Eminem

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Maršal Meters” i „Slim Šejdi” preusmeravaju ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Maršal Meters (višeznačna odrednica) i Slim Šejdi (višeznačna odrednica).
Eminem
Eminem live at D.C. 2014 (cropped).jpg
Eminem na koncertu u Vašingtonu 2014. godine
Ime po rođenju Maršal Brus Meters III
Druga imena Dabl Em
Em-en-Em
Datum rođenja (1972-10-17)17. oktobar 1972.(44 god.)
Mesto rođenja Sent Džozef (Misuri)
 SAD
Prebivalište Ročester Hils (Mičigen, SAD)
Zanimanje
  • muzičar
  • producent
  • glumac
  • tekstopisac
Aktivni period 1988—danas
Supružnik Kimberli Skot
(v. 1999 — развод 2001)

(в. 2006 — р. 2006)
Deca 3
Veb-sajt eminem.com
Muzička karijera
Žanr(ovi) hip hop
Instrumenti
Izdavačke kuće Aftermat entertejnment
Šejdi rekords
Interskoup rekords (trenutna)
Basmint rekords
Mešin dak rekords
Veb entertejnment
Vezani članci
Veb-sajt

Maršal Brus Meters III (engl. Marshall Bruce Mathers III; Sent Džozef, 17. oktobar 1972),[1] široj javnosti poznatiji pod umetničkim imenom Eminem (često stilizovano kao EMINƎM), američki je reper, producent i glumac. Pored solo karijere, član je detroitske grupe D12 (Derti dozen), kao i jednog od najboljih hip hop dua Bed mits Ivil (sa Rojsom da fajv-najnom). Eminem je najprodavaniji umetnik 21. veka. Magazin Roling stoun mu je dao titulu „kralja hip hopa”. Eminem je prodao više od 155 miliona albuma i još oko 110 miliona singlova širom sveta, što ga čini drugim najprodavanijim muškim umetnikom u istoriji muzičke industrije. Eminem je takođe i najprodavaniji umetnik kad se govori o digitalnom tiražu, sa prodajom od oko 45.160.000 albuma i 31 milion singlova širom sveta.

Nakon debi albuma Infinite (1996), Eminem je brzo stekao popularnost 1999. godine svojim drugim albumom — The Slim Shady LP, koji je osvojio nagradu Gremi za najbolji rep album. Naredni album, The Marshall Mathers LP, postao je najbrže prodavani album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. To je Eminemu donelo još veću popularnost, uključujući i podršku producentske kuće Šejdi rekords, koja je izbacila projekat grupe D12 na scenu. Albumi The Marshall Mathers LP (2000) i The Eminem Show (2002) ’dijamantski’ su sertifikovani u SAD po prodaji. Oba albuma su osvajanjem Gremija donela Eminemu postavljanje rekorda za tri uzastopne nagrade u istoj kategoriji. Svi ovi uspesi su bili praćeni albumom Encore (2004), veoma kritički nastrojenom i komercijalnom albumu. Eminem je otišao na pauzu 2005. godine, nakon otkazivanja rasprodate evropske turneje. Zatim je, nakon pauze, 2009. izdao Relapse i 2010. Recovery (koji je dobio nagradu za najprodavaniji album 2010. godine širom sveta). Takođe je dobio Gremi i za albume Relapse i Recovery. Eminemovi albumi The Marshall Mathers LP i The Eminem Show se nalaze na samom vrhu u kategoriji najprodavanijih albuma u prvoj nedelji objavljivanja. Njegov osmi studijski album, The Marshall Mathers LP 2, izašao je 2013. godine i osvojio dva Gremija, uključujući onaj u kategoriji za najbolji rep album (Eminem drži rekord sa najviše pobeda u ovoj kategoriji), što mu je ukupno 15. Gremi u karijeri.

The Marshall Mathers LP kao i njegov treći album, The Eminem Show, takođe su osvojili nagradu Gremi, a Eminem postaje prvi umetnik koji je uspeo da osvoji nagradu za najbolji rep album sa tri uzastopna albuma. Takođe je osvojio nagradu i 2010. godine za album Relapse, i tako zaokružio broj Gremija na 11 u dotadašnjoj karijeri. Godine 2002. osvaja Oskara za najbolju originalnu pesmu (za Lose Yourself, iz filma 8 milja), u kojem je igrao glavnu ulogu. Lose Yourself je postala pesma koja je najviše vremena provela na mestu broj jedan hip hop pesama. Eminem je potom, nakon turneje iz 2005. godine, napravio pauzu; u ovom periodu je imao problema za zavisnošću. Prvi album nakon onog iz 2004, Encore, izdat je 15. maja 2009. godine pod nazivom Relapse. Eminem je najbolje prodavani umetnik po američkom sistemu za praćenje Nilsen saundsken, a prodao je preko 155 miliona albuma u čitavom svetu i time se uvrstio među umetnike sa najbolje prodavanim albumima.

Rangiran je na 82. mestu Roling stounove liste 100 najpoznatijih umetnika svih vremena. Magazin Vajb ga je nazvao „najboljim reperom svih vremena”. Uključujući i doprinos u bendu D12, Eminem je postigao 9 prvih pozicija na Billboard Top 200 listi, dve kao član pomenutog benda i sedam kao solo izvođač. Uspeo je da rangira svojih 12 singlova na prvo mesto na sceni u zemljama širom sveta. U decembru 2009. godine, Eminema je list Bilbord prozvao „izvođačem decenije”. Njegovi albumi The Eminem Show, The Marshall Mathers LP i Encore (po redu) zauzeli su 3, 7. i 40. mesto među najboljim albumima u periodu od 2000. do 2009. godine, po pisanju magazina Bilbord. Sudeći po ovom magazinu, Eminem je izdao dva albuma od pet najprodavanijih u prvoj deceniji 21. veka. U Ujedinjenom Kraljevstvu je prodao više od 12,5 miliona albuma.

Eminem je u svojoj karijeri imao i druge poduhvate, uključujući i osnivanje sopstvene izdavačke kuće Šejdi rekords sa menadžerom Polom Rozenbergom. Takođe ima i svoj kanal, Šejd 45, na radiju Sirijus XM. U novembru 2002. godine, Eminem je glumio u muzičkoj drami 8 milja. Proslavio se i kao dobitnik Oskara u kategoriji za najbolju originalnu pesmu za film (pesma Lose Yourself), te tako postao prvi rep umetnik koji je osvojio ovu nagradu.[2] Takođe je igrao u filmovima Pranje (2001), Smešni ljudi (2009) i Intervju (2014), kao i u televizijskoj seriji Svita (gostujuća uloga 2010. godine u 10. epizodi sezone VII, Lose Yourself).

Život i karijera[уреди]

1972—1991: Detinjstvo[уреди]

Eminem je rođen kao Maršal Brus Meters III u Sent Džozefu (Misuri, SAD),[1] kao sin Debore Rej „Debi” Nelson-Meters (ranije Nelson-Brigs; rođena 6. januara 1955)[3][4][5] i Maršala Brusa Metersa ml. (poznat kao Brus; rođen 30. juna 1950).[5] Vodi poreklo od mešavine škotskih, engleskih, nemačkih, švajcarskih i poljskih predaka. Siromašna samohrana majka ga je odgojila kao sina jedinca, pošto je otac napustio porodicu pre Eminemovog drugog rođendana i nikad ga više nije kontaktirao. Do svoje 12 godine, Maršal i njegova majka su promenili više gradova u državi Misuri (uključujući i Sent Džozef, Savanu i Kanzas Siti) pre nego što su se nastanili u predgrađu Detroita Vorenu (Mičigen).[6][7]

Eminem potiče iz porodice koja se u SAD doselila iz Engleske, Nemačke/Švajcarske, odnosno Škotske. Debi je imala 14 godina kada je srela 18-godišnjeg Brusa. Kada je imala 17 godina, umalo je umrla tokom 73-časovne operacije pri rođenju svog sina.[8] Maršalovi roditelji su bili u bendu po imenu Dedi vorbaksi i svirali su u Ramadi (na granici DakotaMontana), pre nego što su se njihovi odnosi pogoršali. Brus je ubrzo napustio porodicu i preselio se u Kaliforniju;[9] kasnije je dobio još dva deteta, Majkla i Saru (rođena cca 1982).[10] Debi je kasnije imala sina po imenu Nejtan „Nejt” Kejn Samara (rođen 3. februara 1986).[5] Tokom detinjstva, Eminem i Debi su se stalno selili između Misurija i Mičigena; retko su boravili u jednoj kući više od godinu dana. U Misuriju su živeli u različitim gradovima, a u predgrađe Detroita Voren nastanili su se kada je Maršal imao 11 godina.[6][7]

