Beli žednjak
| Бели жедњак | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | Crassulaceae DC.
|
| Род: | Sedum L.
|
| Врста: | S. album
|
| Биномно име | |
| Sedum album | |
Бели жедњак (лат. Sedum album L.) је врста рода Седум L. Цвета у периоду од јуна до јула.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Бели жедњак је вишегодишња, разређено бусенаста, гола биљка, висине до 18 цм, са пузећим одрвенелим стабљикама, које носе кратке стерилне изданке и усправне цветне стабљике. Листови су меснати и голи, наизменично распоређени, зелене или црвенкасте боје. Могу бити јајасто-лоптасти до линеарно цилиндрични, дуги до 12 мм. Тупи су, са кратком остругом. На горњој страни су благо спљоштени. Цветови су петочлани, двополни, са кратким дршкама (1—4 мм). Скупљени су у густе цимозне цвасти. Чашични листићи су зелени, јајасти и тупи, са три нејасна нерва, срасли при основи. Крунични листићи су ланцетасти, дуги 2—4 мм, бели или светло црвенкасто-љубичасти. Прашници су мало краћи од круничних листића. Има их 10. Прашнице су црвеносмеђе. Плодови су беличасто-ружичасти, петоделни, усправни, сужени у стубић, дуги до 5 мм. Семе је дугуљасто, светло смеђе. Забележени су различити бројеви хромозома (2н = 34, 51, 68, 102, 136).
Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]
Бели жедњак насељава каменита места, на карбонатној и ултрамафитској подлози, али и травне асоцијације, као и четинарске и лишћарске шуме. Њиме се храни једна врста лептира аполон.[1]
Распрострањен је у Европи, Азији и северној Африци.
Порекло назива врсте[уреди | уреди извор]
Назив рода Седум, потиче од речи седаре, што указује на њихову распрострањеност на стенама и камењарима, или седаре може значити и умиреност, јер се користи као противупално средство при лечењу рана док албум, означава бело, односно боја цветова. [1]
Лековитост и употреба[уреди | уреди извор]
Листови су меснати, богати водом и калцијумом па се користе као салата. У народној медицини се користе код рана или код опекотина.[1]
Варијабилност врсте[уреди | уреди извор]
Бели жедњак је веома варијабилна врста, посебно у погледу облика и величине листова. Обухвата две подврсте:
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Седум албум -
Седум албум -
Седум маxимум -
Седум оцхролеуцум -
Седум албум
_02.jpg)
_01.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Бијели жедњак (Седум албум)”. Плантеа (на језику: хрватски). 2016-08-05. Приступљено 2019-08-25.
- ^ Јосифовић, M. (1970). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Тутин, Т. Г.; D. А. Wебб; Ј. Р. Едмондсон; А. О. Цхатер; V. Х. Хеywоод; D. M. Мооре; Ј. Р. Акероyд; D. Х. Валентине; Р. Р. Милл (1993). Флора Еуропаеа: Лyцоподиацеае то Платанацеае. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-41007-6. Пронађени су сувишни параметри:
|аутхор1=и|ласт=(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
