НИН-ова награда
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, а додељује је НИН. НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“.
Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић, Живојин Павловић, Драган Великић и Светислав Басара. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963 и 1964). Награду је до сада примило и пет списатељки – Дубравка Угрешић 1988. године, Светлана Велмар-Јанковић 1995. године, Гроздана Олујић 2009. године, Гордана Ћирјанић 2010. године и Ивана Димић 2016. године. Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде је тада остао Миодраг Булатовић са романом „Црвени петао лети према небу“. Међутим, Булатовић је касније, 1975., ипак добио НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“. НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за „Пешчаник“, и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за „Хлеб и страх“. О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова.
Добитник за 2020. годину био је Светислав Басара за роман „Контраендорфин”.[1]
У јануару 2021. дошло је до бојкота ове награде од једног броја интелектуалаца и јавних личности, пошто је након приватизације недељника НИН временом дошло до тога да у жирију награде нема књижевника ни књижевних критичара.[2]
Добитници[уреди | уреди извор]
Досадашњи добитници НИН-ове награде су:
Ова листа се генерише помоћу података са Википодатака, а периодично је ажурира бот.
Промене које се изврше унутар подручја листе ће бити уклоњене до следећег ажурирања!
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Светислав Басара добитник Нинове награде за роман године”. Нова.рс. 25. 1. 2021. Приступљено 25. 1. 2021.
- ^ Мирковић, М. (23. 1. 2021). „Велики број угледних личности својим потписом дао подршку бојкоту "Нинове" награде за роман године”. Вечерње новости. Приступљено 24. 1. 2021.