Kao tinejdžer, Maršal je pisao pisma svom biološkom ocu Brusu; prema Debi, sva su došla nazad sa oznakom „vratiti pošiljaocu”.[9] Prijatelji i porodica tvrde da je Maršal imao srećno detinjstvo, ali pomalo usamljeno. Često je bio zlostavljan. Jedan progonitelj, Deandželo Bejli, Maršala je pretukao, a nakon teških provreda glave Debi je 1982. godine podnela tužbu protiv škole (slučaj je odbačen naredne godine).[8] Sa majkom Debi je živeo u jednoj od tri belačke kuće u njihovom bloku, gde su ga mlađi crnci pretukli nekoliko puta.[9] Kao dete je bio zainteresovan u pripovedanje, želeći da postane crtač stripa.[11] Međutim, nakon nabavke kopije albuma grupe Bisti bojsi, Maršal postaje zainteresovan za hip hop. Eminem je prvu rep pesmu (Reckless, feat. Ajs-Ti) čuo na albumu Breakin', koji mu je poklonio Debin polubrat Roni Polkinghorn (koji mu je kasnije postao muzički menadžer). Kada je Polkinghorn počinio samoubistvo godine 1991, Eminem je prestao da priča nekoliko dana i doživeo je psihički slom; nije imao snage da mu dođe na sahranu...[9] Danas Eminem ima istetovirano „Ronnie R.I.P.” na gornjem delu leve ruke.[9][12]

Eminemov život u domu u kojem je odrastao bio je retko stabilan; često je ulazio u sukobe s majkom, koju je socijalni radnik opisao kao „veoma sumnjivu, gotovo paranoidnu ličnost”. Kada joj je sin postao poznat, Debi nije bila impresionirana komentarima da je manje nego idealna majka, tvrdeći da je Maršalu pružila sigurnost i da je odgovorna za njegov uspeh. Debi je 1987. godine dozvolila da begunac Kimberli En „Kim” Skot ostane u njihovoj kući; nekoliko godina posle, Eminem je počeo da ulazi u i raskida veze sa Skotovom.[8] Nakon što je proveo tri godine pohađajući deveti razred, zbog izostajanja i loših ocena,[13] sa 17 godina je napustio Srednju školu „Linkoln” u Mičigenu. Iako ga je zanimao engleski jezik, nikada nije istraživao literaturu (više je bio za stripove) i nije voleo matematiku i društvene nauke.[14] Eminem je radio na nekoliko poslova da bi pomogao majci da plati račune, kasnije tvrdeći da ga je često izbacivala iz kuće bez obzira na ovo. Kada bi ga napustila da bi igrala bingo, on je slušao glasan stereo i pisao pesme.[9]

Sa 14 godina Eminem je počeo da repuje sa srednjoškolskim prijateljem Majkom Rubijem; odabrali su da nastupaju pod pseudonimom „Maniks” (engl. Manix) odnosno „Em-en-Em” (engl. M&M), od čega je kasnije nastalo „Eminem”.[1][8] Kada su kao Em-en-Em pristupili grupi Basmint prodakšons, izdali su prvi EPSteppin' Onto The Scene. Kasnije su promenili ime u Soul Intent i oko 1995. izdali svoj prvi singl — Fuckin' Backstabber u produkciji Mešin dak rekordsa. Eminem je krišom ulazio u susednu Srednju školu „Ozborn” i sa prijateljem i drugarom reperom Prufom za vreme ručka održavao fristajl rep betlove.[15] Subotom su odlazili na open mik takmičenja u Hip hop šou na Vest 7 majlu, mesto koje se smatralo nultom tačkom detroitske rep scene.[9] Mučeći se da uspe u industriji u kojoj preovlađuju crnci, Eminem je stekao poštovanje andergraund hip hop publike.[1][16][17] Kada je pisao stihove, želeo je da mu se rimuje većina reči; pisao je duge reči ili fraze na papiru, a ispod kombinovao rime za svaki slog.[14] Iako reči inače nisu imale smisla, vežbanje je Eminemu pomoglo da uvežba melodiju i rime.[14]

1992—1999: Početak karijere, Infinite i The Slim Shady LP[уреди]

Eminem na pozornici u beloj majici kratkih rukava
Eminem u Nemačkoj (1999)

Kako je reputacija Eminema rasla, tražilo ga je nekoliko rep grupa; prva je bila Nju džeksi. Nakon što su se raspali on je prešao u Soul intent, koji je izdao singl na svom EP-u Soul Intent uz fit Prufa.[1] Eminem i Pruf su se potom udružili sa još četiri repera i osnovali D12 (Derti dozen, engl. The Dirty Dozen), čiji prvi album Devil's Night izlazi 2001. godine.[9] Eminem je prvi put napravio zakonski prekršaj kao 20-godišnjak, kada je uhapšen za sudelovanje u ’drajvbaj’ pucnjavi sa pištoljem za pejntbol. Slučaj je odbačen jer se žrtva nije pojavila na suđenju.[8]

Meters je potpisao 1992. godine ugovor sa produkcijskom kućom FBT prodakšons, koju su vodili braća Džef i Mark Bas. Meters je takođe određeno vreme honorarno radio kao kuvar i perač posuđa u restoranu „Gilberts lodž” u Sent Kler Šorsu.[18] Godine 1996, snimio je album Infinite u studiju Basmint, koji je bio u vlasništvu braće Bas; album je izdat pod pod njihovim nezavisnim imenom Veb entertejnment.[19] Album je bio komercijalni promašaj nakon izlaska.[20] Eminem je kasnije izjavio: „Očigledno sam bio mlad i pod uticajem raznih umetnika, pa sam dobio mnoštvo komentara da zvučim kao Nas i Az. Infinite je pokušaj da shvatim kakav moj stil repa treba da bude, kako želim da zvučim preko mikrofona i kako predstavljam sebe. To je bio pokusni projekat. Imam osećaj da je Infinite bio samo demo koji smo malo više pogurali.” Jedna od tema upakovanih u Infinte je bila njegova borba za podizanje novorođene ćerke Hejli Džejd Skot Meters u siromašnim uslovima, kao i borba da postane bogat.[21] U ranoj karijeri, Eminem je sarađivao sa detroitskim em-sijem Rojsom da fajv-najnom, pod imenom Bed mits Ivil. Nakon izdavanja albuma Infinite, Eminemova borba sa drogom i alkoholom kulminira, te dovodi do bezuspešnog pokušaja samoubistva.[1]

Eminem je The Slim Shady LP objavio februara 1999. godine i ovaj album je postao jedan od najpopularnijih u ovoj godini, dostigavši 3× platinasti tiraž do kraja godine.[22] Sa ovim albumom popularnost je rasla i u kontroverznim tekstovima. Po izdavanju The Slim Shady EP, Maters je bio optužen da kopira stil andergraund repera Kejdža.[23][24] U toku promocije EP-a, Meters je prišao članu grupe Insejn klaun posi, Džozefu Brusu; predao mu je letak na kojem je pisalo da će grupa učestvovati na promotivnoj žurci EP-a. Brus je odbio da se pojavi, pošto ga Maršal nije prethodno pitao za dopuštenje da se ime njihove grupe nađe u promociji. Pošto je Brusovo odbijanje primio kao ličnu uvredu, kasnije ih je napadao u intervjuima koje je davao za radio-stanice.

Eminem (levo) u Areni ARCO na turneji „Up in Smoke” (jun 2000)

Džimi Ivin, osnivač Interskoup rekordsa, zahtevao je Eminemov demo snimak nakon što je ovaj osvojio drugo mesto na rep olimpijadi održanoj 1997. godine. Eminem je takođe osvojio i priznanje Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year, što mu je pomoglo da dođe do ugovora za ploču. Ivin je pustio snimak producentu Doktoru Dreu, osnivaču Aftermat entertejnmenta. Njih dvojica su počeli sa snimanjem muzike za Eminemov nadolazeći projekat, The Slim Shady LP; Eminem je bio izvođač-gost na albumu Kid Roka Devil Without a Cause. Hip hop magazin Sors u martu 1998. godine, u delu Unsigned Hype, izdaje članak o Eminemu.[25][9][26][27]

Po pisanju magazina Bilbord, u ovom trenutku života Eminem je shvatio da je muzika jedini izlaz iz nesrećnog života. Nakon potpisivanja ugovora sa Aftermat entertejnmentom odnosno Interskoup rekordsom 1998. godine, Eminem je izdao svoj prvi veliki studijski album, The Slim Shady LP, koji je većinom bio zasnovan na produkciji Doktora Drea; godinu dana kasnije, 1999. godine, Bilbord je pohvalio album kao „lirički ispred svih ostalih”. Album je postao jedan od najpopularnijih u 1999. godini i postao 3× platinasti do kraja godine.[22] Sa popularnošću albuma, u javnost su došli i kontroverzni tekstovi pesama. U pesmi 97 Bonnie and Clyde, on opisuje put sa svojom ćerkom, gde se rešava tela svoje supruge. Jedna druga pesma, Guilty Conscience, završava se ohrabrivanjem čoveka da ubije njegovu ženu i ljubavnika. Guilty Conscience je obeležio početak prijateljstva i mužičku povezanost Eminema i Doktora Drea. Dvojica umetnika će i kasnije sarađivati u stvaranju hit pesmama, uključujuci Forgot Abouth Dre i What's the Difference sa Dreovog albuma iz 2001, Bitch Please II sa The Marshal Mathers LP, Say Wath You Say sa The Eminem Show, Encore / Curtains Down sa Encore i Old Time's Sake i Crack a Bottle sa albuma Relapse. Doktor Dre se pojavljivao na svakom Eminemovom studijskom albumu pod pseudonimom „Aftermat” (engl. Aftermath). Album The Slim Shady LP je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).[28][29]

2000—2002: The Marshall Mathers LP i The Eminem Show[уреди]

