Avenged Sevenfold

С Википедије, слободне енциклопедије
Авенџд Севенфолд
Лични подаци
Друга именаА7X
Музички рад
Активни период1999. - данас
Оснивање1999 (Сједињене Америчке Државе Калифорнија, Сједињене Америчке Државе)
Жанрхард рок, хеви метал, металкор
Издавачка кућаГоодлифе Рецордс, Хопелесс Рецордс, Wарнер Бротхерс Рецордс
Чланови
Садашњи члановиM. Шедоуз
Синистер Гејтс
Зеки Венђженс
Ђжони Крајст
Брукс Вејкермен
Бивши члановиD. Рев
Арин Алџеј
Мет Вендт
Џастин Сејн
Дејмон Еш
Дискографија
Нигхтмаре
(2010) 		Хаил то тхе Кинг
(2013) 		Тхе Стаге
(2016)

Авенџд Севенфолд (енгл. Авенгед Севенфолд) је амерички хеви метал бенд из Хантингтон Бича, Калифорнија формиран 1999 године. Тројку која је представљала основу бенда чинили су певач M. Шедоуз (Метју Чарлс Сандерс), гитариста Зеки Веџенс (Зачари Џејмс Бејкер) и бубњар Рев (Џими Овен Суливан).[1] Када је име бенда у питању, Шедоуз је био инспирисан библијском причом о Каину и Авељу, конкретно фразом „ако Каин буде освећен седмоструко, Ламек ће бити седамдесет и седам пута“, што је певачу посебно запало за око. Велики успех постигли су албумом Цитy оф Евил из 2005. године, на којем су синглови: "Бат Цоунтрy", "Беаст анд тхе Харлот" и "Сеизе тхе Даy". Успех бенда пратио је њихов албум из 2007. године ("Авенгед Севенфолд"), са сингловима као што су: "Алмост Еасy", "Афтерлифе", "Деар Год" и "Сцреам".

Биографија[уреди | уреди извор]

Рана каријера (1999—2004)

Бенд је формиран 1999. године у округу Оранж, Калифорнија. Њихов први албум "Соундинг тхе Севентх Трумпет" је снимљен када су чланови бенда имали 18.година и били у средњој школи. Албум је првобитно издат за издавачку кућу Гуд Лајф Рекордингс. Након што се гитариста Синистер Гејтс придружио бенду, уводна песма "То Енд тхе Раптуре" је поново снимљена (са Гејтсом у бенду) и цео албум је поновно издат, али за Хоуплес Рекордс. Наредни албум "Wакинг тхе Фаллен" је такође издат за Хоуплес Рекордс. Кратко после издавања албума "Wакинг тхе Фаллен", Авенџд Севенфолд су потписали уговор са издавачком кућом Ворнер Брос. Рекордс.

Wакинг тхе Фаллен (2003)[уреди | уреди извор]

„Некохерентан“ дефинитивно није прва реч која вам пада на памет када помислите на други албум овог састава. Назван „Wакинг Тхе Фаллен“, наследник деби албума објављен је 26. августа за Хоуплес Рекордс. Појачани новим басистом од када је на ту позицију дошао млади Џони Крајст , Севенфолд су рафинисали свој металкор изражај, са мало јачим акцентом на „метал“ делу те кованице него што је то био случај са претходником. Тако је тешко не приметити изузетно јак утицај који су бендови као што су Слејер (енгл. Слаyер), Металика (енгл. Металлица) и Пантера имали на састав приликом писања култних хитова „Унхолy Цонфессионс“ или „Сецонд Хеартбеат“, које бенд и данас радо увршћава у концертне листе. Гитариста Синистер Гејтс је бенд попео на следећи ниво својим виртуозним стилом, те је и „Wакинг Тхе Фаллен“ много богатији вртоглавим солажама. Овај албум је такође прошао много боље када су у питању продаја и пријем. Авенџд Севенфолд су се се отиснули на путујући роцк фестивал под именом Ворп Тур, где су били један од ретких металкор бендова окружени разним хардкор и поп-панк саставима. Чланови бенда би прихватали било какву понуду и било који термин како би имали прилику да промовишу свој нови албум и изграде репутацију. Подржани јачом издавачком кућом, Авенџд Севенфолд су слетели на 15. место Топ Хитсикерс албума, листе најбољих албума нових и бендова у успону. Ипак, лепе цифре, медијска пажња и позитивне критике нису оно најбитније што је овај албум донео бенду. Најбитнији су фанови, како им је „Wакинг Тхе Фаллен“ помогао да око себе окупе изузетно лојалну, и често веома гласну базу фанова који су спремни да отворе фигуративну ватру на све оне који се осмеле да нападају бенд. Та лојална база и данас је разлог зашто су Севенфолд на челу новог таласа хеви метал сцене.

