Футуристичка архитектура

С Википедије, слободне енциклопедије
Цртеж La Città Nuova Анотнија Сант-Елија, 1914.

Футуристичка архитектура је рођена у раном 20. веку као облик архитектуре коју карактеришу изражени хроматизам, дугачке динамичке линије, које сугеришу брзину, покрет, хитност и лирски израз: била је део футуризма, уметничког покрета основаног од стране Филипа Томаза Маринетија, који је израдио први манифест, Манифест футуризма, 1909. године. Овај покрет је привукао не само песнике, музичаре и сликаре (као што су Умберто Бочони, Ђакомо Бала, Фортунато Деперо и Енрико Прамполини) већ и архитекте. Култ Доба машина и чак глорификације рата и насиља су били међу темама футуриста (неколико истакнутих футуриста су били убијени након што су су добровољно отишли у Први светски рат). Каснија група је укључивала архитекту Антонија Сант-Елија, који је, иако је градио мало, превео футуристичку визију у урбану форму.

Историја италијанског футуризма[уреди | уреди извор]

Лингото фабрика у Торину. Са својом тест стазом на крову је била призната 1934. као први футуристички проналазак у архитектури

Године 1912, три године након Марнетијевог Манифеста футуризма, Антонио Сант-Ели и Марио Кијатоне учествовали су у изложби Nuove Tendenze (лит. Нови трендови) у Милану. Године 1914. група је представила своју изложбу са ”Поруком” Сант-Елија, која је касније уз допринос Филипа Томаза Маринетија постала Manifesto dell’Architettura Futurista (,, Манифест футуристичке архитектуре”). Незванично, Бочони је радио на сличном манифесту, али је Маринети преферирао Сант-Елијево дело.

Касније током 1920. написан је још један манифест. Написао га је Вирђилио Марки, а звао се Manifesto dell’Architettura Futurista–Dinamica (,, Манифест футуристичке архитектуре-динамика”). Оторино Алојзио је радио у стилу који је утврдио Марки; пример Casa del Fascio у Асти.

Центар цивилне правде, Манчестер (2008) од Дентона Крокера Маршала, познат по својим носачима и правим линијама
Сан Франциско Мариот Марквис у Сан Франциску, Калифорнија, познат пример пост-модернистичког футуризма; дизајнирао га је Анотни Џ. Ламсден (1989). На врху је стаклена кула у облику џубокса

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]