Александар Марчићев
Александар Марчићев (Београд, 11. новембар 1966) српски је писац. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. У српској књижевности заузима статус на граници опскурног и култног. [1] Живи и ради у Београду. Отац двоје деце.
Романи[уреди | уреди извор]
- Греси светог Макса (2007, ужи избор за НИН-ову награду) [2]
- Сви животи Захарија Неузинског (2008, ужи избор за НИН-ову награду) [3]
- Виктор Ајсберг – срећан, упркос свему (2009)
- Је л' се сећаш кад је Тито умро? (2017)
Награде[уреди | уреди извор]
- награда „Данило Киш“ (1997)
- „Бранкова награда Матице Српске“ (1997)
- стипендија Фонда „Борислав Пекић“ (2002) [4]
- субвенција Фондације „Тéнот“ (2006)
- награда „Мали Немо“ (2007)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Најбољи писац за ког нисте чули http://stereoart.me/2014-11-05-03-46-16/rubrike/knjizara/item/914-najbolji-pisac-za-kog-niste-culi
- ^ https://www.nezavisne.com/kultura/pozornica/Laureat-Dragan-Velikic/18935
- ^ ОСАМНАЕСТ РОМАНА У УЖЕМ ИЗБОРУ ЗА НИНОВУ НАГРАДУ http://www.kul-tim.net/?p=2534
- ^ Borislav Pekić: Konkurs "Fonda Borislav Pekić"
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
