Ašvaganda
Изглед
Ašvaganda | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Kladus: | Tracheophytes |
Kladus: | Angiospermae |
Kladus: | Eudicotidae |
Kladus: | Asterids |
Red: | Solanales |
Porodica: | Solanaceae |
Rod: | Withania |
Vrsta: | W. somnifera
|
Binomno ime | |
Withania somnifera | |
Sinonimi[1] | |
|
Ašvaganda (Withania somnifera) je lekovita biljka koja se često koristi u ajurvedskoj medicini i tradicionalnoj indijskoj medicini. Ova biljka, poznata i kao „indijski ginseng” ili „zimzelena”,[pojasniti] potiče iz Indije, ali se takođe može naći i u drugim delovima Azije, kao i u Africi.
Evo nekoliko karakteristika i opisa ašvagande:
- Izgled: Ašvaganda je višegodišnja biljka koja može da naraste do visine od oko 30-150 cm. Njene male cvetove možete naći u različitim bojama, uključujući zelenu, belu, žutu i crvenu.
- Listovi: Listovi ašvagande su eliptični i tamnozeleni. Imaju karakterističan miris koji podseća na konja, što je i razlog za ime ašvaganda, što na sanskritu znači „miris konja”.
- Koren: Koren ašvagande je najvažniji deo biljke i koristi se u medicinske svrhe. Koren je debel i mesnat, sličan korenu đumbira. On se često suši i koristi za pravljenje praha, tinktura ili čaja.
- Lekovita svojstva: Ašvaganda je poznata po svojim adaptogenim svojstvima, što znači da može pomoći organizmu da se nosi sa stresom i promenama okoline. Takođe se smatra da ima antioksidativne, antiinflamatorne i imunomodulatorne osobine. Koristi se za poboljšanje opšteg zdravlja, jačanje imunog sistema, smanjenje stresa i anksioznosti, povećanje energije i poboljšanje kvaliteta sna.
- Upotreba: Ašvaganda se može konzumirati u različitim oblicima, uključujući kapsule, prah, čajeve i tinkture. Doziranje i način upotrebe zavise od individualnih potreba i preporuka stručnjaka za ajurvedsku medicinu.
Ašvaganda je postala sve popularnija i van Indije zbog svojih potencijalnih zdravstvenih koristi.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Withania somnifera (L.) Dunal”. Tropicos. Missouri Botanical Garden. Приступљено 25. 2. 2012.