Бенцао Гангму
Бенцао Гангму (Цомпендиум оф Материа Медица, трад. кин. 本草綱目 / 本草纲目, дословно: књига лековитих биљака) једна је од најпознатијих историјских књига о кинеским лековитим материјама и лековима.[1]
Аутор књиге[уреди | уреди извор]
Књигу је написао у 16. веку, Ли Чиџен (Ли Схизхен (李时珍 / 李時珍 1518–1593), на основу:[2]
- сопствених искустава и 27 година дугог истраживања и лекарске праксе,
- раније објављене књиге Схеннонг бенцао јинг,[3] легендарног цара Шенонга (једног од три суверена (познатих и као "три краља" или "три заштитника"), из групе древних божанстава или обожаваних краљева, који је научио древне Кинезе не само пољопривреднуој делатности, већ и примени биљних лекова),[4]
- других до друге половине 18. века објављених кинеских књига о лековима.
Аутор ове књиге који се сматра једним од првих критичара из области лековитих биљака и историје природе и медицине, писање овог дела започео је 1552. године, након што је одабрао тада најпознатије и најприступачније књиге и прочитао око 800 књига о лековима и релевантним садржајима из те области.
На писању књиге аутор је провео 27 година. Књигу је први пут приказана 1578. године, али је после тога ово дело било три пута исправљано и допуњавано.
Садржај[уреди | уреди извор]
Садржај књиге који обухвата 11.000 прескрипција,[5] подељен је у 47 поглавља, која садрже опис природних лекова и минералних супстанци, које је аутор разврстао у три категорије лекова:
- биљних (1.094),
- животинских (444)
- минералних (275).[1]
Прво издање књиге појавило се 1596. године након смрти аутора. Књигу је објавиоје његов син, који је од тадашње кинеског цара Ванлија добио сагласност да књига буде објављена о државном трошку. Књиге је касније штампана у неколико издања. Ревидирано издање из 16. века обогађено је са 1.100 илустрација.[1]
Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]
У књизи су наведени подаци који су се касније показали као нетачни, пре свега због тадашњег ограниченог техничког и научног знања. У књизи је нпр. погречно наведемно:
- да олово није отровно,
- да су све видре мушког пола,
- да је мајмун лангур висок 3 метра и да може бити ухваћен само ако му се горња усна навуче преко очију.[6]
- У књизи је описана примена и производња опијума и канабиса и дестилација вина.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Бенцао гангму | wорк бy Ли Схизхен”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Ли Схизхен - Фамоус Цхинесе Пхyсицианс - Цхинесе Медицине анд Цхинесе Херб”. www.фамоусцхинесе.цом. Приступљено 9. 2. 2021.
- ^ Ду Халде, Јеан-Баптисте (1674-1743) Аутеур ду теxте; Рéгис, Јеан Баптисте (1663-1737) Аутеур ду теxте (1735). Десцриптион гéограпхиqуе, хисториqуе, цхронологиqуе, политиqуе ет пхyсиqуе де л'Емпире де ла Цхине ет де ла Тартарие цхиноисе. Томе 1 / ... Пар ле П. Ј.-Б. Ду Халде,... (на језику: француски).
- ^ Цхристие, Антхонy. (1968). Цхинесе мyтхологy. Лондон,: Хамлyн. ИСБН 0600006379. ОЦЛЦ 41132.
- ^ „Бенцао гангму | wорк бy Ли Схизхен”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-07.
- ^ Роацх, Марy (2009). Бонк : тхе цуриоус цоуплинг оф сциенце анд сеx. Неw Yорк: W. W. Нортон & Цо. стр. 164, 165ф. ИСБН 978-0-393-33479-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бенцао Гангму: Цомпендиум оф Материа Медица. Бy Ли Схизхен. Беијинг: Фореигн Лангуагес Пресс, 2003 (6 волс.)
- Сцхнеебели-Граф Р (1992): Нутз- унд Хеилпфланзен Цхинас – Ботанисцхе Берицхте унд Билдер аус Цхина, Тхомае, Франкфурт ам Маин.
- Ли Схи-Зхен (16. Јахрхундерт): Пен тс'ао канг му (Цхинесе Хербал анд Материа Медица)
- Смитх & Стуарт: Цхинесе Материа Медица. Вегетабле Кингдом, 1911. Неуауфлаге вон Георгетоwн Пресс, СФ, 1973, еин Репринт еинес Теилаусзугс аус дем "Бен цао ганг му".
- Бернард Е. Реад. Цхинесе медицал плантс фром тхе Пен Тс`ао Канг Му. Схангхаи 1936.
- Алберт Y. Леунг: Цхинесисцхе Хеилкрäутер. Диедерицхс, Мüнцхен. 5. Ауфлаге, 1998. ИСБН 3-424-00796-X
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цхина Кноwледге на енглеском језику