Eminem i Pruf na Vudu ekspirijensu (oktobar 2000)

The Marshall Mathers LP je izašao u maju 2000. godine. Prodat je u 1,76 miliona primeraka u prvoj nedelji; time je oborio rekord Snup Dogovog prvijenca Doggystyle kao najbrže prodavan hip hop album, ali i rekord prvijenca Britni Spirs ...Baby One More Time kao najbrže prodavan singl album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.[30][31] Prvi objavljeni singl sa albuma, The Real Slim Shady, imao je uspeha na sceni i stvorio je kontroverzu zbog uvreda na račun poznatih ličnosti; između ostalog, u pesmi se kaže i da je Kristina Agilera oralnim seksom zadovoljila Freda Dersta i Karsona Dejlija.[32] U drugom singlu, The Way I Am, on otkriva svojim fanovima pritisak od strane producentske kuće na probijanje pesme My Name Is i prodaju više ploča. Iako je Eminem u spotu za My Name Is izvršio parodiju na ekscentričnog rokera Merilina Mensona, umetnici su navodno u dobrim odnosima. Menson se pominje u pesmi The Way I Am, pojavio se u muzičkom spotu za istu i na koncertu izveo lajv remiks za pesmu The Way I Am sa Eminemom.[33] Na trećem singlu Stan (koja sadrži delove Dajdoove pesme Thank You), Eminem pokušava da se izbori sa novonastalom slavom, pevajući o poremećenom fanu koji ubija sebe i svoju trudnu devojku, slično kao i u pesmi 97 Bonnie & Clyde sa albuma The Slim Shady LP.[16] U spotu za pesmu Stan, Eminem je prikazan kako piše levom rukom, što je prekinulo prepucavanje fanova o tome koja mu je ruka dominantnija. Magazin Kju je pesmu Stan nazvao trećom najboljom rep pesmom svih vremena,[34] a zauzela je deseto mesto na sličnom rangiranju sajta Top40-Charts.com.[35] Nakon što je postala jako priznata, pesma je stavljena na 290. mesto Roling stounove liste 500 Greatest Songs of All Time.[36] Jula 2000, Eminem postaje prvi belac koji se pojavio na naslovnoj stranici magazina Sors.[25] Album The Marshall Mathers LP je dobio 10× platinastih nagrada od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).

Eminem je 2001. nastupio sa Eltonom Džonom na 43. dodeli nagrade Gremi,[37] a Gej i lezbijska alijansa protiv klevete (engl. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation, GLAAD, organizacija koja je smatrala Eminemove tekstove homofobičnima) osudila je Eltonov nastup sa Eminemom.[38] Magazin Entertejnment vikli je uvrstio je pesmu na ’bestof’ listu na kraju decenije, sa sledećim komentarom: „To je bio glas koji je čuo ceo svet. Eminem, pod pritiskom optužbi za homofobične tekstove, deli binu sa gej ikonom i izvodi Stan u nastupu koji će biti nezaboravan u svakom pogledu.”[39] Na dan ceremonije, 21. februara, GLAAD je održao protest ispred losanđeleskog Stejpls centra, dvorane u kojoj se održavala dodela Gremija.[40] Muzičke turneje na kojima je Eminem učestvovao 2001. godine uključuju „Up In Smoke” (sa reperima Doktorom Dreom, Snup Dogom, Egzibitom i Ajs Kjubom)[41] i „Family Values” (sa bendom Limp Bizkit),[42] kao i „Anger Management” (sa Papa roučom, Ludakrisom i Egzibitom).

Eminemov treći veliki album je The Eminem Show. Objavio ga je maja 2002. godine i dobio još jedan hit album koji se našao na prvom mestu najboljih lista na svetu, sa prodajom od oko 1,332 miliona primeraka u prvoj nedelji.[22] Album je na scenu doneo singl Without Me, u kojem se iznose uvredljivi komentari na račun boj bendova i nekih pojedinaca, između ostalog i Limp Bizkita, Dika i Lin Čejni, Mobija i dr. The Eminem Show je po kriterijumu RIAA postao 10× platinasti. Album je oslikavao njegovu novonastalu popularnost, odnos sa suprugom i ćerkom, te status u hip hop društvu. Takođe su optužbe u pesmama bile upućene i na izbacivača, koga je Eminem video da se ljubi sa njegovom ženom 2000. godine. Stiven Tomas Erelvajn iz Olmjuzika primetio je da je i pored očigledno prisutnog besa u par pesama, ovaj album dosta manje agresivan od The Marshall Mathers LP.[43] Međutim, Leo Brent Bozel III, koji je ranije kritikovao The Marshall Mathers LP zbog iskazane mržnje prema ženi,[44] kritikovao je The Eminem Show kao album sa dosta nepristojnih reči, nadenuvši Eminemu nadimak „Eminef” zbog prečeste upotrebe engleskog vulgarizma motherfucker odnosno fuck na ovom albumu.[45] The Eminem Show je bio najprodavaniji album na svetu za godinu 2002.[46]

2003—2007: Encore i muzička pauza[уреди]

Eminem na pozornici, sa plavom kosom i u odelu
Na turneji „Anger Management”, izvodi Encore

Dana 8. decembra 2003. godine, Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država je priznala da je očekivala da se Eminem kandiduje za predsednika SAD i izjavila kako „ispituje” navode da je Eminem pretio predsedniku SAD.[47] Oni su bili zabrinuti zbog njegovih reči iz teksta za pesmu We As Americans: „Je*eš novac / Ne repujem za mrtve predsednike / Radije bih video mrtvog predsednika / Nikada nije bilo rečeno, ali ja postavljam presedan”. Pesma We As Americans je kasnije objavljena kao bonus disk albuma Encore.[48]

Encore je izdat 2004. godine i bio je još jedan njegov album koji je osvajao najbolje liste širom sveta. Prodaja ovog albuma je delimično vođena prvim singlom Just Lose It, koja sadrži uvredljive reči i psovke za Majkla Džeksona. Dana 12. oktobra 2004. godine, nedelju dana nakon objavljivanja singla Just Lose It, Džekson je pozvao losanđeleski radijski program Stiv Harvi kako bi izneo svoje nezadovoljstvo videom (koji predstavlja parodiju Majkla Džeksona kako prisustvuje parnici za zlostavljanje dece, te ugrađuje plastičnu hirurgiju, kao i incident paljenja Majklove kose tokom snimanja reklame za Pepsi 1984. godine). U pesmi Eminem kaže sledeće: „To nije udarac na Majkla / To je samo metafora / Ja sam samo psiho”. Mnogi Džeksonovi prijatelji i pristalice osudili su video, uključujući Stivija Vondera (koji je isti opisao kao „udaranje čoveka koji je pao” i „s*anje”)[49] i Stiva Harvija (koji je rekao: „Eminem je izgubio svoju propusnicu za geto. Želimo propusnicu nazad.”).[49] U ovom spotu Eminem je takođe napravio parodiju na Pi-vi Hermana, Em-si Hamera i Madonu tokom njenje svetske turneje „Blond Ambition”.[50] „Vird Al” Jankovik, koji je napravio parodiju na Eminemovu pesme Lose Yourself u zabavnom programu Couch Potato za svoj album iz 2003. godine pod nazivom Poodle Hat, izjavio je za Čikago san-tajms o Džeksonovom protestu sledeće: „Prošle godine, Eminem me prisilio na zaustavljanje produkcije videa za parodiju Lose Yourself jer je nekako mislio da bi mogla da našteti njegovoj slici ili karijeri. Tako da je ironija ove situacije što Majkl nije kivan na mene.”[51] Iako je televizija Blek entertejnment prestala da pušta video-snimak, MTV je objavio da će nastaviti sa emitovanjem istog. Sors je, preko glavnog izvršnog direktora Rejmonda „Benzina” Skota, pozvao na povlačenje videa, uklanjanje pesme sa albuma i Eminemovo javno izvinjenje Džeksonu.[52] Džekson i Soni su 2007. godine kupili Fejmoz mjuzik od Vijakoma, predavši mu prava na pesme Eminema, Šakire, Beka i drugih.[53]

Uprkos komičnoj temi vodećeg singla, Encore je imao i ozbiljnije tematike, uključujući i antiratnu numeru Mosh. Ova pesma je oštro kritikovala Džordža V. Buša i ostale američke predsednike koji su objavljivali rat i bombardovanja širom sveta; na Buša se odnosio tekst „Ovo oružje za masovno uništenje koje zovemo našim predsednikom” i psovka „Je*eš Buša”.[54] Nedelju dana pre predsedničke kampanje u SAD za 2004. Eminem je objavio video za Mosh na internetu.[55] U videu, Eminem okuplja vojsku (uključujući repera Lojda Benksa) žrtava Buševe administracije i vodi ih prema Beloj kući. Kada uđu unutra, otkriva se da su registrovani da glasaju; video završava sa porukom „GLASAJ u utorak 2. novembra” (engl. VOTE Tuesday November 2). Nakon ponovnog izbora Buša, završetak videa je izmenjen; Eminem i protestanti vrše invaziju Bele kuće tokom održavanja predsedničkog govora.[56]

Singl Like Toy Soldiers ima za temu uništenje hip hop kulture i mržnju među reperima. Album je, dakle, sačinjen manje-više od nekih komičnih ili pesama sa političkim porukama, ali i tužnih pesama. Nemoguće je ne pomenuti Mockingbird, pesmu koja je rasplakala milione ljude; Maršal se obraća ćerki Hejli Džejd odnosno usvojenoj ćerki Alejni i govori o teškom životu sa svojom porodicom koju izdržava u braku punom nesuglasica sa suprugom Kim. Takođe je bila popularna pesma Ass Like That, koja predstavlja šesti i poslednji singl albuma objavljenog juna 2005 (od kada nije izdao nijedan studijski album naredne četiri godine).

