Ашваганда

С Википедије, слободне енциклопедије

Ашваганда
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Соланалес
Породица: Соланацеае
Род: Wитханиа
Врста:
W. сомнифера
Биномно име
Wитханиа сомнифера
Синоними[1]
  • Пхyсалис сомнифера L.
  • Wитханиа кансуенсис Куанг & А. M. Лу
  • Wитханиа мицропхyсалис Суесс.

Ашваганда (Wитханиа сомнифера) је лековита биљка која се често користи у ајурведској медицини и традиционалној индијској медицини. Ова биљка, позната и као „индијски гинсенг” или „зимзелена”,[појаснити] потиче из Индије, али се такође може наћи и у другим деловима Азије, као и у Африци.

Ево неколико карактеристика и описа ашваганде:

  1. Изглед: Ашваганда је вишегодишња биљка која може да нарасте до висине од око 30-150 цм. Њене мале цветове можете наћи у различитим бојама, укључујући зелену, белу, жуту и црвену.
  2. Листови: Листови ашваганде су елиптични и тамнозелени. Имају карактеристичан мирис који подсећа на коња, што је и разлог за име ашваганда, што на санскриту значи „мирис коња”.
  3. Корен: Корен ашваганде је најважнији део биљке и користи се у медицинске сврхе. Корен је дебел и меснат, сличан корену ђумбира. Он се често суши и користи за прављење праха, тинктура или чаја.
  4. Лековита својства: Ашваганда је позната по својим адаптогеним својствима, што значи да може помоћи организму да се носи са стресом и променама околине. Такође се сматра да има антиоксидативне, антиинфламаторне и имуномодулаторне особине. Користи се за побољшање општег здравља, јачање имуног система, смањење стреса и анксиозности, повећање енергије и побољшање квалитета сна.
  5. Употреба: Ашваганда се може конзумирати у различитим облицима, укључујући капсуле, прах, чајеве и тинктуре. Дозирање и начин употребе зависе од индивидуалних потреба и препорука стручњака за ајурведску медицину.

Ашваганда је постала све популарнија и ван Индије због својих потенцијалних здравствених користи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wитханиа сомнифера (L.) Дунал”. Тропицос. Миссоури Ботаницал Гарден. Приступљено 25. 2. 2012.