Болцманов мозак
У мисаоним експериментима у физици, Болцманов мозак је назив за самосвесни ентитет који настаје услед изузетно ретких насумичних флуктуација из стања термодинамичке равнотеже. На пример, у хомогеној њутновској супи, сви атоми се, теоретски чистом случајношћу, могу одбити и међусобно спојити на такав начин да формирају функционалан људски мозак (мада би за ово, у просеку, било потребно много више времена од тренутног животног века Свемира).
Ова идеја је добила назив по аустријском физичару Лудвигу Болцману (1844-1906), који је 1896. објавио теорију која каже да се се опажа да се Свемир налази у мало вероватном стању неравнотеже, јер само када се таква стања насумично јаве, могу постојати мозгови који су свесни Свемира. Фатални недостатак хипотезе "Болцмановог свемира" је тај да су најчешће топлотне флуктуације веома близу равнотеже уопште; према томе, по сваком разумном критеријуму, људске мозгове у Болцмановом свемиру са мноштвом суседних звезда бројем би далеко надмашили "Болцманови мозгови" који егзистирају сами у празном свемиру.
Болцманови мозгови су добили нов значај око 2002. године, када су неки космолози постали забринути да, у многим постојећим теоријама о Свемиру, људске мозгове у тренутном Свемиру бројем далеко надмашују Болцманови мозгови у будућем Свемиру, који имају потпуно исте перцепције као и ми; ово води ка апсурдном закључку да смо ми онда вероватно Болцманови мозгови. Такав аргумент редуцтио ад абсурдум понекад се користи као контрааргумент одређеним теоријама Свемира. Када се примене на скорашње теорије о мултиверзуму, аргументи Болцмановог мозга представљају део нерешеног проблема мерења у космологији.