2008—2009: Relapse i Refill[уреди]

Eminem na bini u beloj majici, sivoj jakni i sa bejzbol kapom
Sa D12 (maj 2009)

Eminem se pojavio na svojoj radio-stanici „Šejd 45 Sirijus” septembra 2008. godine, kada je izjavio: „Upravo sada se nekako samo koncentrišem na svoje stvari, za ovo sada i samo izbacivanje numera i produkciju mnoštva stvari. Znate, što sam više okrenut proizvodnji više se čini da napredujem ’[zato] što počinjem da ulazim u šemu stvari’.”[57] Interskoup je potvrdio da je novi album[58] Eminema zakazan za izlazak u proleće 2009. godine.[59] Decembra 2008. godine, Eminem je pružio više informacija o albumu, za koji je prethodno otkriven naziv — Relapse. On je rekao: „Ja i Dre smo ponovo u laboratoriji kao u stara vremena, čoveče. Dre će završiti produkciju većine numera na Relapse-u. Vraćamo se svojim starim nestašnim načinima [da pravimo opet dobru muziku] ... neka za sada ovo bude sve.”[60]

Prema saopštenju za štampu od 5. marta 2009. godine, Eminem je najavio izlazak dva nova albuma ove godine. Relapse, koji je prvi album, objavljen je 19. maja; njegov prvi singl i muzički video We Made You izašli su 7. aprila.[61] Iako se Relapse nije baš pokazao u prodaji kao prethodni Eminemovi albumi, ipak je bio komercijalni uspeh sa dosta odličnih kritika, a predstavlja i veliki povratak repera u hip hop svet. Relapse je nazvan jednim od najboljih albuma u 2009. godini, a prodat je u više od pet miliona kopija širom sveta. Tokom dodele MTV filmske nagrade 2009, Saša Baron Koen je pokušao da se spusti u publiku u kostimu anđela; međutim, sleteo je nagih nogu međunožjem u potrbušnom položaju ispred Eminemove glave odnosno na njegovo lice, nakon čega je ovaj ljutito napustio ceremoniju; tri dana posle, reper je rekao da je akrobacija bila namerno priređena.[62] Dana 30. oktobra, Eminem je nastupio na festivalu Vudu ekspirijens u Nju Orleansu kao glavna zvezda, što je bio njegov prvi pravi koncert 2009. godine.[63] Nastup je uključivao nekoliko numera sa albuma Relapse, kao i dosta starijih hitova i nastup grupe D12. Eminem je 19. novembra na svom sajtu najavio Relapse Refill za 21. decembar; ovo je bilo reizdanje albuma Relapse, sa još sedam bonus numera (uključujući Forever i Taking My Ball). Eminem je povodom izlaska novog CD-a rekao:

Želim da isporučim više materijala svojim obožavateljima ove godine, kao što sam i planirao. ... Nadamo se da će ove numere sa Refill-a držati fanove dok ne izbacimo Relapse 2 sledeće godine. ... Našao sam se ponovo sa Dreom i zatim još nekoliko producenata, uključujući Džast Blejza, te otišao u potpuno drugom smeru zbog čega sam rešio da krenem od nule. Nove numere su počele da zvuče veoma drugačije od numera za koje sam ja prvobitno nameravao da se nađu na Relapse 2, ali još uvek želim da se ostale stvari čuju.[64]

Relapse je šesti studijski album izvođača. Već u prvoj nedelji od izlaska u prodaju, prodato je oko tri miliona primeraka. Ovaj album je promovisao rehabilitacioni centar „Popsomp Hils”. Pesme Déjà Vu i Beautiful je posvetio „svom najboljem prijatelju koji je ubijen 11. aprila 2006. godine” tj. sebi; u Déjà Vu-u govori o svom predoziranju metadonom 2007. godine[65] i drogiranju tokom perioda kada je prestao da se bavi muzikom,[66] kada se doveo u takvo stanje da ga se čak i ćerka plašila.[67] Poznatija pesma sa ovog albuma je i 3 a.m., u kojoj se Eminem opisuje kao serijskog ubicu tokom ubilačkog pohoda.[68][69]

Između ovog i albuma Encore izdao je 6. decembra 2005. godine svoj prvi kompilacijski album, Curtain Call: The Hits, sa najvećim hitovima do tada snimljenim. Godinu posle je izašao Eminem Presents: The Re-Up, koji je kompilacija najboljih pesama raznih izvođača Šejdi rekordsa. Nešto posle ovoga je izdao album Relapse 2: Refill.

2010—2011: Recovery i ponovno okupljanje Bed mits Ivila[уреди]

Dana 14. aprila 2010. godine. Eminem je tvitovao obožavateljima „Nema Relapse 2”. Iako su oni koji ga prate pomislili da neće biti njegovog studijskog albuma, on je zapravo promenio naslov u Recovery i ovo potvrdio tako što je tvitovao „RECOVERY” sa linkom do svog sajta. Eminem je zatim izjavio:

Prvobitno sam planirao da Relapse 2 izađe prošle godine. Ali pošto sam nastavljao sa snimanjem i radom sa novim producentima, ideja o nastavku za Relapse je počela da ima sve manje i manje smisla za mene, a i hteo sam da napravim potpuno drugačiji album. Muzika na [albumu] Recovery ispala je veoma različita od [one na albumu] Relapse, i mislim da zaslužuje svoj zaseban naslov.[70]

Njegov sedmi studijski album objavljen je 18. juna.[70] U SAD Recovery je zabeležio tiraž od 741.000 prodatih kopija u prvoj nedelji, što ga je rangiralo na vrh liste Billboard 200.[71][72] Ovo je bio šesti uzastopni Eminemov studijski album na prvom mestu u SAD, koji je takođe ostvario međunarodni komercijalni uspeh i postavio rekord kao prvorangirani album u preko devedeset država širom sveta. Recovery je ostao na prvom mestu liste Billboard 200 pet uzasopnih nedelja od ukupno sedam nedelja koliko je bio na ovoj poziciji pomenute liste.[73][74]

Bilbord je objavio da će Recovery biti najprodavaniji album 2010. godine, što će Eminema učiniti prvim umetnikom u istoriji Nilsen saundskena sa dva albuma koji su najprodavaniji do kraja godine.[75] Recovery je najprodavaniji digitalni album u istoriji.[76] Prvi singl sa ovog albuma, Not Afraid, objavljen je 29. aprila i momentalno se našao na prvom mestu liste Billboard Hot 100; muzički video za ovu pesmu je objavljen 4. juna.[77] Not Afraid je popraćen singlom Love the Way You Lie, koji je debitovao na drugom mestu pre nego što se probio na vrh.[78] Iako je Love the Way You Lie bio najprodavaniji singl 2010. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, nije uspeo da se popne na prvo mesto (ovo je prvi put da se ovo desilo u UK još od 1969).[79] Uprkos kritikama zbog nedoslednosti, album Recovery je dobio pozitivne ocene većine kritičara. Do 21. novembra 2010. godine, u SAD ovaj album je prodat u tri miliona primeraka.[80] Recovery je bio najprodavaniji album na svetu 2010. godine i pridružio se bestseler albumu The Eminem Show koji je bio najprodavaniji 2002. godine; ovako je Eminem postao reper sa dva albuma objavljena širom sveta koji su najprodavaniji do kraja godine.[46][81] Albumom Recovery, Eminem je oborio i rekord za dva uzastopna albuma broj jedan solo izvođača u SAD.[82]

Eminem i Rijana na bini ispred tri velika ekrana
Duet Love the Way You Lie sa Rijanom na partiju E3 2010

Eminem se pojavio na dodeli nagrade BET 2010. godine,[83] gde je izveo Not Afraid i Airplanes, Part II sa Bobom i Kišom Koul. Kasnije iste godine, nastupao je na koncertu Aktivižon E3. Juna 2010. godine, Eminem i Džej-Zi su najavili da će nastupati zajedno u Detroitu i Njujorku, na koncertima nazvanim turneja „Home & Home”. Prva dva koncerta su brzo rasprodata, zbog čega su održane reprize oba koncerta u istim gradovima.[84] Takođe, BET je imenovao Eminema za najboljeg repera 21. veka.[85] Eminem je 12. septembra 2010. godine otvorio ceremoniju dodele MTV Video muzičkih nagrada, izvodeći Not Afraid i Love the Way You Lie sa Rijanom koja je pevala refrene.[86] Zbog uspeha albuma Recovery i turneje „Home & Home”, Eminem je od MTV-ja dobio priznanje Hottest MC in the Game za 2010. godinu;[87] takođe, onlajn magazin Hip hop di-eks ga je proglasio em-sijem godine 2010.[88] Eminem i Rijana su ponovo sarađivali i snimili Love the Way You Lie (Part II), nastavak njihovog popularnog dueta. Za razliku od prvog dela, u drugom je Rijana glavni pevač i pesma se peva uglavnom iz ženske perspektive.[89] Decembra 2010. godine, „Great Eminem Recovery” zauzeo je prvo mesto na listi „Bilbordovih Top 25 muzičkih momenata 2010. godine”.[90] Eminem se pojavio i na dodeli nagrada Gremi 13. februara 2011. godine, kada je izveo Love the Way You Lie (Part II) (sa Rijanom i Adamom Levinom) i I Need a Doctor (sa Doktorom Dreom i Skajlar Grej).[91] Tog februara objavljeno je da će Space Bound da bude četvrti singl albuma Recovery, sa muzičkim spotom za pesmu u kojem glumi bivša porno zvezda iz SAD Saša Grej;[92][93] dugo očekivani video je objavljen 24. juna na iTunes storu.[94]

