Аслауг

Аслауг је била краљица у нордијској митологији, која се помиње у бројним нордијским сагама.

У Саги о Рагнару Лодброку Аслауг се помиње као кћерка Сигурдова (легендарног хероја из нордијске митологије и централне фигуре Волсунга Саге) и Брумхилде, али је о њој бринуо Брумхилдин поочим Хајмер. Након смрти њених родитеља Хајмер се бринуо за њену безбедност па је направио довољно велику харфу да сакрије девојчицу и тако је са њом путовао по земљи као сиромашни музикант. Након што су стигли у једно норвешко село Спангерид остали су да преноће код сељана Акеа и Гриме. Аке и Грима су веровали да Хајмер у харфи чува благо па су га убили. Када што су у харфи видели Ауслаг одлучили су да је они одгајају и дали су јој име Крака (врана) и крили су њено племићко порекло. Али једног дана док се купала у реци Рагнарови људи су је видели и били су опчињени њеном лепотом, потом је Рагнар послао своје људе по њу и наредио јој да дође ни обучена и необучена, ни гладна ни сита, ни сама ни у друштву. Тада је Аслауг дошла одевена мрежом, гризући лук и у друштву са псом. Када је Рагнар угледао био је опчињен њеном лепотом и њеном памећу и предложио јој брак, али је она то одбила док не испуни своју мисију у Норвешкој. Када је Рагнар посетио једног шведског грофа, он га је убедио да одбаци Аслауг и ожени његову кћерку, Ингеборг. На повратку кући, три птице су већ обавестили Аслауг о Рагнаровим плановима тако да му је она рекла њено право порекло. Да би доказала да је она кћерка Сигурда који је убио Фафнира, она је рекла да ће родити дете чије очи ће носити слику змије. То се десило и она је родила сина Сигурда Са Змијом у Оку. Када је шведски гроф сазнао да је Рагнар променио мишљење, побунио се против њега, али је убијен од Рагнарових синова.

Аслауг је Рагнару родила 4 сина: Ивар Без Костију, Хвитсерк, Уба и Сигурд Са Змијом у оку.

Литература

• Тхорпе, Бењамин (1851). „Оф Рагнар анд Аслауг”. Нортхерн Мyтхологy, Цомприсинг тхе Принципал Популар Традитионс анд Суперститионс оф Сцандинавиа, Нортх Германy анд тхе Нетхерландс. Лумлеy. стр. 109—113. 
• Моррис, Wиллиам (1870). „Тхе Фостеринг оф Аслауг”. Тхе Еартхлy Парадисе.