Норвешка

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 58°—71° СГШ, 4°—31° ИГД

Краљевина Норвешка
Kongeriket Noreg
Застава Норвешке Грб Норвешке
Застава Грб
Крилатица: Alt for Norge
(срп. „Све за Норвешку”)
Химна
Ja, vi elsker dette landet
Положај Норвешке
Главни град Осло
59°56′N 10°41′E / 59.933° СГШ; 10.683° ИГД / 59.933; 10.683
Највећи град Осло
Службени језик норвешки [н. 1]
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Харалд V од Норвешке
 — Премијер Јенс Столтенберг
Стварање 11. мај 1814
 — Независност Из уније са Шведском 
 — Објављена 7. јун 1905
 — Призната 26. октобар 1905
Површина  
 — укупно 324.220 km2 (68) [н. 2]
 — вода (%) 6
Становништво  
 — 2006. 4.629.566(114)
 — 2001. 4.520.947
 — густина 14/km2 (166)
БДП / ПКМ ≈ 2005
 — укупно $194,7 милијарди(42)
 — по глави становника 42.056(2)
ПХР (2003) 0,963(1) — висок
Валута Круна [н. 2]
 — код валуте NOK
Временска зона UTC +1 до +2
Интернет домен .no [н. 3]
Позивни број +47
 [н. 1] званични језик је букмал и њоркс, док су додатни сами који је „ко-званични” у шест општина те фински у једној општини
 [н. 2] без Свалбарда и Јан Мајена
 [н. 3] постоје два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен те .bv за Буве острво

Норвешка (норв. Norge или Noreg), или службено Краљевина Норвешка (норв. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва северне Европе.[1] Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже претензије и на Земљу краљице Мод на Антарктику.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Норвешке

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство за време владавине Улава Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Норвешке
Рајне, Лофотен, поглед са врха Рајнебрингена

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова као и „Земља поларнг сунца“.

  • Укупна површина: 324.220 km²
    • копно: 307.860 km²
    • море : 16.360 km²
    • главни град:Осло

Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Норвешке

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 39,7 година. Писменост у Норвешкој је 99%. Највећи број Норвежана тј. 86% су лутерани, а од осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоре - Олесунд - Трондхејм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина.

Геополитичка мапа Норвешке.

Норвешки окрузи су:

       

Норвешка такође има и две саставне прекоморске територије, Јан Мајен и Свалбард. Има такође и три Антарктичке и Субантарктичке зависне територије:острво Буве, острво Петар I и Земља краљице Мод.

Градови[уреди]


Осло
Осло
Берген
Берген
Трондхејм
Трондхејм
Ставангер
Ставангер
Поредак Град Округ Број становника Кристијансанд
Кристијансанд
Фредерикстад
Фредерикстад
Тромсе
Тромсе
Драмен
Драмен
1 Осло Осло и Акерсхус 634.463
2 Берген Хордаланд 271.949
3 Трондхејм Јужни Тренделаг 182 035
4 Ставангер Рогаланд 130.754
5 Кристијансанд Западни Агдер 85.983
6 Фредерикстад Естфолд 77.591
7 Тромсе Тромс 71.590
8 Драмен Бускеруд 66.214
9 Боде Нордланд 49.731
10 Олесунд Мере ог Ромсдал 45.747
11 Сандефјорд Вестфолд 44.976
12 Арендал Источни Агдер 43.841
13 Ларвик Вестфолд 43.258
14 Тенсберг Вестфолд 41.550
15 Хавесунд Рогаланд 36.099
16 Порсгрун Телемарк 35.516
17 Мос Естфолд 31.308
18 Халден Естфолд 30.132
19 Хамар Хедмарк 29.520
20 Лилехамер Опланд 27.028
[1]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]