Лудвиг Болцман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лудвиг Болцман

Boltzmann2.jpg
Лудвиг Болцман

Општи подаци
Датум рођења (1844-02-20) 20. фебруар 1844.
Место рођења Беч (Аустроугарска)
Датум смрти 5. септембар 1906.(1906-09-05)(62 год.)
Место смрти Дуино (Аустроугарска)
Рад
Поље физика

Лудвиг Болцман (енг. Ludwig Boltzmann; 20. фебруар 18445. септембар 1906.) аустријски физичар. Студирао је физику у Бечу и затим био асистент Јожефа Стефана. Професор математичке физике у Грацу постао је 1869. године. Такође је предавао у Бечу, Минхену и Лајпцигу. Његови студенти су, између осталих, били Сванте Аренијус, Валтер Нерст и Лиза Мајтнер. У младости успешно се бавио експерименталном физиком: за сумпор је показао везу између индекса преламања и диелектричне константе како је предвиђао Максвел. Главна тема његовог истраживачког рада била је свођење термодинамике на механику због чега је било потребно да се објасни противуречност између реверзибилности механичких и иреверзибилности термодинамичких процеса. Болцман је успоставио везу између ентропије S и функције једночестичне густине вероватноће W. Формула (kB je Болцманова константа):

S = k \, \ln W.

Била је то тачка ослонца за постављање квантне теорије у формулацији Макса Планка, 1900. године и у проширеном Ајнштајновом тумачењу из 1905. године. Друга важна Болцманова достигнућа су једначина за расподелу енергија атома који се слободно крећу у пољу силе (Максвел-Болцманова расподела) и теоријско објашњење емисионе способности апсолутно црног тела, Стефан-Болцманов закон из 1884. године.

Болцман је био истакнути поборник атомске теорије. Због слабог одзива, чак и отпора његовим теоријама, већи део живота провео је дубоко разочаран. Није доживео коначну победу својих идеја која је остварена 1905. Ајнштајновом теоријом Брауновог кретања. Године 1906, у 62. години живота, извршио је самоубиство.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]