Лого: Авенџд Севенфолд

На челу са продуцентским тимом који су чинили Андреј Мурдок и Фред Аркамбаулт, Севенфолд су снимили албум који се није плашио да ода почаст коренима, али да у исто време буде нешто посебно и јединствено. Како је Шедоуз тада изјавио: „Знали смо од самог почетка да ако људи немају јако мишљење о нама никада нећемо бити ништа специјално, а ако нас обасипају љубављу или мржњом значи да имамо нешто посебно. Већину највећих бендова на свету или волите или мрзите, а ми нисмо желели да будемо изузетак тог правила. Чак и да када неко дође после наступа и каже ‘то је било јебено срање! Шта ког ђавола мислите да радите?!’ био бих срећан, зато што смо у њему изазвали реакцију и памтиће нас заувек.“

Цитy оф Евил (2005—2007)

"Цитy оф Евил", трећи албум овог бенда, изашао је 8.јуна 2005. године. Највећи успех достигли су песмом и спотом "Бат Цоунтрy" за које су добили награду за најбољи нови бенд у избору МТВ-а (ВМА награде). Албум је постао прва Златна Плоча бенда.

Авенџд Севенфолд (2007—2008)

Због великог успеха, добили су позивницу за Оззфест 2006, са познатим бендовима, као што су: ДрагонФорс (енгл. ДрагонФорце), Дистурбд (енгл. Дистурбед), Лакуна Коил (енгл. Лацуна Цоил), Хејтбрид (енгл. Хатебреед)и Систем оф а Даун (енгл. Сyстем оф а Доwн).Албум који носи назив бенда "Авенгед Севенфолд" изашао је 30.октобра, 2007. године. У првој недељи продато је 94 000 копија албума што је било довољно за улазак на Билбордову листу (4.место).Издата су и два сингла "Алмост Еасy" и "Цритицал Аццлаим".Сингл "Афтерлифе" изашао је у јануару 2008. године. Четврти сингл била је песма "Деар Год" у кантри рок стилу.Албум "Авенџд Севенфолд" изабран је за албум године од стране британског часописа Керранг!.

16.септембра 2008. године издали су CD/ДВД под називом "Ливе ин тхе ЛБЦ анд Диамондс ин тхе Роугх". ДВД је снимљен на турнеји "Тасте оф Цхаос", а на CD-у су се нашле неискоришћене песме са снимања албума "Авенгед Севенфолд".

Смрт Рева и Нигхтмаре (2009—2011)[уреди | уреди извор]

Преминули бубњар: "Рев"

