Бочни талокалканеални лигамент

С Википедије, слободне енциклопедије
Бочни талокалканеални лигамент
Бочна страна субталарног зглоба
Приказ субталарног и талокалканеонавикуларни згоба, након одвајања талуса
Детаљи
ЛатинскиЛигаментум талоцалцанеум латерале
ОдТалуса
ДоКалканеуса
Показатељи
Грејова анатомијап.352
ТАА03.6.10.102
ФМА44284
Анатомска терминологија

Бочни талокалканеални лигамент (лат лигаментум талоцалцанеум латерале) или спољашњи калканео-астрагалоидни лигамент (еxтернал цалцанео-астрагалоид лигамент) један је од четири лигамент у статаву субталарног зглоба или доњег зглоба глежња. Чини га кратак и јак сноп колагених влакана, која пролазе са бочне површине талуса, одмах испод његовог фибуларног дела и завршавају се на бочној површини петне кости или калканеуса.[1][2][3][4][5]

Налази се паралелно (поред) калканоофибуларног лигамента.

Патологија[уреди | уреди извор]

Повреде глежња, који се састоји искључиво од кости и хрскавице, флексибилног али чврстог везивног ткива, јако су честе, посебно код спортиста. Фрактуре у овом подручју глежња су такође врло честе, јер у талусу не настају мишићи, нити се они везују са талусном кости.

Повреде бочног талокалканеалналног лигамента могу се тешко сагледати традиционалном имиџинг дијагностиком.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лигамент тало-цалцанéен латéрал. Дицтионнаире мéдицал де л'Ацадéмие де Мéдецине
  2. ^ Вицтор Папилиан. Анатомиа омулуи. Волумул I – Апаратул лоцомотор. Едиțиа а XI-а, ревизуитă интеграл де проф. унив. др. Ион Албу. Едитура АЛЛ, 2006
  3. ^ З. Иагнов, Е. Репциуц, I. Г. Руссу. Анатомиа омулуи. Апаратул лоцомотор. Едитура Медицалă. Буцуреșти. 1962
  4. ^ Виорел Ранга. Анатомиа омулуи, вол. 2 - Мембреле. Едитура: ЦЕРМА. 2002
  5. ^ Михаил Șтефанеț. Анатомиа омулуи. Волумул I. Цхиșинăу, Центрул Едиториал-Полиграфиц Медицина, 2007

Литература[уреди | уреди извор]

  • Тратат елементар де анатомие десцриптивă șи топографицă (цу аплицаțиуни медицо-цхирургицале) де Вицтор Папилиан. Едиțиа III-а. Вол. I. Генералитățи, остеологие, артрологие, миологие. Сибиу, едитура "Дациа Траиана" С. А. 1942
  • Вицтор Папилиан. Анатомиа омулуи. Волумул I – Апаратул лоцомотор. Едиțиа а XI-а, ревизуитă интеграл де проф. унив. др. Ион Албу. Едитура АЛЛ, 2006
  • З. Иагнов, Е. Репциуц, I. Г. Руссу. Анатомиа омулуи. Апаратул лоцомотор. Едитура Медицалă. Буцуреșти. 1962
  • Виорел Ранга. Анатомиа омулуи, вол. 2 - Мембреле. Едитура: ЦЕРМА. 2002
  • Михаил Șтефанеț. Анатомиа омулуи. Волумул I. Цхиșинăу, Центрул Едиториал-Полиграфиц Медицина, 2007
  • Соботта Атлас оф Хуман Анатомy. Волуме 1 Хеад, Нецк, Уппер Лимб. 14тх ед 2006
  • Граy'с Анатомy. Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице. Сусан Стандринг. 40тх Едитион 2008
  • Поцкет Атлас оф Хуман Анатомy. Басед он тхе Интернатионал Номенцлатуре. Хеинз Фенеис. 4тх едитион 2000
  • Атлас оф Анатомy (Латин Номенцлатуре). Анне M. Гилроy. Тхиеме 2009
  • Wалдеyер. Анатомие дес Менсцхен 17. Ауфлаге. 2003

Спољашње везе[уреди | уреди извор]