Базна истраживања
Базна истраживања, такође позната као чиста истраживања или фундаментална истраживања, су научна истраживања која се баве побољшањем научних теорија ради бољег разумевања или предвиђања научних или других феномена.[1] Примењена истраживања, с друге стране, користе научне теорије за развој технологије или техника за интервенцију и промену природних или других феномена. Мада су често подстакнута радозналошћу,[2] базна истраживања покрећу иновације примењених наука.[3] Ова два циља су често координирана у истраживању и развоју.
Иако су многа открића била догођаји срећног случајног откривања,[2] за научним открићима се специфично трага користећи теоретске и експерименталне приступе, тако да су она у многим случајевима експлицитно планирана.[4]
Преглед[уреди | уреди извор]
Упркос тога што паметни људи који раде на овом проблему већ 50 година, ми још увек откривамо изненађујуће основне ствари о најранијој историји нашег света. То нас чини сасвим понизним. — Матија Ћук, научник при СЕТИ Институту и водећи истраживач, новембар 2016.[5]
Базна истраживања унапређују фундаментално знање о свету. Она су усредсређена на креирање и побијање или подржавање теорија које објашњавају уочене феномене. Чисто истраживање је извор већине нових научних идеја и начина размишљања о свету. Оно може да буде истраживачко, описно, или образложавајуће; при чему је образложавајуће истраживање најзаступљеније.[6]
Базна истраживања генеришу нове идеје, принципе, и теорије, које нису увек непосредно кориштене али су ипак основа напретка и развоја у различитим пољима. Данашњи рачунари, на пример, не би постојали без истраживања чисте математике спроведених пре више од једног века, за која својевремено није било практичне примене. Базна истраживања ретко директно помажу практичарима у решавању њихових свакодневних проблема; упркос тога, она подстичу нове начине размишљања који потенцијално могу да револуционишу и драматично побољшају начин на који ће практичари приступати проблемима у будућности.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Wхат ис басиц ресеарцх?” (ПДФ). Натионал Сциенце Фоундатион. Приступљено 31. 5. 2014.
- ^ а б "Цуриоситy цреатес цурес: Тхе валуе анд импацт оф басиц ресеарцх Архивирано 2013-10-20 на сајту Wayback Machine, Натионал Институте оф Генерал Медицал Сциенцес, Натионал Институтес оф Хеалтх.
- ^ "ИЦСУ поситион статемент: Тхе валуе оф басиц сциентифиц ресеарцх" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. мај 2017), Интернатионал Цоунцил фор Сциенце, Децембер 2004.
- ^ Лиз Карагианис - МИТ Спецтрум (21. 4. 2015). „Хоw дисцоверy сциенце ис реинвентинг тхе wорлд - МИТ Неwс”. МИТ Неwс.
- ^ Ронсон, Јацqуелине (1. 11. 2016). „Wхy ис тхе Еартх Тилтед? Неw Тхеорy Офферс Цлуес он а Диззy Момент”. Инверсе. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ а б „Ресеарцх”. гоогле.цом.
Литература[уреди | уреди извор]
- Левy, Давид M. (2002). „Ресеарцх анд Девелопмент”. Ур.: Давид Р. Хендерсон. Цонцисе Енцyцлопедиа оф Ецономицс (1ст изд.). Либрарy оф Ецономицс анд Либертy. ОЦЛЦ 317650570, 50016270, 163149563
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