Авенџд Севенфолд наступа на Сониспхере Фестивал 2.августа 2009. Ово је био Ревов послендји наступ са бендом пре његове смрти.[2]Резултати аутопсије нису били усаглашени.[3] С обзиром на трагедију која их је задесила, не би требало да чуди чињеница да је и материјал био доста мрачнији и да се на албуму нашло више споријих, сетних песама него икада пре. Бенд је настојао да кроз сваку ноту албума протка сећање на палог брата, укључујући и чињеницу да је за бубњевима регрутован Мајк Портној (Дреам Тхеатер), један од Рев-ових омиљених бубњара који је веродостојно одсвирао све деонице у стилу покојног бубњара. Међутим вероватно најемотивнији моменти на албуму стижу у виду песама „Со Фар Аwаy“, срцепарајућој балади посвећеној Рев-овој смрти, и „Фицтион“ , у којој је бенд користио Рев-ове вокалне деонице које је овај снимио за живота као демо верзије. Бенд се на овом албуму одлучио за контроверзан корак и као продуцента упослио Мике Елизондо-а, који је пре тога сарађивао углавном са поп и хип-хоп извођачима, укључујући Аланис Мориссетте, Еминем-а, Др. Дре-а, Марун 5, Фифти Цент-а и многе друге. Тешко је било поверовати да ће човек који је написао „Тхе Реал Слим Схадy“ бити у стању да изнесе силину једног од најпопуларнијих хеавy метал састава на планети, но и поред тога „Нигхтмаре“ је са продукцијске стране беспрекоран, а Елизондо је наставио да ради у оквиру жанра који није његов модус операнди, те је тако био задужен за продукцију нахваљеног албума „Тхе Хунтер“ бенда Мастодун, објављеног идуће године.[4]

„Нигхмаре“ је наишао на фантастичне реакције критике и дебитовао на Биллбоард 200 листи на првом месту, чиме је постао први албум бенда који је постигао овакав успех. Иако су бенд и Портноy изјавили да бубњар неће бити стална замена на овој позицији, заједно су се отиснули на светску турењу у подршку изузетно успешног издања. Гитариста Синистер Гејтс је у интервјуу за Метал Хаммер те године изјавио: „Осећамо да је ово наш тренутак и Џимијев тренутак, и тако је исправно. Ово је последњи материјал који је написао и ово ће бити последњи наш албум који ће заиста бити Авенџд Севенфолд албум и мора бити наш најјачи албум. Знам да ће бити, заправо већ јесте, за нас, наше породице, а уједно и веома близак нашим срцима.“

Авенџд Севенфолд је наступао на фестивалу Рок ем Ринг[5] заједно са осталим бендовима као што су Алтер Бриџ, Систем оф а Даун и Ин Флејмс. У априлу 2011. бенд је нагласио "Голден Год" награде од стране Метал Хаммер-а. Исте ноћи бенд је остварио три награде за "Најбољи вокал"(M.Шедоуз), "Најбољи гитариста"(Синистер Гејтс и Зеки Веџенс) и "Аффлицатион'с Албум године" за Нигхтмаре док је Мајк Портној добио награду "Најбољег бубњара" за свој допринос на албуму.

Хаил то тхе Кинг (2013)[уреди | уреди извор]

Шести студијски албум бенда ставио је Авенџд Севенфолд на озбиљан тест. Тхе Рев је био много више од бубњара и пријатеља, био је главни креативни покретач бенда. Као што је Гејтс изјавио, „Нигхтмаре“ је био последњи прави "Авенгед Севенфолд" албум, а „Хаил То Тхе Кинг“ њихов нови почетак. На албуму се представио нови бубњар Арин Алџеј, након што су се Портној и бенд разишли. Намера бенда је била да се окрену својим коренима и сниме директан хард роцк албум по узору на своје идоле као што су Металика, Лед Цепелин (енгл. Лед Зеппелин) и Ганс ен' роузиз (енгл. Гунс ан' росес). Међутим, по некима бенд се држао превише близу својих узора, те је немогуће не приметити сличност коју уводна „Схепхеард оф Фире“ дели са култним хитом бенда Металика, „Ентер Сандман“ или „Тхис Меанс Wар“ са песмом „Сад Бут Труе“. По разним порталима су се појављивали чланци који су упоређивали песме са албума са песмама других извођача, често налазећи сличности и где их нема. Фронтмен бенда Машин Хед, Роб Флин, је био веома строг према албуму, називајући га „колекцијом обрада“ и упоређивао са горепоменутим бендовима.

