Ацтионес адиецтициае qуалитатис
 |
Ацтионес адиецтициае qуалитатис у преводу са латинског "тужбе које додају квалитету" (робу како би могао закључити неки облигациони однос), тужбе су преторскога права које омогућују трећим особама наплату дуга из облигационог односа којег је, за свог господара, закључио роб (или алиени иурис).
Доказ су вештине римских правника, да се учине ваљаним правни послови које закључују робови (или алиени иурис)
Овим се тужбама омогућује правна сигурност трећих особа. Наиме, са ширењем римске територија, није више било могуће да патер фамилиас посебно обавља све послове. Те је обвезе морао предати способнијим синовима (иначе особама алиени иурис) или робовима.
Како би треће особе имале јемство, како ће се закључени облигациони однос поштовати, претор је својим едиктом заштитио права трећих.
Како у Римском праву без тужбе - нема права (сине ацтио нулла облигатио) преторски је Едикт садржао неколико врста ових тужбе:
1. Ацтио де пецулио;
2. Ацтио qуод иуссу;
3. Ацтио трибуториа;
4. Ацтио инститориа;