2012—2013: The Marshall Mathers LP 2[уреди]

Eminem je 24. maja 2012. godine obznanio da radi na svom sledećem studijskom albumu,[95] koji bi trebalo da bude pušten u prodaju 2013. godine.[96] Bez ikakvog naslova ili datuma objavljivanja album se našao na brojnim listama najiščekivanijih albuma u 2013. godini (uključujući MTV); magazin Kompleks ga je rangirao na šestu poziciju, a Iks-iks-el na petu.[97]

Dana 11. februara 2013. godine, Eminemov menadžer Pol Rozenberg je najavio njegov osmi studijski album, koji će biti objavljen nakon Memorijalnog dana te godine. „U potpunosti očekujemo izlazak novog Eminemovog albuma 2013. Radio je već na njemu neko vreme”, rekao je Rozenberg. „Sigurno se može reći da će izaći nekad nakon Memorijalnog dana, ali nisu tačno sigurni kada. Imamo neke datume rezervisane za njega da nastupa uživo u Evropi u avgustu, tako da pokušavamo da vidimo šta se još poklapa.” Album je ostao nenaslovljen.[98] Doktor Dre je 22. marta izjavio da radi sa Eminemom na albumu i da je skoro gotov;[99] No Aj-Di je potvrđen kao producent.[100]

Pesma pod nazivom Survival (feat. Liz Rodrigez), nastala u saradnji sa producentom Di-džej Kalilom, premijerno je puštena 14. avgusta 2013. godine u multiplejer trejleru za video igru Call of Duty: Ghosts. Prema saopštenju za javnost, prvi singl sa Eminemovog osmog studijskog albuma treba da bude uskoro objavljen.[101][102][103] Tokom dodele nagrada MTV VMA 2013. godine, najavljeno je da će se album zvati The Marshall Mathers LP 2 (nastavak albuma The Marshall Mathers LP) i da je planirano da bude pušten u prodaju 5. novembra 2013. godine.[104]

Eminem stoji u majici kratkih rukava, šorcu i bejzbol kapi
Na Lolapaluzi u Čikagu (2014)

Singl-prvijenac Berzerk je objavljen 25. avgusta 2013. godine i debitovao je na 3. mestu čarta Billboard Hot 100. Kasnije tokom iste godine su otkrivena još dva singla: Rap God i The Monster (sa Rijanom).

The Marshall Mathers LP 2 je izašao 5. novembra 2013. godine, u produkciji Aftermat entertejnmenta, Šejdi rekordsa i Interskoup rekordsa. Standardna verzija sadrži 16 numera, dok deluks izdanje sadrži i drugi disk sa još 5 dodatnih pesama. MMLP2 je postao sedmi Eminemov album koji je debitovao na prvom mestu Billboard 200 i bio je drugi po prodaji u prvoj nedelji izdanja.[105][106] Po objavljivanju albuma, reper Eminem je postao prvi umetnik još od Bitlsa sa četiri singla u prvih 20 na listi Billboard Hot 100.[107][108][109]

Eminemov osmi studijski album je izašao u novembru 2013. Najpoznatije pesme sa ovog albuma su Rap God, Berzerk, Headlights i Survival. U jednom delu pesme Rap God Eminem izgovara 116 reči u 15 sekundi.

2014—danas: Shady XV, Southpaw i predstojeći novi album[уреди]

Juna 2014. godine, Eminem i njegov menadžer Pol Rozenberg su počeli da koriste hešteg „#SHADYXV” na društvenim mrežama, a reper je na nastupu nosio majicu sa tekstom „SHADYXV”. Prema saopštenju za javnost koje je objavljeno na Eminemovom sajtu 25. avgusta 2014. godine, hešteg je bio ime predstojeće kompilacije Šejdi rekordsa: Shady XV. Istog dana izlazi prvi singl sa albuma (Guts Over Fear, feat. Sija Ferler),[110] a spisak pesama koje treba da se nađu na albumu objavljen je 29. oktobra.[111] Zatim je Šejdi rekords objavio ’sajfer’ za promociju albuma, u kojem je Eminem odradio 7-minutni fristajl. Detroit Vs. Everybody (drugi singl na albumu) sa Eminemom, Dež Louf, Rojsom da fajv-najnom, Denijem Braunom, Big Šonom i Trik-Trikom, objavljen je 11. novembra 2014. godine.[112] Shady XV je objavljen 24. novembra, tokom nedelje Crnog petka;[113] sadrži najveće hitove na jednom disku, a na drugom nove pesme izvođača Šejdi rekordsa kao što su D12, Sloterhaus, Bed mits Ivil i Jelavolf. Album je debitovao na trećem mestu liste Billboard 200, sa prodajom u prvoj nedelji od oko 138.000 primeraka samo u Sjedinjenim Državama.[114]

Eminem je 12. marta 2015. godine objavio set od deset gramofonskih ploča pod nazivom The VINYL LPS odnosno The Official Eminem Box Set, sa pesmama iz cele karijere (limitirano izdanje; 26. marta je postao dostupan širom sveta). Set sadrži sedam od Eminemovih osam studijskih albuma (svi osim albuma Infinite), saundtrek filma 8 milja, kompilaciju Eminem Presents: The Re-Up, te kolekciju najvećih hitova Curtain Call: The Hits.[115] Januara 2015, objavljeno je da će Eminem da otpeva deo Tek Najnove pesme Speedom (Worldwide Choppers 2).[116] Pesma u kojoj fit ima i Kriz Kaliko izašla je 20. aprila. Eminem je takođe pevao deo Jelavulfovog singla Best Friend sa albuma Love Story.

2015: Muzika inspirisana filmom Southpaw

Eminem je izvršni producent saundtreka za sportsko-dramski film Levica (engl. Southpaw), snimljen u Šejdi rekordsu. Prvi singl na ovom albumu je dobio naziv Phenomenal i izašao je 2. juna 2015. godine.[117] Drugi singl, nazvan Kings Never Die (feat. Gven Stefani), objavljen je 10. jula 2015. godine na Eminemovom VEVO kanalu na Jutjubu.[118] Eminem je bio prvi koga je Zejn Lou intervjuisala na stanici Bits 1; intervju je 1. jula 2015. godine strimovan onlajn na radio-stanici Bits 1.[119] Eminem se pojavio u ’pablik akses’ šouu Only in Monroe, koji se snima u Monrou (Mičigen), a intervjuisao ga je voditelj-gost Stiven Kolbert za epizoda koja je emitovana 1. jula 2015. godine. Eminem je u epizodi pevao delove pesama Boba Sigera na instistiranje Kolberta, a takođe je kratko prokomentarisao i Southpaw.[120]

Eminem nastupa uživo (2016)

Juna 2015. otkriveno je da će Eminem biti izvršni producent i muzički supervizor TV serije Motor City čija će premisa da bude zasnovana na filmu Nark (engl. Narc) iz 2002. godine.[121] Juna 2016, Eminemov singl Without Me sa albuma The Eminem Show našao se na saundtreku filma Odred otpisanih (engl. Suicide Squad).[122] Septembra 2016, Eminem se pojavio u pesmi Skajlar Grej po imenu Kill For You, koja se nalazi na njenom albumu Natural Causes.[123]

2016: Najava novog albuma i Infinite (F.B.T. Remix)

Dana 19. oktobra 2016. Eminem je objavio novu političku hip hop pesmu naslova Campaign Speech i objavio da radi na novom albumu.[124] Eminem 17. novembra 2016. objavljuje remasterovanu verziju pesme Infinite na svom Jutjub VEVO kanalu.[125] Eminem 22. novembra 2016. objavljuje trejler za 10-minutni kratki dokumentarac naslovljen Partners in Rhyme: The True Story of Infinite.[126]

2017: No Favors

Februara 2017. Eminem je imao fit u pesmi No Favors sa Big Šonovog albuma I Decided. U pesmi, Eminem naziva novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa „ku*kom”; takođe repuje i o konzervativnoj i političkoj komentatorki En Koulter (koja je pristalica Trampa). Koulterova je komentarišući tekst pesme okarakterisala Eminema kao „idiota” i izjavila sledeće: „Mislim da je nesreća da levica, iz Berklija preko Eminema sa ovom njegovom rep pesmom, nasilje protiv žena proglašava normalnim, kao što je to Eminem uradio.”[127]

Ostali poduhvati[уреди]

Šejdi rekords i D12[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Glumačka karijera[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Memoari[уреди]

Eminemova autobiografija, The Way I Am, objavljena je 21. oktobra 2008. godine. U knjizi je detaljno opisao svoju borbu sa siromaštvom, drogom, slavom, slamanjem srca i depresijom; ispričao je priču o svom usponu i ulasku u svet slavnih, prokomentarisao prethodne kontroverze i priložio originalni list sa tekstom pesama Stan and The Real Slim Shady.[128] Autobiografija reperove majke (My Son Marshall, My Son Eminem) objavljena je narednog meseca, a u ovom delu Debi Nelson opisuje svoje detinjstvo i adolescenciju, upoznavanje Eminemovog oca i uspon svog sina u svet slave i načine na koje se nosi sa istom.