Но и упркос томе, албум је постигао огроман успех и доспео на сам врх Биллбоард 200 листе, поставши тиме други узастопни албум бенда који је добио ту почаст. Када је продукција у питању, за пултом се поново нашао Елизондо, који је сада имао мало више искуства са тежим звуком што се јасно осети на албуму. У оквиру промоције албума бенд се отиснуо на још једну велику турнеју и имао част да предводи легендарни фестивал Роцк ин Рио 2013. године и престижни британски фестивал Доwнлоад 2014. године. Међутим, уочи рада на новом албуму бенд је прошао кроз бројне промене, укључујући и отпуштање бубњара Алџеј-а и тужбу са издавачком кућом Wарнер Брос. Рад на албуму се најављује још од 2014. године, а детаља о њему је било никада мање.

Нови бубњар и Тхе Стаге (2015-данас)[уреди | уреди извор]

Лого: А7X

Брукс Векејрмен 2015. године постаје нови бубњар Авенџд Севенфолд-а. Брукс је напустио групу "Бад Религион" како би напредовао у каријери.[6] Све чешчи тренд на музичкој сцени је да извођачи без претходне најаве или медијске помпе из ведра неба објаве нови албум. Тако су између осталих Радиохед, Бијонс и Давид Боуви фанове широм света изненадили албумима око којих се прашина подигла тек након изненадног објављивања, допуштајући музици а не изјавама, фами и трачевима да воде главну реч. Било је питање времена када ће се овај модел применити на метал сцени, а реална листа кандидата који имају довољно кредибилитета да овако нешто изведу није предуга. Међутим, част да буду пионири тог тренда у овом звуку није припала бендовима Металика, Тул(енгл. Тоол) или Ајрон Мејден (енгл. Ирон Маиден)који би бар по мени били први фаворити, већ знатно млађем саставу Авенгед Севенфолд. Иако је најављен синглом за који ће се испоставити да дели име албума, „Тхе Стаге“ је изненада освануо 28. октобра. Овакав потез могао се показати као изузетно ризичан, но срећом А7X на овом албуму нуде довољно да тај ризик потпуно елиминишу.

Иако их често отписују као „онакав или овакав“ бенд на конто имиџа, свако ко је темељно преслушао бар неколико песама зна да се ради о изузетно технички поткованом саставу, дугујући то пре свега изузетним вештинама свих својих чланова. Иако је овај технички приступ песмама са иначе пријемчивом структуром обележио култне албуме „Цитy оф Евил“, „Авенгед Севенфолд“ и „Нигхтмаре“, на претходном албуму „Хаил То Тхе Кинг“ бенд је скоро у потпуности зауздао ту своју природу, изузев на песмама при крају албума као што је „Планетс“. Тако се на многим песмама на „Хаил то тхе Кинг“ просто чује како се Синистер Гејтс суздржава од комплексних, вратоломних солажа, док се сада већ бивши бубњар Арин Алџеј држи простих ритмова. Ово је по мени једна од највећих мана претходног албума, који је и поред тога изнедрио фантастичне хитове.

Срећом, на албуму „Тхе Стаге“ је та техничка страна бенда која је један од њихових најзначајнијих заштитних знакова поново на слободи и чини се израженија него икада. Гејтс и Веџенс поново упуштају у сумануте гитарске дуеле а басиста Џони Крајст звучи виртуозније него икада. Нови бубњар Брукс Векејрмен заслужује посебан пасус, како је његова изведба на овом албуму више него беспрекорна и краде апсолутно сву пажњу. Ритмови су ератични, прелази сјајно уклопљени и изузетно чести, свирка изузетно прецизна а опет јако енергична и са осетним примесама његових пунк корена. Нема сврхе скретати пажњу на појединачне песме као доказ овој тврдњи како све песме красе управо горепоменуте одлике. Фанови ће чак препознати и омаж стилу покојног Рев-а у неким деоницама посебно карактеристичним за прерано преминулог бубњара.

