3D рачунарска графика

С Википедије, слободне енциклопедије

3D објекат

3D рачунарска графика (или 3D графика, тродимензионална рачунарска графика, тродимензионална графика) је појам који означава различите методе стварања и приказивања тродимензионалних објеката помоћу рачунарске графике.

Подјела[уреди | уреди извор]

3D рачунарска графика дијели се на више подручја: моделирање, тродимензионалне геометријске трансформације, тродимензионална визуелизација, тродимензионална објект репрезентација, и рендеринг.

Графичке функције за описивање саставних дијелова слике[уреди | уреди извор]

Општи софтверски пакети за графичке програме за разлику од пакета за посебну употребу обезбјеђују библиотеке са графичким функцијама које се могу користити у програмским језицима као што су C, C++, Java или Fortran. Функције у типичним графичким библиотекама укључују оне за описивање дијелова слике (праве линије, полигони, сфере и други објекти), штимања вриједности боје, одабир погледа сцене, те подешавање ротације и других преобликовања

Геометријске трансформације[уреди | уреди извор]

Операције које примјењујемо на геометријски опис објекта да би га премјестили, ротирали, промијенили његову величину или рефлектовали се називају геометријске трансформације.

3D визуелизација[уреди | уреди извор]

3D објект репрезентација[уреди | уреди извор]

Графички приказ може садржавати велики број различитих врста објеката (геометријских модела) са различитим материјалних површинама: дрвеће, цвијеће, папир, челик, облаке, стакло, пластику, одјећу, итд.

Методе за одређивање видљиве површине[уреди | уреди извор]

Велика пажња при добивању реалистичног графичког приказа се посвећује одређивању видљивих површина приказа са одређене позиције гледања.

  • Предње и задње лице полигона
  • Метод простора објекта
  • Метод простора слике

Рендеринг[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]