Marketing i dobrotvorni rad[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Umetnički rad[уреди]

Uticaji i tehnika repovanja[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Alterega[уреди]

Eminem je koristio alterega u svojim pesmama za različite stilove repovanja i teme o kojima peva. Njegov najpoznatiji alterego, Slim Šejdi (engl. Slim Shady) prvi put se pojavio na EP-u Slim Shady. Pesme u ovom licu su nasilne i mračne, sa karakterističnim komičnim elementom.[129] Eminem je umanjio učestalost Slim Šejdija na albumu Recovery jer je osećao kako ne odgovara temi albuma.[130] Drugi lik je Ken Kenif (engl. Ken Kaniff, homoseksualac koji zbija šale o Eminemovim pesmama. Kena je stvorio i originalno predstavio njegov drug iz Detroita, reper Aristotel, na albumu Slim Shady LP; ovde Kenif zeza Eminema preko telefona. Nakon rasprave po izlasku albuma Eminem je odlučio da koristi lika Kenifa na albumu Marshall Mathers i narednim albumima (ne uključujući Encore i Recovery). Aristotel, ljut na Eminema što koristi njegov lik, napravio je mikstejp u ulozi Kenifa kako ismeva Eminema.

Saradnje i produkcije[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Usporedba sa drugim izvođačima[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Privatni život[уреди]

Porodica[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Problemi sa zakonom[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Problemi sa zdravljem[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Optužbe za homofobiju[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Mentalna bolest[уреди]

U knjizi My Son Marshall, My Son Eminem, njegova majka je izjavila da se Eminem borio sa bipolarnim poremećajem tokom svog života. Rekla je da se stanje pogoršalo nakon što je njegova bivša supruga Kim Meters rodila ćerku Hejli.[131]

Legat[уреди]

Veliki grafit Eminema
Grafit Eminema u Šangaju
Ilustracija Eminema u skejtparku Sautsi
Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Turneje[уреди]

Logo za turneju „The Monster” (2014)

Sopstvene[уреди]

  • „The Recovery” (2010—2012)
  • „The Rapture” (2014)
  • „South America” (2016)

Ostale[уреди]

Diskografija[уреди]

Glavni članak: Diskografija Eminema

Solo[уреди]

D12[уреди]

Ostali albumi[уреди]

  • 1988: The New Jacks EP (Di-džej Bater Fingers)
  • 1990: Steppin' onto the Scene (Soul intent)
  • 1992: Still in the Bassmint (Soul intent)
  • 1995: Soul Intent (Soul intent)
  • 1997: Slim Shady EP
  • 1997: The Underground EP (D12)
  • 2001: Devil's Night (D12)
  • 2002: Music from and Inspired by the Motion Picture 8 Mile
  • 2003: Straight from the Lab
  • 2003: The Singles
  • 2005: Curtain Call: The Hits
  • 2006: Eminem Presents: The Re-Up
  • 2009: Relapse: Refill
  • 2011: Hell: The Sequel (Bed mits Ivil)
  • 2014: Shady Classics (sa Di-džej Vu Kidom)
  • 2014: Shady XV (Šejdi rekords)
  • 2015: Music from and Inspired by the Motion Picture Southpaw

Pesme u kojima je ismevao poznate[уреди]

  • 1999: I Remember (Everlast)
  • 2000: Quitter feat. D12 (Everlast)
  • 2001: Girls (Limp Bizkit i Everlast)
  • 2002: Can-I-Bitch (Kenibas)
  • 2003: Bully (Dža Rul, Benzino)
  • 2003: Nail In The Coffin (Benzino)
  • 2003: Hail Mary feat. 50 Cent & Busta Rhymes (Murder, Dža Rul, Benzino)
  • 2003: Bumb Heads feat. Tony Yayo, Lloyd Banks & 50 Cent (Dža Rul, Murder, Benzino)
  • 2003: The Sauce (Sors, Benzino)
  • 2003: Keep Talkin feat. D12 (Rojs da fajv-najn)
  • 2003: Doe Ray Me arba kitaip Hailie's Revenge feat. D12 & Obie Trice (Dža Rul, Murder, Benzino)
  • 2004: Mosh (Džordž V. Buš i dr. američki predsednici)
  • 2009: The Warning (Maraja Keri, Nik Kenon)
  • 2014: Vegas (Igi Azejlija)
  • 2017: No Favors (Donald Tramp i En Koulter)

Filmografija[уреди]

Film
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Da Hip Hop Witch Eminem
2001. Pranje The Wash Kris nepripisano
2002. 8 milja 8 Mile Džimi „Bi-Rabit” Smit ml.
2009. Smešni ljudi Funny People Eminem kameo
2014. Intervju The Interview Eminem kameo
Televizija
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
1999.
2000.
2002.
2004.
2010.
2013.
Uživo subotom uveče Saturday Night Live muzički gost sezona 25, epizoda 03: Norm Makdonald / Doktor Dre, Snup Dog i Eminem
sezona 26, epizoda 01: Rob Lou / Eminem
sezona 27, epizoda 19: Kirsten Danst / Eminem
sezona 30, epizoda 04: Kejt Vinslet / Eminem
sezona 36, epizoda 10: Džef Bridžiz / Eminem i Lil Vejn
sezona 39, epizoda 05: Keri Vošington / Eminem
2000. The Slim Shady Show Eminem, Maršal Meters, Slim Šejdi, Ken Kenif veb-serija
2004. Crank Yankers Bili Flečer sezona 03, epizoda 01: Eminem i Trejsi Morgan
2010. Svita Entourage Eminem sezona 07, epizoda 10: Lose Yourself
2013. Detroit Rubber Eminem veb-serija
sezona 1, epizoda 1: Pilot
takođe izvršni producent
Šou Džonatana Rosa The Jonathan Ross Show Eminem sezona 05, epizoda 06
Dokumentarci
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2003. Fifti Sent: Nova sorta 50 Cent: The New Breed Eminem sporedna uloga
2012. Iz ničega nešto: Umetnost repa Something from Nothing: The Art of Rap Eminem sporedna uloga
Kako zaraditi novac prodajući drogu How to Make Money Selling Drugs Eminem sporedna uloga
2015. Not Afraid: Priča Šejdi rekordsa Not Afraid: The Shady Records Story Eminem glavna uloga
Streč i Bobito: Radio koji je promenio živote Stretch and Bobbito: Radio That Changed Lives Eminem sporedna uloga
Koncertni filmovi
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2000. Turneja Up in Smoke The Up In Smoke Tour glavni izvođač zajedno sa Doktorom Dreom, Snup Dogom i Ajs Kjubom
2005. Lajv iz Njujork Sitija Live from New York City glavni izvođač koncert u Medison skver gardenu
Video-igre
God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
2005. Fifti Sent: Otporan na metke 50 Cent: Bulletproof detektiv Majkvikar glas i figura

Knjige[уреди]

God. Srpski naziv Izvorni naziv Stranica Napomene
2000. Angry Blonde 148
2003. Šta god kažete da sam: Život i vreme Eminema Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem 278
2008. Takav kakav sam The Way I Am 208

Nagrade i nominacije[уреди]

Wiki letter w.svg Ovaj odeljak treba proširiti.