Поред техничког, бенд се такође вратио мало експерименталнијем стилу, па тако песма „Суннy Диспоситион“ призива лудило нумера као што су „Унбоунд (Тхе Wилд Риде)“ или сада већ култне „А Литтле Пиеце оф Хеавен“, посебно због изузетно изражених трубачких деоница. Немогуће је не приметити и утицај прогресив рок-а звука у клавијатурама на неким од комплекснијих песама као што су „Ферми Парадоx“ или 15-минутни еп „Еxист“. Ова, несумњиво најкомплекснија композиција у каријери бенда, из подуже инструменталне деонице која подједнако обилује свемирским клавијатурама и рифовима на којима би им и Хетфилд позавидео прелази у нешто мирнију, акустичном гитаром вођену ствар која се пред крај залумфава и доводи до кулминације коју још једном красе свемирске клавијатуре прожете кроз жестоке рифове и нарацију за коју је задужен популарни астрофизичар Нил деГрас Тајсон.

Оно што бих истакао као недостатак албума такође је везано за техничку природу песама. Иако се не бих усудио да их одликујем атрибутом прогресив, чињеница је да су све нумере на албуму доста комплексније од њихових досадашњих радова. Иако то изузетно радује некога попут мене ко воли да све што албум има да понуди није „на изволте“, чини ми се да на овом албуму Авенџд Севенфолд нису успели да погоде ону праву размеру техничке свирке и комерцијалних песама која је красила поменута издања која критичари сматрају њиховим крунским достигнућима. Као резултат тога, након првог слушања албума можда ћете имати проблема да се сетите како је тачно ишла ова песма, или како је звучала она следећа. На албуму нема инстант хитова као што су „Бат Цоунтрy“, „Афтерлифе“ или „Алмост Еасy“ чији би рефрени остали урезани након првог слушања. Међутим, након више преслушавања све оно што је бенд упаковао долази до изражаја, а фаворити попут насловне „Тхе Стаге“, агресивне „Год Дамн“ или етеричне „Хигхер“ (која, морам приметити, на моменте звучи као Мусе на стероидима) ће почети да вам се врте у глави и одбијати да из ње изађу.

„Хаил то тхе Кинг“ и „Тхе Стаге“ су две потпуно супротне крајности овог састава. I док је први обиловао комерцијалним хитовима, нови албум је далеко теже сварити после само једног слушања управо због одсуства истих. Ипак, верујем да ће на дуже стазе „Тхе Стаге“ остати запамћенији као зрелији, сложенији и потпунији од свог претходника. Све што треба да урадите је да му дате шансу и сваким поновним преслушавањем љуштите слојеве којима је обавијен. Авенџд Севенфолд су сазрели и овим албумом утемељили позицију једног од најперспективнијих младих хеавy метал састава.[7]

Авенгед Севенфолд се 2017. године прикљуцио турнеји Металике по Сједињеним Америчким Државама и Канади заједно са још два бенда Волбит и Гожира.[8]

Чланови[уреди | уреди извор]

Садашњи чланови[уреди | уреди извор]

Бивши Чланови[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Албуми[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прича о бенду АВЕНГЕД СЕВЕНФОЛД”. www.хардwиредмагазине.цом (на језику: српски). Приступљено 8. 6. 2018. 
  2. ^ „Попбокс - Умро бубњар Авенгед Севенфолда [с2]”. www.попбокс.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 05. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  3. ^ „Тхе Рев”. а7xсевенфолд.wееблy.цом. Приступљено 18. 5. 2018. 
  4. ^ Загорац, Немања. „Прича о бенду АВЕНГЕД СЕВЕНФОЛД”. www.хардwиредмагазине.цом (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2018. 
  5. ^ „Роцк ам Ринг 2011 Сетлистс”. сетлист.фм. Приступљено 18. 5. 2018. 
  6. ^ Марачић, Игор (9. 12. 2015). „Броокс Wацкерман нови бубњар Авенгед Севенфолда - музика.хр”. музика.хр (на језику: хрватски). Приступљено 18. 5. 2018. 
  7. ^ „Авенгед Севенфолд - "Тхе Стаге" (2016)”. www.хардwиредмагазине.цом (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2018. 
  8. ^ „Прва права стадионска турнеја Металлице после осам година креће из Балтимора”. Хеадлинер (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 05. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Авенгед Севенфолд Банд

Званичан сајт бенда

Авенгед Севенфолд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Avenged_Sevenfold&oldid=26729239”