НИН-ова награда
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, а додељује је НИН. НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били Добрица Ћосић, Живојин Павловић и Драган Великић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године узастопно (1963. и 1964). Награду је до сада примило и пет списатељки - Дубравки Угрешић 1988. године, Светлани Велмар-Јанковић 1995. године, Гроздани Олујић 2009. године, Гордани Ћирјанић 2010. године и Ивани Димић 2016. године. Награда није додељена једино 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде је тада остао Миодраг Булатовић са романом „Црвени петао лети према небу“. Међутим, Булатовић је касније, 1975., ипак добио НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“. НИН-ову награду вратили су Данило Киш, награђен 1972. године за „Пешчаник“, и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године за „Хлеб и страх“. О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова.
Добитник за 2019. годину био је Саша Илић за роман „Пас и контрабас”.[1]
Добитници[уреди | уреди извор]
Досадашњи добитници НИН-ове награде су:
Ова листа се генерише помоћу података са Википодатака, а периодично је ажурира бот.
Промене које се изврше унутар подручја листе ће бити уклоњене до следећег ажурирања!
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Саши Илићу Нинова награда за књигу „Пас и контрабас””. Политика. 20. 1. 2020. Приступљено 8. 3. 2020.