Poslovni poduhvati[уреди]

  • Šejdi rekords (engl. Shady Records)
  • Šejd 45 Sirijus (engl. Shade 45 Sirius)
  • Bas braders (engl. Bass Brothers)
  • Šejdi kloting (engl. Shady Ltd. Clothing)
  • Šejdi gejms (engl. Shady Games)
  • Ejt majl stajl (engl. Eight Mile Style LLC)[132]
  • Fondacija Maršal Meters (engl. The Marshall Mathers Foundation)
  • Šejdi films (engl. Shady Films)

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Ankeny, Jason; Torreano, Bradley. „Eminem – Biography”. Allmusic. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  2. Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (XIX izd.). London: Guinness World Records Limited. str. 137. ISBN 1-904994-10-5. 
  3. United States Public Record Number 1222170896
  4. United States Public Records Number 292343335
  5. 5,0 5,1 5,2 Nelson, Debbie (2008). My Son Marshall, My Son Eminem. Beverly Hills, CA: Phoenix Books. ISBN 1-59777-596-7. 
  6. 6,0 6,1 „Eminem's mom gives her side of the story”. Today.msnbc.msn.com. 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  7. 7,0 7,1 Happy days. 26. SPIN Media LLC. avgust 2010. str. 96. ISSN 0886-3032. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Elrick, M. L. (25. 7. 2000). „Eminem's dirty secrets”. Salon. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 9,6 9,7 9,8 Bozza, Anthony (29. 4. 1999). „Eminem Blows Up”. Rolling Stone. New York City (811). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  10. Steven, Williams. „Eminem's Long-Lost Sister Shocked By Relation”. Contactmusic.com. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. Hilburn, Robert (14. 5. 2000). „Has He No Shame?”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. Hasted, Nick (2011). „The White Negro”. The Dark Story of Eminem. Music Sales Group. str. 55. ISBN 9781849384582. 
  13. „Eminem”. Encyclopædia Britannica. 6. 3. 2016. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  14. 14,0 14,1 14,2 Eells, Josh (25. 11. 2010). „Eminem on the Road Back From Hell”. Rolling Stone. New York City (1118). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  15. Bozza (2003). str. 119.
  16. 16,0 16,1 „Eminem's Biography”. Fox News. 17. 9. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  17. CBSNewsOnline (10. 10. 2010). „Eminem's Road to Stardom”. 60 Minutes. YouTube.
  18. Bozza (2003). str. 14.
  19. Bozza (2003). str. 15.
  20. Reeves, Mosi (17. 11. 2016). „Eminem's 'Infinite': Producers Revisit, Remix MC's Inauspicious Debut”. Rolling Stone. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  21. Bozza (2003). str. 16.
  22. 22,0 22,1 22,2 „Timeline”. Rock on the Net. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. Drumming, Neil (14. 2. 2001). „Smut Peddlers: Split-Level Raunch”. Washington Post. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  24. Dearborn, Matt; Duke (1. 12. 2005). „Interview: His name is not Slim Shady”. University Wire. Arhivirano iz originala na datum 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  25. 25,0 25,1 Bozza (2003). str. 81.
  26. Bozza (2003). str. 24.
  27. Stubbs (2006). str. 58.
  28. „Eminem and his ex-wife remarry”. St. Petersburg Times. Arhivirano iz originala na datum 4. 3. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  29. „American certifications – Eminem”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  30. „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. 31. 5. 2000. Arhivirano iz originala na datum 1. 4. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  31. „Eminem's criminal record”. BBC News. 11. 4. 2001. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  32. Bozza (2003). str. 60.
  33. „Some Marilyn Manson Scraps From the Road”. NY Rock. Arhivirano iz originala na datum 15. 6. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  34. „150 Greatest Rock Lists Ever”. Rock List Music. jul 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  35. „25 years of Hip-hop”. Top 40 Charts. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  36. „The RS 500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 24. 4. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  37. Basham, David (22. 2. 2001). „Eminem, Elton's 'Stan' Duet Proves Anticlimactic”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  38. Basham, David (10. 2. 2001). „Eminem, Elton John To Duet At Grammys”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  39. Geier, Thom; Jensen, Jeff; Jordan, Tina; Lyons, Margaret; Markovitz, Adam; Nashawaty, Chris; Pastorek, Whitney; Rice, Lynette; Rottenberg, Josh; Schwartz, Missy; Slezak, Michael; Snierson, Dan; Stack, Tim; Stroup, Kate; Tucker, Ken; Vary, Adam B.; Vozick-Levinson, Simon; Ward, Kate (11. 12. 2009). „The 100 greatest movies, TV shows, albums, books, characters, scenes, episodes, songs, dresses, music videos and trends that entertained us over the past 10 years”. Entertainment Weekly. (1079/1080): 74—84. »It was the hug heard 'round the world. Eminem, under fire for homophobic lyrics, shared the stage with a gay icon for a performance of "Stan" that would have been memorable in any context.«
  40. Boone, Christian (21. 2. 2001). „Eminem Protesters Few But Passionate”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  41. Pareles, Jon (17. 7. 2000). „Four Hours Of Swagger From Dr. Dre And Friends”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  42. Bozza (2003). str. 70.
  43. Erlewine, Stephen Thomas (2002). „"The Eminem Show" – Overview”. AllMusic. Arhivirano iz originala na datum 30. 1. 2005. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  44. Goldberg (2005). str. 140.
  45. Bozell, L. Brent III (24. 7. 2002). „Eminem – Tasteless, Incoherent, and Tired”. MediaResearch.org. Creators Syndicate. Arhivirano iz originala na datum 3. 8. 2002. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  46. 46,0 46,1 „Top 50 Global Best Selling Albums for 2002”. International Federation of the Phonographic Industry, IFPI. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  47. „Secret Service checks Eminem's 'dead president' lyrics”. CNN. 6. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  48. Erlewine, Stephen Thomas (2004). „"Encore" – Overview”. Allmusic. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. 49,0 49,1 „Stevie Wonder has words to say about Eminem”. AllHipHop. Arhivirano iz originala na datum 5. 3. 2005. Pristupljeno 25. 4. 2017. »kicking a man while he's down« • »bullshit« • »Eminem has lost his ghetto pass. We want the pass back.« 
  50. DeLuca, Dan (12. 11. 2004). „Eminem's new album doesn't build on previous success”. The Philadelphia Inquirer. Arhivirano iz originala na datum 29. 4. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  51. Thomas, Mike (14. 10. 2004). „Is the King of Pop losing it?”. Chicago Sun-Times. Jim Kirk. Arhivirano iz originala na datum 16. 10. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Last year, Eminem forced me to halt production on the video for my 'Lose Yourself' parody because he somehow thought that it would be harmful to his image or career. So the irony of this situation with Michael is not lost on me.« 
  52. Donaldson-Evans, Catherine (12. 11. 2004). „Jackson Bashes Eminem in Fox Exclusive”. Fox News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  53. „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. 31. 5. 2007. Arhivirano iz originala na datum 27. 12. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  54. Reid, Shaheem (20. 10. 2004). „Eminem Targets Bush on New Track 'Mosh'. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. »This weapon of mass destruction that we call our president« • »Fuck Bush« 
  55. Reid, Shaheem (25. 10. 2004). „Eminem's 'Mosh' Video Hits the Internet”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  56. „Race for the White House: Eminem joins fight.”. The Mirror. 1. 11. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  57. „Guess Who's Back, Back Again, Shady's Back, Tell A Friend”. Rapbasement.com. 19. 9. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Right now I'm kinda just concentrating on my own stuff, for right now and just banging out tracks and producing a lot of stuff. You know, the more I keep producing the better it seems like I get 'cause I just start knowing stuff'.« 
  58. Jokesta (19. 9. 2008). „Reps Confirm New Eminem Album May Hit Stores 4th Quarter”. DefSounds. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  59. Cohen, Jonathan (12. 12. 2008). „Exclusive: Eminem Talks New Album, Book”. Billboard. Arhivirano iz originala na datum 23. 5. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  60. „Eminem Gives Details On His Relapse”. Rapbasement.com. 12. 12. 2008. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Me and Dre are back in the lab like the old days, man. Dre will end up producing the majority of the tracks on 'Relapse'. We are up to our old mischievous ways ... let's just leave it at that.« 
  61. „Eminem Relapses Twice; 2 NEW Albums Coming”. Rapbasement.com. 5. 3. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  62. Strause, Jackie (2. 6. 2009). „Eminem stunt faked”. New York Post. Arhivirano iz originala na datum 12. 3. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  63. Kaufman, Gil (2. 11. 2009). „Eminem Rocks New Orleans' Voodoo Fest With First Full Concert of 2009”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  64. „Eminem announces 'Relapse: Refill' album featuring five unreleased songs”. NME. IPC Media. 20. 11. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I want to deliver more material for the fans this year like I originally planned. ... Hopefully these tracks on The Refill will tide the fans over until we put out Relapse 2 next year. ... I got back in with Dre and then a few more producers, including Just Blaze, and went in a completely different direction which made me start from scratch. The new tracks started to sound very different than the tracks I originally intended to be on Relapse 2, but I still want the other stuff to be heard.« 
  65. Pareles, Jon (21. 5. 2009). „Get Clean, Come Back: Eminem's Return”. The New York Times. New York, NY: Arthur Ochs Sulzberger, Jr. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  66. Eminem (15. 5. 2009). „Eminem: The Prelapse Special” (intervju, audio). Intervju sa Reef. New York City, NY: Shade 45. 
  67. Reid, Shaheem; Rodriguez, Jayson (15. 5. 2009). „Eminem Album Preview: Relapse Is Scary, Funny And Personal”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  68. „Eminem becomes psychotic murderer in violent video for new single '3am'. NME. IPC Media. 3. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  69. Rodriguez, Jayson (23. 4. 2009). „Eminem's Next Single, '3 A.M.,' Leaks Online”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  70. 70,0 70,1 „Eminem Speaks On New Album Recovery”. Rap Radar. 14. 4. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I had originally planned for Relapse 2 to come out last year. But as I kept recording and working with new producers, the idea of a sequel to Relapse started to make less and less sense to me, and I wanted to make a completely new album. The music on Recovery came out very different from Relapse, and I think it deserves its own title.« 
