-08. 
  20. ^ „Love vs. Money: The Weeknd, Frank Ocean, and R&B;'s Future Shock - New York Music - Sound of the City”. web.archive.org. 2011-05-12. Архивирано из оригинала 12. 05. 2011. г. Приступљено 2020-03-08. 
  21. ^ „Swimming with Frank Ocean – A review of Nostalgia, ULTRA « Frontier Psychiatrist”. web.archive.org. 2011-04-09. Архивирано из оригинала 09. 04. 2011. г. Приступљено 2020-03-08. 
  22. ^ „Frank Ocean: Smart And Subtle R&B Songwriting”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  23. ^ „Odd Future’s Frank Ocean Does Not Make R&B; - BlackBook”. web.archive.org. 2011-04-29. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 2020-03-08. 
  24. ^ а б „Frank Ocean records another first as Channel Orange is named album of”. The Independent (на језику: енглески). 2012-12-17. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 2020-03-08. 
  25. ^ „The Source - BTS: Tyler The Creator x Frank Ocean - 'She'”. archive.vn. 2012-09-13. Архивирано из оригинала 13. 09. 2012. г. Приступљено 2020-03-08. 
  26. ^ „On Set of Tyler, the Creator and Frank Ocean's 'She' Video”. Rap-Up (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  27. ^ „Frank Ocean Joining Odd Future For East Coast Tour! | News | Frank Ocean | Artists | Def Jam”. www.islanddefjam.com. Приступљено 2020-03-08. 
  28. ^ „The Source - Def Jam To Rerelease Frank Ocean's 'Nostaliga, Ultra'”. archive.vn. 2012-12-09. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 2020-03-08. 
  29. ^ „MP3: Bridget Kelly – Thinking About Forever - TheNext2Shine:Exclusive RNB Music Downloads”. web.archive.org. 2011-08-10. Архивирано из оригинала 10. 08. 2011. г. Приступљено 2020-03-08. 
  30. ^ „World Premiere! The FADER Issue #75: Fall Fashion Featuring Frank Ocean and The Rapture”. The FADER (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  31. ^ а б „Single Cover: Frank Ocean – 'Thinkin Bout You'”. Rap-Up (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  32. ^ „Frank Ocean's Next Album Is On Its Way!”. Perez Hilton (на језику: енглески). 2013-02-21. Приступљено 2020-03-08. 
  33. ^ „Frank Ocean Signs to New Management With Three Six Zero”. Billboard. 2014-09-15. Приступљено 2020-03-08. 
  34. ^ „Pigeons & Planes: The Best in New Music Discovery and Curation”. Complex (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  35. ^ „The Full Version Of Frank Ocean's "Endless" Video Is 140 Hours Long”. HotNewHipHop (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-09. 
  36. ^ Legaspi, Althea; Legaspi, Althea (2016-08-19). „Frank Ocean Unveils Contemplative 'Endless' Visual Album Stream”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  37. ^ Music, Apple (2016). „Watch the world premiere of Frank Ocean's #Nikes.”. @AppleMusic (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  38. ^ Caramanica, Jon (2016-11-15). „Frank Ocean Is Finally Free, Mystery Intact”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-03-08. 
  39. ^ Cox, Jamieson. „The Top 10 Best Albums of 2016”. TIME.com. Приступљено 2020-03-08. 
  40. ^ Robehmed, Natalie. „Frank Ocean Already Made $1 Million By Going Independent”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-08. 
  41. ^ „Frank Ocean's 'Blonde' Goes Platinum”. Vibe (на језику: енглески). 2018-07-26. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 2020-03-08. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frenk_Oušan&oldid=27390566”