Норвешка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Норвешка
Kongeriket Noreg
Flag of Norway.svg
Coat of arms of Norway.svg

Крилатица:
Alt for Norge
(срп. „Све за Норвешку”)
Химна:
Ja, vi elsker dette landet
{{{alt}}}
Главни град Осло
59°56′N 10°41′E / 59.933° СГШ; 10.683° ИГД / 59.933; 10.683Координате: 59°56′N 10°41′E / 59.933° СГШ; 10.683° ИГД / 59.933; 10.683
Највећи град Осло
Службени језик норвешки [н. 1]
Владавина
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Харалд V од Норвешке
 — Премијер Јенс Столтенберг
Историја
Стварање 11. мај 1814.
 — Независност Из уније са Шведском
 — Објављена 7. јун 1905.
 — Призната 26. октобар 1905.
Географија
Површина
 — укупно 324.220 km2(68) [н. 2]
 — вода (%) 6
Становништво
 — 2006. 4.629.566(114)
 — 2001. 4.520.947
 — густина 14/km2(166)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2005
 — укупно $194,7 милијарди(42)
 — по глави становника 42.056(2)
ПХР (2003) 0,963(1) — висок
Валута Круна [н. 2]
 — код валуте NOK
Остале информације
Временска зона UTC +1 до +2
Интернет домен .no [н. 3]
Позивни број +47

 [н. 1] званични језик је букмал и њоркс, док су додатни сами који је „ко-званични” у шест општина те фински у једној општини
 [н. 2] без Свалбарда и Јан Мајена
 [н. 3] постоје два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен те .bv за Буве острво

Норвешка (норв. Norge или Noreg), или службено Краљевина Норвешка (норв. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва северне Европе.[1] Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже претензије и на Земљу краљице Мод на Антарктику.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Норвешке

Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство за време владавине Улава Тригвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.

Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.

Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Норвешке

Положај[уреди]

Државе са којима се Норвешка граничи су: Шведска, Финска, Русија и Данска (преко мореуза Скагерак). Површина државе износи 385.178±1 km². Норвешка такође има и две саставне прекоморске територије, Јан Мајен и Свалбард. Има такође и три Антарктичке и Субантарктичке зависне територије:острво Буве, острво Петар I и Земља краљице Мод.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Рајне, Лофотен, поглед са врха Рајнебрингена

Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова као и „Земља поларнг сунца“. Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Норвешке

Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 39,7 година. Писменост у Норвешкој је 99%. Највећи број Норвежана тј. 86% су лутерани, а од осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.

Градови[уреди]


 
Lua грешка in Модул:Navbar at line 23: Invalid title Largest cities of Norway.

Извор: [1]
Град Територија Популација
Осло
Осло
Берген
Берген
Трондхејм
Трондхејм
Ставангер
Ставангер
1. Осло Осло и Акерсхус 634.463 Кристијансанд
Кристијансанд
Фредерикстад
Фредерикстад
Тромсе
Тромсе
Драмен
Драмен
2. Берген Хордаланд 271.949
3. Трондхејм Јужни Тренделаг 182 035
4. Ставангер Рогаланд 130.754
5. Кристијансанд Западни Агдер 85.983
6. Фредерикстад Естфолд 77.591
7. Тромсе Тромс 71.590
8. Драмен Бускеруд 66.214
9. Боде Нордланд 49.731
10. Олесунд Мере ог Ромсдал 45.747
11. Сандефјорд Вестфолд 44.976
12. Арендал Источни Агдер 43.841
13. Ларвик Вестфолд 43.258
14. Тенсберг Вестфолд 41.550
15. Хавесунд Рогаланд 36.099
16. Порсгрун Телемарк 35.516
17. Мос Естфолд 31.308
18. Халден Естфолд 30.132
19. Хамар Хедмарк 29.520
20. Лилехамер Опланд 27.028

Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоре - Олесунд - Трондхејм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо

Административна подела[уреди]

Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина.

Геополитичка мапа Норвешке.

Норвешки окрузи су:

       

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]