Алагебријум

С Википедије, слободне енциклопедије
Алагебријум
IUPAC име
4,5-диметил-3-(2-оксо-2-фенилетил)-тиазолијум хлорид
Идентификатори
CAS број341028-37-3 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 216306
ChemSpider187495 ДаY
UNIIDGH49JXB1F ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC13H14ClNOS
Моларна маса267,774 g/mol
  • [Cl-].O=C(c1ccccc1)C[n+]2c(c(sc2)C)C
  • InChI=1S/C13H14NOS.ClH/c1-10-11(2)16-9-14(10)8-13(15)12-6-4-3-5-7-12;/h3-7,9H,8H2,1-2H3;1H/q+1;/p-1 ДаY
  • Key:MKOMESMZHZNBIZ-UHFFFAOYSA-M ДаY

Алагебријум (ALT-711) је потенцијални лек. Он је био први кандидат лека који је клинички тестиран као средство за раскидање умрежавања узрокованог крајњим производима узнапредовале гликације, чиме се поништава један од главних механизама старења.[1] Алагебриум је дизајниран да на тај начин преокреће очвршћавање зидова крвних судова, што доприноси хипертензији и кардиоваскуларним болестима, као и многим другим формама деградације везаним за умрежавање протеина.[2][3][4] Показано је да је алагебријум ефективан у редуковању систолног крвног притиска[5] и да је терапеутски користан код пацијената са дијастолним затајењем срца.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Р&D овервиеw: А.Г.Е. цросслинк бреакерс анд Алагебриум”. Алтеон Цорпоратион. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007. 
  2. ^ „Продуцт Цандидате: А.Г.Е. цросслинк бреакерс”. Алтеон Цорпоратион. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007. 
  3. ^ Лиса Мелтон (2000). „АГЕинг – бреакинг тхе бондс” (2). Новартис Фоундатион Буллетин. Архивирано из оригинала 06. 08. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007. 
  4. ^ Цармиа Борек (2001). „Аге бреакерс” (2). Лифе Еxтенсион Магазине. Приступљено 4. 7. 2007. [мртва веза]
  5. ^ Бакрис ГЛ, Банк АЈ, Касс ДА, Неутел ЈМ, Престон РА, Опарил С (2004). „Адванцед глyцатион енд-продуцт цросс-линк бреакерс. А новел аппроацх то цардиовасцулар патхологиес релатед то тхе агинг процесс”. Америцан Јоурнал оф Хyпертенсион. 17 (12 Пт 2): 23С—30С. ПМИД 15607432. дои:10.1016/ј.амјхyпер.2004.08.022. 
  6. ^ Литтле WЦ, Зиле МР, Китзман ДW, Хундлеy WГ, О'Бриен ТX, Дегрооф РЦ (2005). „Тхе еффецт оф алагебриум цхлориде (АЛТ-711), а новел глуцосе цросс-линк бреакер, ин тхе треатмент оф елдерлy патиентс wитх диастолиц хеарт фаилуре”. Јоурнал оф Цардиац Фаилуре. 11 (3): 191—195. ПМИД 15812746. дои:10.1016/ј.цардфаил.2004.09.010. 

Види још[уреди | уреди извор]