  71. Kaufman, Gil (30. 6. 2010). „Eminem Notches Year's Highest Debut With Recovery”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  72. Caulfield, Keith (30. 6. 2010). „Eminem's 'Recovery' Explodes At No. 1 on Billboard 200 With 741,000”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  73. Kreps, Daniel. „Eminem's 'Recovery' Tops Chart for Fifth Week”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  74. „Eminem Won't Budge From No. 1 On Billboard 200; Lil Wayne Tops Digital Songs”. Billboard. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala na datum 28. 8. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  75. Caulfield, Keith (5. 1. 2011). „Eminem's 'Recovery' Is 2010's Best-Selling Album; Katy Perry's 'California Gurls' Top Digital Song”. Billboard.com. Prometheus Media Group. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  76. „Chart Watch Extra: Eminem Bumps Off Gaga – Chart Watch”. New.music.yahoo.com. 4. 3. 2011. Arhivirano iz originala na datum 24. 5. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  77. SR Staff (5. 6. 2010). „Eminem's Not Afraid Video Premiere Set”. Singer's Room. Arhivirano iz originala na datum 26. 5. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  78. „Eminem Album & Song Chart History”. Billboard. Nielsen Business Media. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  79. Youngs, Ian (21. 12. 2010). „Alex Da Kid: The Brit behind 2010's biggest hit”. BBC. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  80. Jacobs, Allen (24. 11. 2010). „Hip Hop Album Sales: The Week Ending 11/21/2010 | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  81. „IFPI 2011 Report: Global Recorded Music Sales Fall 8.4%; Eminem, Lady Gaga Top Int'l Sellers”. Billboard.biz. 30. 3. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  82. „Most successive US No.1 albums by a solo artist” (10. 7. 2010). guinnessworldrecords.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  83. Jacobs, Allen (17. 6. 2010). „Eminem to perform at 2010 BET awards”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  84. „Eminem And Jay-z Announce More "Home & Home" Dates”. artistdirect.com. 25. 6. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  85. „Top 10 Rappers: Eminem Extended Interview”. BET.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  86. „MTV VMA Recap: Stage Rewind with Eminem, Rihanna, Taylor, Kanye and Bieber” (13. 9. 2010). Singersroom.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  87. Cantor, Paul (24. 10. 2010). „Eminem Is The Hottest MC In The Game!” (24. 10. 2010). MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  88. „The 2010 HipHopDX Year End Awards: Discussing Lil' Wayne, Drake & Many More Hip Hop Artists” (13. 12. 2010). HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  89. Muhammad, Latifah (19. 10. 2010). „Rihanna and Eminem to make a Love the Way You Lie sequel”. Theboombox.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  90. „The Top 25 Music Moments of 2010”. Billboard.com. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  91. Semigran, Aly (14. 2. 2011). „Skylar Grey Breaks Out With Dre, Eminem Grammy Performance – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  92. Rodriguez, Jayson (18. 2. 2011). „Eminem Shoots 'Space Bound' Video With Porn Star Sasha Grey”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  93. „Joseph Kahn Tweet”. Twitter. 19. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  94. „Space Bound by Eminem”. Itunes.apple.com. 14. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  95. „Eminem is working on a new album”. Aftermath Music. 25. 4. 2017. Arhivirano iz originala na datum 27. 5. 2012. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  96. Cooper, Roman (28. 10. 2012). „Eminem Announces Eighth Studio Album For 2013”. hiphopdx.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  97. Martin, Andrew; Isenberg, Daniel; Troisi, Daniel; Drake, David; Ortiz, Edwin; Baker, Ernest; Ahmed, Insanul; Moore, Jacob; Nostro, Lauren (2. 1. 2013). „6. Eminem, TBA — The 50 Most Anticipated Albums of 2013”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  98. „Eminem's Next Album Coming 'Post-Memorial Day' 2013 | Music News”. Rolling Stone. 8. 2. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. »We fully expect to be releasing a new Eminem album in 2013. He's been working on it for some time.« • »It's safe to say that it will be post-Memorial Day at some point, but we're not exactly sure when. We've got some dates locked in for him to perform live in Europe in August, so we're trying to see what else lines up.« 
  99. „Dr. Dre Returns To The Studio, Says Eminem Is Nearly Finished New Album”. The Versed. 24. 3. 2013. Arhivirano iz originala na datum 27. 4. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  100. „Eminem To Hit The Studio With No I.D. – Music, Celebrity, Artist News”. MTV.com. 10. 9. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  101. Reed, Ryan (14. 8. 2013). „Eminem Unveils Hard-Hitting New Song, 'Survival' – Yahoo! Music”. Music.yahoo.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  102. Ortiz, Edwin (14. 8. 2013). „Eminem "Survival". Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  103. „'Call of Duty: Ghosts' launch trailer: dogs, destruction, Eminem”. Relaxnews. Yahoo! News. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  104. „Eminem's 'MMLP2' Album Announced At VMAs”. huffingtonpost.com. 25. 8. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  105. „Eminem's Album Sales Impress As 'MMLP2' Hits No. 1”. Huffingtonpost.com. 13. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  106. Caulfield, Keith (12. 11. 2013). „Eminem's 'Marshall Mathers LP 2' Scores Second-Biggest Debut of Year”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  107. Ortiz, Edwin (8. 11. 2013). „Eminem Four Singles in Billboard Hot 100 Top 20”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  108. „Eminem Ties Beatles Billboard Record | Hot 96.3”. Indyhiphop.com. 11. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  109. Lynch, Joe (8. 11. 2013). „Eminem Is First Lead Artist Since Beatles to Score 4 Top 20 Hits”. Fuse.tv. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  110. Gallo, Phil (25. 8. 2014). „Eminem Announces 'Shady XV' Compilation With New Track 'Guts Over Fear'. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  111. „SHADYXV Tracklist Revealed”. eminem.com. 29. 10. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  112. Grow, Kory (11. 11. 2014). „Hear Eminem's Love Letter to His Hometown, 'Detroit Vs. Everybody'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  113. Rosenberg, Paul. „SHADYXV out 11/24”. Twitter. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  114. Tardio, Andres (3. 12. 2014). „Hip Hop Album Sales: Eminem, Rick Ross, Beyonce”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  115. Stutz, Colin (12. 3. 2015). „Eminem Releases 10-Disc Career-Spanning Vinyl Box Set”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  116. Harling, Danielle (19. 1. 2015). „Eminem To Appear On "Worldwide Choppers 2", According To Tech N9ne”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  117. Daly, Rhian (23. 5. 2015). „Eminem to release new song on 'Southpaw' soundtrack”. NME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  118. EminemVEVO (9. 7. 2015). Eminem Kings Never Die. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  119. Flanagan, Andrew (25. 6. 2015). „Eminem Is Zane Lowe's First Interview for Apple's Beats 1 Radio Station”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  120. McCollum, Brian (1. 7. 2015). „Eminem sings Seger as Colbert hosts Monroe public access show”. Detroit Free Press. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  121. Andreeva, Nellie (15. 6. 2015). „Eminem To Produce & Write Music For Joe Carnahan's 'Narc' Series At Paramount TV”. Deadline.com. Penske Media Corporation. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  122. Kaufman, Gil (17. 6. 2016). „'Suicide Squad' Soundtrack: Skrillex & Rick Ross, Panic! at the Disco Cover 'Bohemian Rhapsody' & More”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  123. Spanos, Brittany (22. 9. 2016). „Hear Eminem, Skylar Grey's Bonnie and Clyde-Inspired 'Kill for You'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  124. Berke, Jeremy (19. 10. 2016). „Eminem announces new album with manic 8-minute 'Campaign Speech' bashing Trump”. businessinsider.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  125. EminemVEVO (17. 11. 2016). Eminem - Infinite (F.B.T. Remix) [Official Audio]. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  126. EminemVEVO (22. 11. 2016). Eminem - Partners In Rhyme: The True Story of Infinite (Official Trailer). YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  127. Evans, Gavin (5. 2. 2017). „Ann Coulter Calls Eminem An 'Idiot' in Response to Him Rapping About Her”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I think it's unfortunate that the left, from Berkeley to Eminem with his rap songs, has normalized violence against women, as Eminem has done.« 
  128. Dimond, Anna (21. 10. 2008). „Eminem, All Grown Up? Rapper to Release Tell-All”. TV Guide. Pristupljeno 25. 4. 2017.
  129. Tyrangiel, Josh (3. 6. 2002). „The Three Faces of Eminem”. TIME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  130. Ziegbe, Mawuse (17. 6. 2010). „Eminem Says 'Slim Shady' Wasn't Right for Recovery”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  131. „Does Eminem Have Bipolar Disorder? - World of Psychology”. 13. 12. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  132. Halcom, Chad (23/24. 9. 2009). „Eminem's publisher Eight Mile Style to go to trial with Apple”. Crainsdetroit.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 

Citirana bibliografija[уреди]

  • Bozza, Anthony (2003). Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem. New York: Crown Publishing Group. ISBN 1-4000-5059-6. 
  • Goldberg, Bernard (2005). 100 People Who Are Screwing Up America. New York City: HarperCollins. ISBN 0-06-076128-8. 

Literatura[уреди]

  • Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 1-55652-816-7. 

Spoljašnje veze[уреди]

Nagrade
Prethodnik:
If I Didn't Have You iz Čudovišta iz ormara Rendija Njumana
Oskar za najbolju originalnu pesmu
2002.
Naslednik:
Into the West iz Povratka kralja Frena Volša, Hauarda Šora i Eni Lenoks
Prethodnik:
Maraja Keri
Bilbordovizvođač decenije
2009.
Aktuelno