Боканићев обелиск у Трогиру
| Боканићев обелиск у Трогиру | |
|---|---|
 Спомен-стуб са пирамидом на врху, за кога се претпоставља да је дело Трифуна Боканића, по коме је и добио назв Боканићев обелиск | |
| Опште информације | |
| Место | Трогир |
| Држава |  Хрватска |
| Време настанка | 1600. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
Боканићев обелиск у Трогиру је спомен-стуб са пирамидом на врху,из 1600. године, на једном од тргова у историјском језгру овог далматинског града, у Републици Хрватској.
Положај[уреди | уреди извор]
Боканићев обелиск налази се на једном од трогирских тргова, испред велике палате Ћипико, у саставу ниског зида циматоријума (од италијанске речи цимитеро), који је ограђивао некадашње гробље уређено још 1308. године, на уздигнутом простору на западној страни Трогирске катедрале.[1]
Према наводима Ивана Луцића:
| „ | ...овај спомен-стуб налазио се на истом месту у 17. веку на коме се и данас налази — на углу некадашњег гробља.[2][3] | ” |
Историја[уреди | уреди извор]
Спомен-стуб са пирамидом на врху настао је тако што се његовим постављањем желело обележити уређење градског трга довршеног 1600. године у време градског кнеза Доминика Минија. Подигнут је у спомен нове урбанистичке регулације проширене на простор испред катедрале светог Ловре, на месту на коме је срушена општинска кућа у којој су се налазили Фонтик и складиште соли, али и апотека и граматичка школа.[4]
Претпоставља се да је овај обелиск дело Трифуна Боканића, архитекта и вајара, који је у том историјском периоду, у доба кнеза Доменица Минија (1598—1601), градио задњи спрат катедрале светог Ловре у Трогиру, и који је током свог кратког живота оставио изузетно богат опус (звоници и градске ложе Трогира и Хвара, олтари на острву Хвару и у Задру...)[1][5][6]
Изглед[уреди | уреди извор]
Спомен-стуб је по облику сличан обелиску, са плочом на којој је натпис, који овако гласи у оригиналу:[1]
ТОТИВСQ АДРИАЕ СИНВС ПРАЕФЕЦИ НЕЦ НОН ЕТ
ДОМИНЦИ МИНИИ ПРЕАТ ОПТ ЦВРА ФОРВМ
ХОЦ ЕX АНГВСТО ИН АМПЛИОРЕМ ФОРМАМ
ИНСТАНТИБ НОБИЛИБВС ВИРИС РЕДАЦТУМ АСТ
АН ДОМ MDC
а овако у преводу Братислава Лучине:
| „ | Бригом буднога Филипа Пасqуалига, врховног заповједника Далмације и читава јадранског заљева, као и Доминика Минија, изврснога кнеза, овај трг је, уз настојање племенитих мужева, од тијеснога учињен пространијим године Господње 1600. | ” |
Изнад овог натписа су уклесан два грба (на којима су трагови боја):
- на левом — грб Филиппа Пасqуалига,
- на десном — грб кнеза Доменица Минија.
Према Ивану Луцићу,
| „ | натпис који се налази на подножју гуглие или пирамиде (…нел пидесталло делла Гуглиа о Прамиде) односи се на проширење трга које је уследило након рушења зграде чији је доњи део служио за граматичку школу, а горњи за апотеку и складиште соли.[2][7] | ” |
Споменик, је правилних пропорција, фине израде, у облику стуба са испупчењима у камену на коме је постављења издужена пирамида положена на спљоштеним куглама. На завршном делу стуба „тече лезбијска кима с овулусима”.[1] На врху пирамиде је кугла с металним шиљком. На пирамиди, на страни према тргу, био је исклесан мали рељеф са крилатим лавом Светог Марка који се данас може видети само на архивским фотографијама.[1][8]
Овај маштовити тип пирамиде (гуглиа), својствен је млетачкој маниристичкој архитектури, а појављује се у Далмацији као и у Трогиру на звонику Светог Николе, на преслици цркве Свих Светих, у ложи на Хвару и на мандрачу у луци, у Задру на згради Велике страже...[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Спомен-стуб са пирамидом на врху У: Иво Бабић, Трогир, град и споменици, Књижевни круг Сплит, 2914.
- ^ а б Луцић, Иван, (1979) Повијесна свједочанства о Трогиру И–ИИ, Сплит, I, 499
- ^ Радослав Бужанчић, Сплит, Трогирски и Хрватски опус Трифуна Боканића УДК:736.2 (497.5 Трогир) “15/16“: 929
- ^ „Трогир кроз повијест: Боканићев обелиск”. Трогир кроз повијест. 1. 3. 2015. Приступљено 2020-05-29.
- ^ Фисковић, I. (2005.-2007), Ступ с Фирентинчевим кипом Криста Узашашћа сред Трогира, ППУД 41, стр. 269-299
- ^ Бужанчић, Р. (2010). Трогирски и хварски опус Трифуна Боканића. Клесарство и градитељство, XXI (1-2), 5-33.
- ^ Луцић, Иван, (1979) Повијесна свједочанства о Трогиру И–ИИ, Сплит, II, 956-957
- ^ Риззи, А. (2005), I леони ди Венезиа ин Далмазиа, Венезиа стр. 233.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Трогир кроз повијест: Боканићев обелиск (језик: хрватски)