Бежично пуњење (индуктивно)

С Википедије, слободне енциклопедије
Индуктивно пуњење. Примарни калем у пуњачу ствара струју у секундарном калему у уређају који се пуни.

Индуктивно пуњење (познатије као "бежично пуњење") користи електромагнетно поље да пребаци енергију између два објекта. Ово се обично ради са станицом за пуњење. Енергија се шаље путем индуктивне спојнице на електрични уређај, који може да искористи ту енергију да би напунио батерије или да би покренуо уређај.

Индуктивни пуњачи обично користе индуктивни калем да би креирали наизменично електромагнетно поље из станице за пуњење, а други индуктивни калем у портабилном уређају узима енергију из електромагнетног поља и конвертује је назад у електричну енергију да би напунио батерију. Два индуктивна калема у близини се комбинују да би створили електрицни трансформер[1]. Већа раздаљина између калема који шаље и калема који прима може се извести када систем за индуктивно пуњење користи резонантну индуктивну спојницу.

Предности[уреди | уреди извор]

  • Заштићене конекције – нема корозије када је сва електроника заштићена, од времена или кисеоника у атмосфери.
  • Безбедније за медицинске импланте – за уграђене медицинске уређаје, омогућава поновно пуњење/пуњење путем коже уместо да се кроз кожу спроводи жица, што би повећало могућност инфекције.
  • Издржљивост – без потребе да се константно укључује и искључује уређај, што доводи до мањег оштећења на улазу за пуњење и каблу.
  • Нема електричног отпада[2].
  • Трансфер енергије није радијативни.

Мане[уреди | уреди извор]

  • Мања ефикасност, вишак топлоте – главна мана индуктивног пуњења јесте његова мања ефикасност и повећано резистивно грејање у поређењу са директним контактом. Јавља се при коришћењу ниже фреквенције или старије технологије пуњења, што доводи до споријег пуњења и већег загревања.
  • Спорије пуњење – због слабије фреквенције уређајима треба више времена за пуњење када је количина енергије иста.
  • Више кошта – индуктивно пуњење такође захтева електронику погона и калеме у оба уређаја, што повећава комплексност и цену израде.

Нови приступи смањују губитке у трансферу коришћењем изузетно танких калема, већих фреквенција и оптимизоване електронике погона. То доводи до појаве ефикаснијих и компактнијих пуњача и пријемника, што олакшава њихову интеграцију са мобилним уређајима или батеријама, уз минималне потребе за променама. Ове технологије омогућавају да време пуњења буде скоро исто као и код жичног пуњења, те брзо проналазе своје место у мобилним уређајима.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]